Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o odbijanju zahteva za izuzeće sudije. Ovo rešenje predstavlja procesni akt koji se ne može samostalno pobijati ustavnom žalbom, već samo u okviru žalbe na konačnu presudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nadežde Milenković iz sela Mihajlovac, opština Negotin, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. oktobra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nadežde Milenković izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu VII Su. 39/06-21 od 22. maja 2006. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nadežda Milenković iz sela Mihajlovac, opština Negotin, podnela je Ustavnom sudu 18. avgusta 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Novom Sadu VII Su. 39/06-21 od 22. maja 2006. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu VII Su. 39/06-21 od 22. maja 2006. godine odbijen kao neosnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe za izuzeće sudije u predmetu Okružnog suda u Novom Sadu K. 11/03.
Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/02 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) propisano je: da izuzeće sudije ili sudije porotnika mogu tražiti stranke i branilac (član 42. stav 1.); da o zahtevu za izuzeće iz člana 42. ovog zakonika odlučuje predsednik suda, a ako se traži izuzeće samo predsednika suda, ili predsednika suda i sudije ili sudije-porotnika, odluku o izuzeću donosi predsednik neposredno višeg suda, a ako se traži izuzeće predsednika Vrhovnog suda Srbije, odluku o izuzeću donosi opšta sednica tog suda (član 43. st. 1. i 2.); da protiv rešenja kojim se usvaja zahtev za izuzeće nije dozvoljena žalba, a rešenje kojim se zahtev za izuzeće odbija može se pobijati posebnom žalbom, a ako je takvo rešenje doneseno posle podignute optužbe, onda samo žalbom na presudu (član 43. stav 4.); da se presuda može pobijati zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka (član 367. stav 1. tačka 1)); da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije sudelovao na glavnom pretresu ili koji je pravosnažnom odlukom izuzet od suđenja, odnosno ako je na glavnom pretresu sudelovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti ( član 40. tač. 1) do 5)) ( član 368. stav 1. tač. 1) i 2)).
Iz navedenih odredaba Zakonika o krivičnom postupku proizlazi da institut izuzeća sudije treba da obezbedi da krivični postupak bude vođen i okončan od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona. Međutim o krivičnoj odgovornosti okrivljenog u krivičnom postupku sud odlučuje presudom, a ne rešenjem o izuzeću. Rešenje o izuzeću je jedno od procesnih rešenja koje sud donosi u krivičnom postupku i koje se posle podignute optužbe može pobijati samo žalbom na presudu. Učestvovanje sudije koji je po zakonu morao biti izuzet u donošenju presude predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, zbog koje se može izjaviti žalba protiv presude, a po iscrpljivanju ovog pravnog sredstva i ustavna žalba, u slučaju da je navedena povreda pravila krivičnog postupka dovela do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da rešenje o izuzeću sudije ne predstavlja pojedinačni akt državnog organa protiv koga se može izjaviti ustavna žalba, pa je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
4. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti