Spor oko naknade za eksproprisano građevinsko zemljište u Kruševcu

Kratak pregled

Ustavni sud je poništio rešenje Višeg suda u Kruševcu zbog pogrešne procene statusa zemljišta. Sud je utvrdio da vlasnik ima pravo na tržišnu naknadu za građevinsko zemljište, iako promena namene nije bila sprovedena u katastru.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-15307/2021
10.07.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. S. iz sela Jasika kod Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. S. i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Kruševcu Gž. 845/21 od 8. juna 2021. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Kruševcu Gž. 845/21 od 8. juna 2021. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Kruševcu R1. 173/19 od 25. novembra 2020. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. S. iz sela Jasika kod Kruševca podnela je Ustavnom sudu, 4. novembra 2021. godine, preko punomoćnika G. G, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Kruševcu R1. 173/19 od 25. novembra 2020. godine i Višeg suda u Kruševcu Gž. 845/21 od 8. juna 2021. godine, zbog povrede čl. 21, 32. i 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je osporenim drugostepenim rešenjem pravnom prethodniku podnositeljke ustavne žalbe pravnosnažno određena naknada za eksproprisanu katastarsku parcelu čiji je vlasnik bio; da je eksproprisana katastarska parcela odlukom Grada Kruševca pretvorena u građevinsko zemljište, ali da ta promena nije sprovedena u katastru; da su sudovi, u postupku određivanja naknade, eksproprisanu katastarsku parcelu tretirali kao poljoprivredno zemljište, u skladu sa čim je određena i naknada za izuzeto zemljište; da postoji povreda prava na imovinu, jer naknada za eksproprisane nepokretnosti nema obeležje tržišne i ista predstavlja naknadu za poljoprivredno zemljište, a radi se o građevinskom zemljištu.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporene akte. Tražila je i naknadu materijalne štete.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 35a Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23) i člana 76. stav 5. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), dostavio ustavnu žalbu privrednom društvu „K.“ d.o.o. Beograd, kao trećem (zainteresovanom) licu, radi izjašnjenja na navode ustavne žalbe.

Podneskom predatim Ustavnom sudu 8. maja 2025. godine privredno društvo „K.“ d.o.o. Beograd se izjasnilo na navode ustavne žalbe, ukazujući kako na nepostojanje procesnih pretpostavki za odlučivanje o ustavnoj žalbi, tako i na neosnovanost navoda ustavne žalbe.

Ustavni sud je izjašnjenje trećeg (zainteresovanog) lica dostavio podnositeljki ustavne žalbe radi upoznavanja.

Ustavni sud ukazuje da je imao u vidu da je podnositeljka ustavnu žalbu podnela u svojstvu zakonskog naslednika M. S. za šta je priložila dokaz u vidu rešenja o nasleđivanju javnog beležnika Dubravke Šokorac UPP 442/21 od 4. juna 2021. godine. Priznavanje podnositeljki svojstva stranke u postupku po ustavnoj žalbi, bez obzira na to što nije učestvovala u predmetnom postupku, predstavljalo bi odstupanje od do sada ustanovljene prakse Ustavnog suda. Međutim, Ustavni sud ukazuje da se ovde svojstvo stranke u postupku po ustavnoj žalbi priznaje podnositeljki u cilju zaštite ljudskih prava licima koja su trenutkom smrti ostavioca ušla u njegova prava i obaveze, jer se radi o imovinskim pravima koja se nasleđuju. Prilikom priznavanja svojstva stranke u postupku po ustavnoj žalbi u ovom konkretnom slučaju, Sud je uzeo u obzir i to da se poštuju prava nekoga ko bi mogao biti žrtva kršenja prava, kao i da postoji legitiman interes na strani podnositeljke (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Marie-Louise Loyen i Bruneel protiv Francuske, predstavka broj 55929/00, od 5. jula 2005. godine, stav 29).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Kruševcu je u postupku vođenom po predlogu M. S. protiv protivnika predlagača „K.“ DOO, Beograd, rešenjem R1. 173/19 od 25. novembra 2020. godine odredio naknadu za izuzeto poljoprivredno zemljište upisano u list nepokretnosti 1364 KO Lazarica i to K.P. 840, površine 34 a 4m2 u iznosu od 680.800,00 dinara.

Viši sud u Kruševcu je rešenjem Gž. 845/21 od 8. juna 2021. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Kruševcu R1. 173/19 od 25. novembra 2020. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja uzeo u obzir izveštaj Poreske uprave - Filijala Kruševac, kao i nalaz veštaka poljoprivredne struke, prema kojima je vrednost zemljišta procenjena na 200 dinara po 1m2; da, prema nalaženju drugostepenog suda, sporno zemljište treba posmatrati kao poljoprivredno, bez obzira na činjenicu što je odlukom Grada Kruševca izvršena prenamena tog zemljišta u građevinsko, kao i da od strane nadležnih organa nije izvršena dostava odluke katastru radi upisa prenamene, a budući da se predmetno zemljište faktički koristi kao poljoprivredno, zbog čega i naknadu treba utvrditi za takvo zemljište.

Rešenjem javnog beležnika Dubravke Šokorac UPP 442/21 od 4. juna 2021. godine za naslednika M. S. na nepokretnostima upisanim u list nepokretnosti 1364 KO Lazarica, koje su u postupku eksproprijacije i to K.P. 285 i K.P. 840 oglašena je supruga ostavioca, R. S.

4. Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.).

Odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-Odluka US, 24/11, 121/12, 42/13-Odluka US, 50/13-Odluka US, 54/13-Odluka US, 98/13-Odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-dr.zakon i 9/20) propisano je: da je namena zemljišta način korišćenja zemljišta određen planskim dokumentom (član 2. tačka 4)); da je površina javne namene prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa, u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i dr.) (član 2. tačka 6)); da je planski dokument prostorni plan jedinice lokalne samouprave (član 11. stav 2. tačka 3)); da se po donošenju planskih dokumenata, tekstualni deo svih planskih dokumenata objavljuje u službenom glasilu donosioca planskih dokumenata, odnosno u službenom glasilu Republike Srbije, službenom glasilu autonomne pokrajine ili službenom glasilu jedinice lokalne samouprave, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje i da se planski dokument iz stava 2. ovog člana objavljuje u elektronskom obliku i dostupan je na internetu, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje (član 41. st. 2. i 3.); da je građevinsko zemljište zemljište koje je određeno zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa zakonom (član 82.); da stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava (član 83. stav 2.); da od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu, u skladu sa ovim zakonom (član 88. stav 9.).

Odredbom člana 42. stav 1. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“, broj 53/95, „Službeni list SRJ“, broj 16/01-odluka SUS i „Službeni glasnik RS“, br. 23/01, 20/09, 55/13-Odluka US, 106/16-autentično tumačenje) propisano je da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano.

5. Ustavni sud najpre podseća da je pravo svojine pravnog prethodnika podnositeljke ustavne žalbe na predmetnom zemljištu oduzeto u postupku eksproprijacije. Članom 58. stav 2. Ustava izričito su utvrđeni uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi oduzimanje prava svojine bilo ustavnopravno prihvatljivo - pravo svojine može biti oduzeto samo u 1) javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona; 2) uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

U konkretnom slučaju, u predmetnom vanparničnom postupku nije bilo sporno da je planskim aktom Grada Kruševca izvršena promena namene predmetnog zemljišta iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište, da odluka o prenameni zemljišta nije dostavljena katastru nepokretnosti, zbog čega se zemljište u momentu eksproprijacije još uvek vodilo kao poljoprivredno. Kako između pravnog prethodnika podnositeljke ustavne žalbe i korisnika eksproprijacije nije postignut sporazum o visini naknade, osporenim rešenjima donetim u vanparničnom postupku pravnosnažno je određena naknada za eksproprisanu katastarsku parcelu kao za poljoprivredno zemljište. Sudovi su u osporenim rešenjima stali na stanovište da sporno zemljište treba posmatrati kao poljoprivredno, bez obzira na činjenicu što je odlukom Grada Kruševca izvršena prenamena tog zemljišta u građevinsko, a iz razloga što se zemljište faktički koristi kao poljoprivredno.

U konkretnom slučaju postavlja se pitanje da li je prilikom oduzimanje prava svojine pravnom prethodniku podnositeljke bio ispunjen drugi uslov – da li je utvrđena naknada koja ne može biti niža od tržišne.

Ustavni sud ukazuje da u cilju ispunjenja ovog uslova postoji obaveza organa koji vode postupak eksproprijacije i postupak određivanja naknade za eksproprisano zemljište, ali i javnih preduzeća koja se javljaju kao korisnici eksproprijacije, da se staraju i da preduzmu sve neophodne mere kako bi se omogućilo vlasniku oduzetog zemljišta da ostvari naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Suštinska materijalna pretpostavka za ostvarivanje naknade koja ne može biti niža od tržišne jeste tretiranje eksproprisanog zemljišta u skladu sa njegovim stvarnim statusom od strane nadležnih organa (ali i korisnika eksproprijacije), jer od toga zavisi i visina naknade za eksproprisano zemljište.

Ustavni sud dalje ukazuje da su pravna dejstva obuhvata određenog zemljišta planskim dokumentom propisana odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Od dana stupanja na snagu planskog dokumenta kojim je izvršena promena namene poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnik takvog zemljišta ostvaruje sva prava vlasnika na građevinskom zemljištu (član 88. stav 9. u vezi sa članom 83. stav 2.), što znači da takav vlasnik ima i pravo na naknadu za eksproprisano zemljište prema tržišnoj ceni građevinskog zemljišta, bez obzira na to što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u katastru nepokretnosti (član 83. stav 2.). Za građevinsko zemljište je propisano da predstavlja zemljište koje je određeno planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata (član 82.).

Ustavni sud je takve stavove već zauzeo u odlukama Už–9026/2014 od 3. novembra 2016. godine i Už-6616/2019 od 3. novembra 2022. godine.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ocenjuje da postupak utvrđivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti nije sproveden u skladu sa zakonom, odnosno da su svi navedeni propusti nadležnih organa - nesprovođenje promene namene zamljišta u katastru nepokretnosti, pogrešno označavanje statusa zemljišta u postupku sporazumnog određivanja visine naknade i određivanje naknade od strane suda koja nije u razumnom odnosu sa stvarnom vrednošću izmenjenog statusa zemljišta imali za posledicu to da, u konkretnom slučaju, nije uspostavljena pravična ravnoteža između interesa pravnog prethodnika podnositeljke i javnog interesa.

Ustavni sud ovom prilikom konstatuje da u konkretnom slučaju izjašnjenje imajući u vidu navedeno treće strane nije bilo od uticaja na drugačiju odluku.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je rešenjem Višeg suda u Kruševcu Gž. 845/21 od 8. juna 2021. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu iz člana 58. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž. 845/21 od 8. juna 2021. godine i određivanjem da taj sud donese novu odluku o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Kruševcu R1. 173/19 od 25. novembra 2020. godine. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

6. S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na imovinu i odredio otklanjanje štetnih posledica, Ustavni sud se nije posebno bavio istaknutom povredom čl. 21. i 32. Ustava.

7. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na imovinu i poništaj osporenog drugostepenog rešenja, adekvatna satisfakcija, te je odlučeno kao u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

8. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Spor oko naknade za eksproprisano građevinsko zemljište u Kruševcu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti