Neprimenljivost odredbe o izuzetnoj reviziji pre početka rada apelacionih sudova

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, nalazeći da Vrhovni sud Srbije nije povredio ustavna prava podnosioca kada je odbacio njegovu reviziju. Izuzetna revizija iz člana 395. ZPP nije se mogla primeniti pre 1. januara 2010. godine.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milisava Biskupovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. maja 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milisava Biskupovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1483/09 od 5. novembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milisav Biskupović iz Beograda je, preko advokatske kancelarije Samuilović i partneri iz Beograda, podneo Ustavnom sudu 11. marta 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1483/09 od 5. novembra 2009. godine, zbog povrede ustavnog načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, kao i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na rad iz člana 60. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporenim revizijskim rešenjem odbačena kao nedozvoljena revizija koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv presude Okružnog suda u Beogradu GžI. 216/09 od 4. juna 2009. godine. Podnosilac ustavne žalbe je istakao da se po tužbama vazduhoplovnih mehaničara, među koje i on spada, vodilo više parničnih postupaka protiv JP „JAT AIRWAYS“, koji su u pravnom i činjeničnom smislu indentični, ali da su prvostepeni i drugostepeni sud u navedenim postupcima drugačije postupali i odlučivali, što je bio i razlog da se revizija protiv navedene drugostepene presude izjavi po osnovu odredbe člana 395. Zakona o parničnom postupku. S obzirom da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni uslovi za odlučivanje po izjavljenoj reviziji na osnovu navedenog člana Zakona o parničnom postupku, to je Vrhovni sud Srbije odbacivanjem revizije osporenim rešenjem Rev. II 1483/09 od 5. novembra 2009. godine povredio podnosiocu ustavne žalbe označeno ustavno načelo i ustavna prava. Takođe, podnosilac ustavne navodi da se povreda ogleda i u tome što Vrhovni sud Srbije nije dao razloge zašto nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje po izjavljenoj reviziji na osnovu člana 395. Zakona o parničnom postupku.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije Ustavni sud je utvrdio da je po tužbi podnosioca ustavne žalbe vođen parnični postupak pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 460/05 protiv Javnog preduzeća za vazdušni saobraćaj „JAT AIRWAYS“.

Prvostepenom presudom P1. 460/05 od 24. aprila 2008. godine obavezan je tuženi da podnosiocu ustavne žalbe na ime isplate dela zarade po osnovu ostvarenih prekovremenih sati u periodu od februara 2003. do aprila 2004. godine isplati 61.136,70 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno određene novčane iznose od dospelosti do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka.

Okružni sud u Beogradu je presudom GžI. 216/09 od 4. juna 2009. godine preinačio prvostepenu presudu, tako što je u celini odbio podnosiočev tužbeni zahtev, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka.

Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1483/09 od 5. novembra 2009. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedene drugostepene presude, jer vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude nije prelazila zakonom propisani limit za izjavljivanje revizije.

4. Odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koje su bile na snazi u vreme donošenja osporenog revizijskog rešenja, bilo je propisano: da revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000,00 dinara (394. stav 2.); da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kada je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kada je potrebno novo tumačenje prava (član 395.); da ovaj zakon stupa na snagu po proteku tri meseca od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredba člana 395. primenjivaće se kad apelacioni sud počne sa radom (član 494.).

Ustavni sud ukazuje da su u vreme podnošenje revizije i donošenja osporenog revizijskog rešenja apelacioni sudovi bili zakonom ustanovljeni sudovi, ali da još nisu bili počeli sa svojim radom. S obzirom na to da su apelacioni sudovi, u skladu sa važećim Zakonom o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/09 i 104/09), počeli sa radom od 1. januara 2010. godine, to se ni ranije važeća odredba člana 395. Zakona o parničnom postupku nije mogla primeniti u konkretnom slučaju, a saglasno odredbi člana 494. navedenog Zakona.

U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da Vrhovni sud Srbije nije dao razloge zašto nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje po izjavljenoj reviziji na osnovu člana 395. Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud ukazuje na to da se u konkretnom slučaju radi o neposrednoj primeni jasne zakonske norme, koja je imperativnog karaktera, pa se ne mora posebno obrazlagati.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da se navodi izneti u ustavnoj žalbi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlogom za tvrdnju o učinjenoj povredi ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Neprimenljivost odredbe o izuzetnoj reviziji pre početka rada apelacionih sudova

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti