Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o ponavljanju krivičnog postupka
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojim je odbijen zahtev za ponavljanje krivičnog postupka. Ova vrsta rešenja ne predstavlja pojedinačni akt protiv kojeg je dozvoljena ustavna žalba, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bogdana Matovića iz Prijepolja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Bogdana Matovića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.2-1685/10 od 8. marta 2011. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Bogdan Matović iz Prijepolja je 5. aprila 2011. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.2-1685/10 od 8. marta 2011. godine , zbog povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti iz člana 23, prava na pravično suđenje iz člana 32. i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. Ustava Republike Srbije.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Višeg suda u Užicu Kv-438/10 od 11. novembra 2010. godine odbačen zahtev osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, za ponavljanje krivičnog postupka okončanog pravnosnažnom presudom Vrhovnog suda Srbije Kž-2329/03 od 18. februara 2005. godine kojom je u pogledu odluke o kazni i imovinskopravnom zahtevu preinačena presuda Okružnog suda u Užicu K-40/99 od 9. jula 2003. godine. Apelacioni sud u Kragujevcu osporenim rešenjem Kž.2-1685/10 od 8. marta 2011. godine odbio je kao neosnovanu žalbu osuđenog, ovde podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Užicu Kv-438/10 od 11. novembra 2010. godine.
4. Kako se u postupku po predlogu za ponavljanje krivičnog postupka u ovom slučaju nije odlučivalo o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjene procesne pretpostavke za ponavljanje pravnosnažno okončanog krivičnog postupka, to osporeno rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.2-1685/10 od 8. marta 2011. godine, ratione materiae, ne predstavlja pojedinačni akt protiv kojeg je dozvoljeno izjavljivanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije.
U odnosu na tvrdnju podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim aktom i time što nije ponovljen pravnosnažno okončan krivični postupak koji je vođen protiv njega, povređeno pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčeno članom 34. stav 5. Ustava. Ustavni sud, razmatrajući iznete tvrdnje, najpre ukazuje na sadržinu i sistemsko značenje navedene odredbe. Naime, član 34. stav 5. Ustava utvrđuje da je izuzetno, ponavljanje postupka dopušteno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim činjenicama koje su, da su bile poznate u vreme suđenja, mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod. Ustavni sud konstatuje da je za pravilno shvatanje i tumačenje ove odredbe neophodno sagledati i odredbu prethodnog stava istog člana Ustava, koja utvrđuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, kao i da istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Prema oceni Ustavnog suda, odredba člana 34. stav 5. Ustava, čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ističe, predstavlja izuzetak u odnosu na odredbu člana 34. stav 4. Ustava kojom se zabranjuje ponovno vođenje krivičnog i drugog kaznenog postupka, odnosno jemči opšte pravno načelo ne bis in idem i treba je, kao i svaki izuzetak, tumačiti naročito restriktivno.
Ustavni sud je, imajući u vidu izneto, ocenio da se jezičkim, sistemskim i logičkim tumačenjem odredbe člana 34. stav 5. Ustava dolazi do zaključka da odredba člana 34. stav 5. Ustava dopušta ograničenje prava na pravnu sigurnost, zajemčenog u ostalim stavovima istog člana Ustava i posledično dopušta mogućnost ponavljanja pravnosnažno okončanog postupka protiv nekog lica, ali da ova odredba ne jemči pravo tom licu da zahteva ponavljanje postupka, odnosno da će traženo ponavljanje postupka biti i dozvoljeno, kako to pogrešno tumači podnosilac ustavne žalbe. Ukoliko bi se izuzetak utvrđen odredbom člana 34. stav 5. Ustava tumačio drugačije i ekstenzivnije, takvo tumačenje bi dovelo do inherentne povrede prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu i to u članu Ustava koji upravo jemči pravo na pravnu sigurnost.
Takođe, Ustavni sud je ustanovio da u ustavnoj žalbi nema navedenih ustavnopravnih razloga u pogledu povrede prava iz člana 23. Ustava Republike Srbije kojim se utvrđuje da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite, kao i da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom
Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.
5. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević