Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za isplatu dodataka na platu, koji traje od 2008. godine. Podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete i naloženo je hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. V. iz sela Vodanje kod Smedereva, S. M. iz sela Skela kod Beograda, D. T. iz Kaluđerice kod Beograda, R. M. iz sela Radalj kod Malog Zvornika, V. P. iz Smedereva, V. Č. iz Aranđelovca, S. L. iz Bele Crkve, M. S. iz Kragujevca, B. R. iz sela Arnajevo kod Beograda, D. V. iz Priboja i M. Š. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. V, S. M, D. T, R. M, V. P, V. Č, S. L, M. S, B. R, D. V. i M. Š. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd u predmetu broj 1320/23-3 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo S. V, S. M, D. T, R. M, V. P, V. Č, S. L, M. S, B. R, D. V. i M. Š. na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. V. iz sela Vodanje kod Smedereva i ostala lica navedena u uvodu i izreci podneli su Ustavnom sudu, 10. februara 2022. godine, preko punomoćnika J. M, advokata iz Valjeva, ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 3. maja 2023. i 30. avgusta 2024. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, „u postupku koji su vođeni pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Policijska uprava za grad Beograd u predmetu broj 120-1-943/08, Žalbenom komisijom Vlade u predmetu broj 120-01-366/2008-01, Upravnim sudom u predmetima U. 6128/10, U. 9532/12, U. 16047/13 i U. 5398/17, Ustavnim sudom u predmetima Už-4431/2010 i Už-2857/2015 i u postupku koji je u vreme izjavljivanja ove ustavne žalbe vođen pred Upravnim sudom i Žalbenom komisijom Vlade“. Ustavni sud je konstatovao da se ustavnom žalbom osporava trajanje postupka koji je bio pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda U. 6128/10 (2008) od 15. septembra 2010. godine, postupka po ustavnoj žalbi u predmetu Už-4431/2010, postupka koji je bio pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 16047/13 od 27. marta 2015. godine, postupka po ustavnoj žalbi u predmetu Už-2857/2015 i postupka koji se vodi u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-2857/2015 od 8. decembra 2016. godine.

U ustavnoj žalbi i njenim dopunama je detaljno opisan tok osporenog postupka, uz navođenje razloga koji se odnose na složenost predmeta postupka, postupanje nadležnih upravnih organa i suda, kao i na ponašanje podnosilaca.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo podnosilaca na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, svakom u iznosu od po 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd broj 1320/23-3, kao i celokupne dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i njene dopune, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Podnosioci ustavne žalbe su 3. septembra 2008. godine nadležnom organu podneli zahtev za isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i na dane državnih i verskih praznika, za poslednje tri godine do podnošenja zahteva.

Postupak koji je pokrenut i vođen povodom navedenog zahteva je pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda U. 6128/10 (2008) od 15. septembra 2010. godine.

R. M, ovde podnosilac ustavne žalbe je 13. oktobra 2010. godine podneo ustavnu žalbu protiv označene presude. Odlukom Ustavnog suda Už-4431/2010 od 18. septembra 2012. godine je usvojena ustavna žalba, utvrđeno da je tom presudom povređeno pravo navedenog podnosioca na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i naloženo Upravnom sudu da ponovi postupak po tužbi podnosioca podnetoj protiv konačnog rešenja Žalbene komisije Vlade (u daljem tekstu: drugostepeni organ), pri čemu je određeno da navedena odluka ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu.

3.2. Postupak vođen u izvršenju navedene odluke Ustavnog suda je pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 16047/13 od 27. marta 2015. godine.

R. M, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 24. aprila 2015. godine podneo ustavnu žalbu protiv navedene presude. Odlukom Ustavnog suda Už-2857/2015 od 8. decembra 2016. godine je usvojena ustavna žalba, utvrđeno da je tom presudom povređeno pravo navedenog podnosioca na pravično suđenje, poništena presuda Upravnog suda i određeno da isti sud donese novu odluku o tužbi podnetoj protiv konačnog rešenja, pri čemu je određeno da navedena odluka ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji. Navedena odluka Ustavnog suda je 10. aprila 2017. godine dostavljena Upravnom sudu.

3.3. Postupajući u izvršenju navedene odluke Ustavnog suda, Upravni sud – Odeljenje u Novom Sadu je, na sednici održanoj 30. juna 2017. godine, doneo presudu U. 5398/17, kojom je uvažena tužba podnosilaca ove ustavne žalbe, poništeno drugostepeno rešenje broj 120-01-462/2013-01 od 9. septembra 2013. godine i predmet vraćen nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Drugostepeni organ je, u izvršenju navedene presude Upravnog suda, doneo rešenje broj 120-01-527/2017-01 od 17. avgusta 2017. godine, kojim je usvojena žalba podnosilaca, poništeno rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad Beograd (u daljem tekstu: prvostepeni organ) broj 120-2170/13 od 23. jula 2013. godine i predmet vraćen na ponovni postupak.

Rešenja prvostepenog organa broj 120-6583/17 od 14. novembra 2017. godine, broj 117-127/13-1 od 9. maja 2018. godine, broj 117-127/13-2 od 12. jula 2018. godine, broj 117-127/13-3 od 1. oktobra 2018. godine, broj 117-127/2019 od 23. januara 2019. godine, broj 117-127/2019-1 od 16. maja 2019. godine, broj 117-127/2019-2 od 16. avgusta 2019. godine, broj 117-127/2019-3 od 20. novembra 2019. godine i broj 120-1839/20 od 29. februara 2020. godine, kojima je odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca, poništena su rešenjima drugostepenog organa u postupcima po žalbama podnosilaca.

Rešenja prvostepenog organa broj 120-1839-1/20 od 1. juna 2020. godine i broj 120-1839-2/20 od 24. avgusta 2020. godine, kojima je zahtev podnosilaca odbačen kao nedozvoljen, takođe su poništena rešenjima drugostepenog organa u postupcima po žalbama podnosilaca.

Rešenjem prvostepenog organa broj 120-1839-3/21 od 5. januara 2021. godine, u tački 1. dispozitiva, odbijen je kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. do 31. avgusta 2008. godine, dok je u tački 2. dispozitiva određeno da će o zahtevu podnosilaca za isplatu dodataka na platu po navedenim osnovima za period od 1. septembra 2005. do 26. juna 2006. godine, kao i o troškovima upravnog postupka, biti naknadno odlučeno.

Rešenjem drugostepenog organa broj 120-01-139/2021-01 od 8. marta 2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosilaca izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja. Podnosioci su pokrenuli upravni spor protiv navedenog drugostepenog rešenja.

Dopunska rešenja prvostepenog organa broj 120-1839-3/21 od 21. aprila 2021. godine, broj 120-1839-4/21 od 12. avgusta 2021. godine, broj 120-1839/21-5 od 1. novembra 2021. godine, broj 120-1839/22 od 24. januara 2022. godine i broj 120-1839-1/22 od 7. aprila 2022. godine, kojima je odbijen kao neosnovan zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 1. septembra 2005. do 26. juna 2006. godine, poništena su rešenjima drugostepenog organa, te je predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Dopunska rešenja prvostepenog organa broj 120-1839-2/22 od 15. jula 2022. godine, broj 120-1839-3/22 od 15. novembra 2022. godine, broj 1320/23 od 20. marta 2023. godine, broj 1320/23 od 8. juna 2023. godine, broj 1320/23 od 16. avgusta 2023. godine, broj 1320/23-1 od 28. novembra 2023. godine, broj 1320/23-2 od 15. aprila 2024. godine i broj 1320/23-3 od 9. septembra 2024. godine, kojima je odbačen zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 1. septembra 2005. do 26. juna 2006. godine, s obzirom na to da nije reč o upravnoj stvari, te su isti upućeni da eventualno potraživanje po osnovu prava na isplatu dodataka na platu ostvare pred sudovima opšte nadležnosti, u skladu sa opštim pravilima obligacionog prava, poništena su rešenjima drugostepenog organa, te je predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak.

Predmet se nalazi u postupku pred prvostepenim organom radi donošenja nove odluke o zahtevu podnosilaca ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 - autentično tumačenje i 2/23 – Odluka US), koje se primenjuju od 1. juna 2017. godine, propisano je: da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (član 9. stav 2.); da drugostepeni organ sam ili preko prvostepenog ili zamoljenog organa dopunjava postupak ako nađe da je činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno ili ponavlja ceo postupak ili njegov deo ako nađe da je učinjena povreda pravila postupka koja je uticala na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja, da u tom slučaju drugostepeni organ poništava pobijano rešenje i sam odlučuje o upravnoj stvari ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem (član 171. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, da je u tom slučaju, drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od prijema predmeta, donese novo rešenje, da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 3.); da će po poništavanju pobijanog rešenja drugostepeni organ proslediti predmet na ponovni postupak prvostepenom organu, samo ako je potrebno da se u toj upravnoj stvari donese novo rešenje (stav 4.).

5. Kako se svim navodima ustavne žalbe obrazlaže isključivo povreda prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je navode i razloge ustavne žalbe razmatrao sa stanovišta tog elementa prava na pravično suđenje. Ustavni sud ukazuje na to da upravni postupak koji je bio pravnosnažno okončan pre izjavljivanja ustavne žalbe od 13. oktobra 2010. godine povodom koje je doneta Odluka Ustavnog suda Už-4431/2010 od 18. septembra 2012. godine i upravni postupak koji je bio pravnosnažno okončan pre izjavljivanja ustavne žalbe od 24. aprila 2015. godine povodom koje je doneta Odluka Ustavnog suda Už-2857/2015 od 8. decembra 2016. godine, nisu deo postupka koji je pred Upravnim sudom i upravnim organima usledio nakon što je Upravnom sudu dostavljena Odluka Ustavnog suda Už-2857/2015 od 8. decembra 2016. godine, već se radi o posebnom postupku u kome se ta odluka Suda izvršava. Pri tome, u ustavnim žalbama Už-4431/2010 i Už-2857/2015 nije bila istaknuta povreda prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je Ustavni sud, u konkretnom slučaju, cenio period od dostavljanja Odluke Ustavnog suda Už-2857/2015 od 8. decembra 2016. godine Upravnom sudu, odnosno od 10. aprila 2017. godine. Saglasno svojoj ustaljenoj praksi, Ustavni sud je u okviru navedenog perioda, koji traje osam godina, upravni postupak i upravni spor, posmatrao kao jedinstvenu celinu.

Ustavni sud je konstatovao da je tačkom 1. dispozitiva rešenja prvostepenog organa od 5. januara 2021. godine, koje je u tom delu postalo konačno, odbijen zahtev podnosilaca za isplatu dodataka na platu za period od 27. juna 2006. do 31. avgusta 2008. godine, dok o njihovom zahtevu za isplatu dodataka na platu za period od 1. septembra 2005. do 26. juna 2006. godine još nije odlučeno i predmet se u tom delu nalazi u fazi prvostepenog rešavanja.

Ustavni sud je ocenio da navedeno trajanje postupka može ukazivati da on nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe imaju interes da nadležni organi o njihovom zahtevu odluče u okviru standarda razumnog roka, pogotovo zbog toga što je reč o potraživanjima iz radnog odnosa i što se predmetni postupak vodi u izvršenju druge po redu odluke Ustavnog suda u istoj pravnoj stvari.

Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije činjenično i pravno složen, posebno ako se ima u vidu da su pravna pitanja koja se postavljaju u toku postupka već u dovoljnoj meri razjašnjena u odlukama Ustavnog suda Už-4431/2010 od 18. septembra 2012. godine i Už-2857/2015 od 8. decembra 2016. godine.

Ispitujući postupanje nadležnog suda i upravnih organa, Ustavni sud je konstatovao da je Upravni sud u kratkom vremenskom periodu doneo presudu od 30. juna 2017. godine u izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-2857/2015 od 8. decembra 2016. godine. Međutim, u nastavku postupka je doneto 25 prvostepenih i 26 drugostepenih rešenja. Iz toga se vidi da posmatrani postupak prevashodno obeležava kontinuirano vraćanje predmeta na ponovno rešavanje prvostepenom organu, koji u ponovnom postupku ne postupa po primedbama iz drugostepenih rešenja. U takvim okolnostima, drugostepeni organ je propustio da dopuni postupak i otkloni nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, te da ako nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, svojim rešenjem poništi prvostepeno rešenje i sam reši upravnu stvar, u smislu odredbe člana 171. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, da ponavljanje istih naloga nižestepenom organu u okviru jednog postupka ukazuje na nedostatke u procesnom sistemu (ESLjP, presuda Wierciszewska protiv Poljske, broj predstavke 41431/98, od 25. novembra 2003. godine, stav 46.). Ustavni sud je posebno imao u vidu da je prvostepeni organ, nakon što je poništeno 11 rešenja tog organa, kojima je zahtev podnosilaca u celini bio odbijen ili odbačen, počeo odvojeno da odlučuje o delu zahteva koji se odnosi na period od 27. juna 2006. do 24. januara 2007. godine, koji je odbijen kao neosnovan, i o delu zahteva koji se odnosi na period od 1. septembra 2005. do 26. juna 2006. godine, koji je pet puta odbijen kao neosnovan i osam puta odbačen sa obrazloženjem da nije reč o upravnoj stvari.

Ustavnopravna ocena postupka čije trajanje je uzeto u obzir u ovom predmetu, zasnovana na praksi i kriterijumima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15, 103/15, 10/23 i 92/23), u tom delu usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka, neefikasno i sporo postupanje upravnih organa, životni standard države i činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u odlukama Sinđelić i drugi protiv Srbije, broj predstavke 7129/15, od 19. septembra 2019. godine i Stojanović i drugi protiv Srbije, broj predstavke 19322/18, od 14. januara 2021. godine, koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima koji se vode povodom zahteva policijskih službenika za isplatu dodataka na platu. Evropski sud je odbacio navedene predstavke, uz ocenu da podnosioci predstavki više nemaju prava da tvrde da su žrtve u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i dodelio podnosiocima bliže označene novčane iznose na ime naknade nematerijalne štete, koji su niži od iznosa koje je dodeljivao Evropski sud, ali su ipak razumni usled velikog broja podnosilaca predstavki i prilično ograničenog značaja predmeta postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni postupak okončao u najkraćem roku.

8. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je osporeno trajanje postupaka koji su pravnosnažno okončani presudama Upravnog suda U. 6128/10 (2008) od 15. septembra 2010. godine i U. 16047/13 od 27. marta 2015. godine, Ustavni sud je konstatovao da je odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Ustavni sud je konstatovao da je presuda Upravnog suda U. 6128/10 (2008) od 15. septembra 2010. godine dostavljena punomoćniku podnosilaca ustavne žalbe 21. septembra 2010. godine, dok je presuda istog suda U. 16047/13 od 27. marta 2015. godine dostavljena 21. aprila 2015. godine.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je ova ustavna žalba izjavljena 10. februara 2022. godine, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. U pogledu dela ustavne žalbe kojim je osporeno trajanje postupka po ustavnoj žalbi u predmetu Už-4431/2010 i Už-2857/2015, Ustavni sud ukazuje na to da iz odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda do kojih je došlo aktima i radnjama državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, što, po prirodi stvari, isključuje mogućnost da se ustavnom žalbom osporavaju akti ili radnje Ustavnog suda. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena, zbog čega ju je odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

10. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti