Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za podelu bračne tekovine. Postupak je trajao preko osam godina i još uvek nije bio okončan u prvom stepenu, što je ocenjeno kao nerazumno dugo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1532/2009
29.03.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri , Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanovića i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dušanke Milićević iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. marta 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dušanke Milićević i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 8487/03, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P.10931/10 , povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u što kraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dušanka Milićević iz Beograda je 19. avgusta 2009. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 8487/03.

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je još 17. decembra 2003. godine podnela tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu za podelu bračne tekovine i da postupak pred prvostepenim sudom još uvek traje. Predložila je da Ustavni sud naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, dok naknadu štete nije tražila.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. člana 82. Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 8487/03, a sada Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 10931/10 utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 17. decembra 2003. godine podnela tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog - bivšeg supružnika Milovana Milićevića za podelu bračne tekovine.

Na prvom ročištu za glavnu raspravu pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu 30. decembra 2003. godine naloženo je podnositeljki ustavne žalbe da uredi tužbu tako što će precizno označiti nepokretne i pokretne stvari čije suvlasništvo traži. Podnositeljka je 15. januara 2004. godine dostavila sudu uređenu tužbu.

Pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu prvo ročište za glavnu raspravu zakazano za 18. mart 2004. godine nije bilo održano jer za tuženu stranu niko nije došao, a takođe i ročište zakazano za 9. jun 2004. godine nije održano iz istih razloga. Sledeće ročište je održano 17. februara 2005. godine, na kome je naloženo tužilji da dostavi izvod iz zemljišnih knjiga za spornu nepokretnost, a tuženom da se izjasni o tužbi, ročište od 9. maja 2005. godine je održano i naloženo je saslušanje određenih svedoka, ročište od 20. septembra 2005. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, ročište od 26. decembra 2005. godine je održano i naloženo je saslušanje određenih svedoka, a ročište od 7. marta 2006. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Zatim su dalje održana ročišta za glavnu raspravu na kojima su izvođeni dokazi saslušanjem svedoka i saslušanjem parničnih stranaka (12. maja, 6. juna 2006. godine, 19. marta, 19. juna, 19. oktobra, 26. decembra 2007. godine, 19. marta, 11. juna, 15. oktobra, 20. novembra 2008. godine, 30. januara 2009. godine).

Ročište zakazano za 3. novembar 2008. godine nije održano zbog lošeg zdravstvenog stanja tuženog, a ročište zakazano za 30. novembar 2009. godine nije održano jer tuženi nije pristupio.

Posle podnošenja ustavne žalbe bila su održana ročišta (29. juna, 19. novembra 2010. godine, 3. marta, 7. juna, 5. oktobra, 13. decembra 2011. godine) na kojima su izvođeni dokazi saslušanjem svedoka, suočenjem tuženog sa određenim svedocima i saslušanjem parničnih stranaka.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovništva Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva od značaja su sledeće odredbe Ustava i Zakona.

Odredbom člana 32. stava 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Takođe i odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koje se u smislu člana 506. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/11) primenjuju na osporeni parnični postupak, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili ugroženih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja osporenog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen tri godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe sudu 17. decembra 2003. godine.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao šest godina, i da i dalje nije okončan što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnositeljke ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnositeljku ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u ovom predmetu, Ustavni sud je našao da prvostepeni sud, u konkretnom slučaju, nije preduzeo sve mere i radnje na koje je po zakonu bio obavezan kako bi se postupak završio u razumnom roku. Dakle, osnovni razlog trajanju parničnog postupka od preko osam godina u kome ni prvostepena odluka nije doneta, je nedelotvorno postupanje ranijeg Drugog opštinskog suda u Beogradu koji nije preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere da se predmetni postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi odluči bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, od podnošenja tužbe 17. decembra 2003. godine do odlučivanja Ustavnog suda, još uvek nije doneta ni prvostepena odluka, odnosno postupak se i dalje vodi pred prvostepenim sudom , što je neopravdano dug period koji se ničim ne može opravdati. Po oceni Suda , osmogodišnje trajanje postupka pred prvostepenim sudom po svim merilima i kriterijumima kako Ustavnog suda tako i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava , predstavlja nerazumno dug period, posebno imajući u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava.

Ustavni sud nalazi da iako je navedeni parnični postupak iziskivao izvođenje dokaza saslušanjem većeg broja svedoka, te okolnosti ne mogu biti opravdanje za osmogodišnje trajanje postupka pred prvostepenim sudom u kome ni prvostepena odluka nije doneta.

Po oceni Suda predmet spora bio je od značaja za podnositeljku ustavne žalbe imajući u vidu njenu nemogućnost korišćenja stvari koje su predstavljale bračnu tekovinu. Takođe, Ustavni sud nalazi da se i podnositeljka ponašala u skladu sa nalozima suda, pristupala je ročištima za glavnu raspravu i nije zloupotrebljavala svoja procesna ovlašćenja.

Iz svega iznetog Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu vodio u predmetu P. 8487/03, te je krećući se u granicama navoda ustavne žalbe , na osnovu člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava nalož io nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se osporeni parnični postupak okončao u što kraćem roku.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti