Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku jer je izvršni postupak trajao preko 12 godina. Iako je predmet bio složen, pretežni razlog za dugo trajanje postupka bilo je neefikasno postupanje nadležnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milojka Jakovljevića i Branka Jakovljevića, obojice iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milojka Jakovljevića i Branka Jakovljevića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 4569/10 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere, kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Milojko Jakovljević i Branko Jakovljević, obojica iz Čačka , su 10. marta 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Ranković, advokata iz Čačka, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom pos tupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 1684/00.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli da su 2000. godine podneli Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje , na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 1172/95 od 18. februara 2000. godine, te da je 5. septembra 2000. godine sud doneo rešenje o izvršenju I. 1684/00 kojim je usvojio predlog za izvršenje. Dalje su naveli da je od podnošenja tužbe do dana podnošenja ustavne žalbe proteklo petnaest godina, a da se izvršni postupak vodi gotovo deset godina. Takođe su naveli da za deset godina trajanja izvršnog postupka nije održano nijedno ročište za prodaju, da nije utvrđena vrednost nepokretnosti koje su predmet izvršenja, te da prema stanju u spisima nema izgleda da će izvršni postupak biti uskoro okončan. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu štete, te da „naloži Osnovnom sudu u Čačku da donese prvostepenu presudu“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razum nom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku I. 4569/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 18. jula 2000. godine podneli Opštinskom sudu u Čačku predlog za iz vršenje protiv D. T, popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari dužnika, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P. 1172/95 od 18. februara 2000. godine, kojom je tuženi obavezan da tužiocima isplati protivvrednost bureta od bagremove građe u iznosu od 8.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13. januara 2000. godine pa do konačne isplate, da plati na ime naknade za neosnovano obogaćenje iznos od 18.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. februara 2000. godine pa do konačne isplate, kao i da im naknadi troškove spora u iznosu od po 6.700,00 dinara.

Opštinski sud u Čačku je 5. septembra 2000. godine doneo rešenje o izvršenju I. 1684/00 , kojim je usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja u iznosu od 2.390,00 dinara .

Opštinski sud u Čačku u veću je 20. decembra 2000. godine doneo rešenje I. 1684/00, kojim je u stavu prvom izreke odbacio prigovor dužnika izjavljen protiv rešenja tog suda I. 1684/00 od 5. septembra 2000. godine kao neblagovremen, a u stavu drugom izreke odbacio predlog dužnika za odlaganje izvršenja kao nedozvoljen.

Opštinski sud u Čačku je 6. decembra 2000. godine sačinio zapisn ik o popisu i proceni pokretnih stvari.

Poverioci su podneskom od 26. aprila 2001. godine predložili promenu predmeta izvršenja, tako što će se izvršenje sprovesti prodajom nepokretnosti dužnika , s obzirom na to da nisu mogli da namire svoje potraživanje iz vrednosti pokretnih stvari.

Opštinski sud u Čačku je 18. maja 2001. godine doneo rešenje I. 1684/00, kojim je odredio da se izvršenje sprovede utvrđivanjem vrednosti i prodajom nepokretnosti , i to 1/8 katastarske parcele (u daljem tekstu: k.p.) broj 456/1, KO Trnava, te namirenjem poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom te parcele.

Dužnik je 21. juna 2001. godine izjavio prigovor protiv rešenja Opštinskog suda u Čačku I. 1684/00 od 18. maja 2001. godine.

Opštinski sud u Čačku je 5. aprila 2002. godine doneo rešenje I. 1684/00, kojim je prekinuo postupak izvršenja usled smrti dužnika .

Poverioci su podneskom od 14. oktobra 2002. godine označili kao naslednike pok. tuženog M. L. i S. P, te su predložili da se nastavi sprovođenje izvršenja.

Opštinski sud u Čačku je 23. decembra 2002. godine doneo rešenje I. 1684/00, kojim je odredio izvršenje protiv M. L. i S. P, utvrđivanjem vrednosti i prodajom nepokretnosti, i to 1/8 k.p. broj 456/1 , KO Trnava, te namirenjem poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom te parcele.

Opštinski sud u Čačku u veću je 6. februara 2003. godine doneo rešenje I. 1684/00, kojim je u stavu prvom izreke odbacio prigovor dužnika izjavljen protiv rešenja tog suda I. 1684/00 od 23. decembra 2002. godine, a u stavu drugom izreke odbacio molbu dužnika za odlaganje izvršenja rešenja.

Opštinski sud u Čačku je 17. maja 2003. godine odredio veštačenje od strane sudskog veštaka poljoprivredne struke, radi utvrđenja tržišne vrednosti nepokretnosti.

Sudski veštak poljoprivredne struke je 10. jula 2003. godine dostavio sudu pisani nalaz i mišljenje.

Postupajući sudija je dostavnom naredbom od 18. februara 2004 . godine naložio da se obaveste poverioci i dužnik da je ročište zakazano za 3. mart 2004. godine.

Ročište zakazano za 3. mart 2004. godine nije održano, jer dužnici nisu uredno pozvani.

Opštinski sud u Čačku je 22. aprila 2004. godine doneo rešenje I. 1684/00, kojim je utvrdio vrednost nepokretnosti, i to 1/8 k.p. broj 456/1 , KO Trnava , u iznosu od 233.472,00 dinara.

Opštinski sud u Čačku je 9. juna 2004. godine doneo zaključak o prodaji, kojim je odredio da će se prvo ročište za prodaju nepokretnosti održati 12. jula 2004. godine.

Ročište za prvu javnu prodaju nepokretnosti zakazano za 12. jul 2004. godine nije održano, jer dužnici nisu uredno pozvani.

Ročište za javnu prodaju zakazano za 16. avgust 2004. godine, takođe, nije održano, jer dužnici nisu uredno pozvani.

Dužnici su na ročištu održanom 14. decembra 2 004. godine predložili da se ponovo utvrdi vrednost nepokretnosti, s obzirom na to da je došlo do promene vrednosti nepokretnosti od dana prethodnog utvrđivanja vrednosti, te je sud odložio ročište, radi izjašnjenja veštaka.

Sudski veštak poljoprivredne struke je 22. decembra 2004. godine dostavio sudu nalaz i mišljenje u kome je naveo da je tržišna vre dnost nepokretnosti ostala nepromenjena.

Ročište zakazano za 17. maj 2005. godine nije održano na molbu punomoćnika dužnika.

Ročište zakazano za 21. juni 2005. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Opštinski sud u Čačku je 6. decembra 2005. godine doneo zaključak o prodaji, kojim je odredio da će se drugo ročište za prodaju označene nepokretnosti održati 18. januara 2006. godine.

Opštinski sud u Čačku je 18. januara 2006. godine doneo rešenje kojim je odredio veštačenje od strane veštaka građevinske struke, radi utvrđivanja vrednosti objekta koji se nalazi na spornoj parceli.

Sudski veštak građevinske struke je 30. januara 2006. godine dostavio sudu pisani nalaz i mišljenje.

Opštinski sud u Čačku je dopisima od 3. februara i 17. febrauara 2006. godine zahtevao od Republičkog geodetskog zavoda - Služba za katastar nepokretnosti u Čačku da dostavi izveštaj na koga se vodi predmetna parcela i kolika je površina te parcele.

Republički geodetski zavod - Služba za katastar nepokretnosti u Čačku je dopiso m od 17. februara 2006. godine obavestio sud , pored ostalog, o sledećem: da se do 2003. godine k.p. broj 456/1 vodila na D. T. i M. T, a površina parcele je iznosila 0.48.62 ha; da je 2003. godine izvršeno cepanje k.p. broj 456/1, na osnovu poravnanja 1R. 82/01 od 3. februara 2003. godine i k.p. broj 456/1 je dobi la površinu 0.32.28 ha, a kao posednici su upisani dužnici M. L. i S. P, sa udelima od po 1/2; da je 2004. godine izvršeno cepanje k.p. broj 456/1 KO Trnava na k.p. br. 456/1 i 456/5 , te da je površina novonastale parcele k.p. broj 456/1 iznosila 0.12,51 ha i kao posednik je upisana dužnik M. L, a da je površina novonastale parcele k.p. broj 456/5 iznosila 0.19.77 ha i kao posednik je upisana dužnik S. P, a da je deoba izvršena na osnovu ugovora o deobi Ov. 8864/04 od 2. septembra 2004. godine; da je iste godine na zahtev dužnika M. L. izvršeno cepanje k.p. broj 456/1 i tada su nastale k.p. br. 456/1, 456/6. 456/7, 456/8, 456/9 i 456/10, a površina novonastale parcele k.p. broj 456/1 iznosi 0,01,89 ha.

Ročište zakazano za 10. mart 2006. godine nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Poverioci su zatražili da se odloži ročište zakazano za 23. mart 2006. godine, kako bi u što kraćem roku angažovali punomoćnika.

Ročište zakazano za 12. april 2006. godine nije održano na molbu poverilaca zbog sprečenosti njihovog punomoćnika da prisustvuje ročištu.

Ročište zakazano za 23. maj 2006. godine nije održano na molbu punomoćnika poverilaca.

Poverioci su podneskom od 4. avgusta 2006. godine predložili promenu predmeta izvršenja.

Opštinski sud u Čačku je 9. avgusta 2006. godine doneo rešenje I. 1684/00, kojim je usvojio predlog poverilaca za promenu predmeta izvršenja, te je obustavio izvršenje prodajom 1/8 idealne k.p. broj 456/1, KO Trnava , i odredio nastavak izvršenja upisom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđivanjem vrednosti nepokretnosti i prodajom nepokretnosti , i to k.p. broj 456/5 , KO Trnava , u površini od 0.19,77 ha, ½ idealnog dela k.p. broj 1824, KO Trnava , u površini od 0.62,84 ha, ½ idealnog dela k.p. broj 1825, KO Trnava, površine pod zgradom 44 m² i 4/5 idealnog dela k.p. broj 456/6 površine 0.03,00 ha, te namirenjem poverilaca od iznosa dobijenog prodajom.

Opštinski sud u Čačku u veću je 6. decembra 2006. godine doneo rešenje Ipv. 106/06 kojim je odbio kao neosnovan prigovor dužnika izjavljen protiv rešenja Opštinskog suda u Čačku I. 1684/00 od 9. avgusta 2006. godine.

Opštinski sud u Čačku je 18. januara 2007. godine odredio veštačenje od strane sudskog veštaka poljoprivredne struke, radi utvrđivanja tržišne vrednosti nepokretnosti.

Sudski veštak poljoprivredne struke je 17. februara 2007. godine dostavio sudu pisani nalaz i mišljenje.

Punomoćnik poverilaca je podneskom od 25. aprila 2007. godine predložio da se izvrši dopunsko veštačenje.

Opštinski sud u Čačku je 3. maja 2007. godine doneo rešenje I. 458/07, kojim je odredio veštačenje od strane sudskog veštaka građevinske struke, radi utvrđenja koji deo k.p. broj 1825, KO Trnava , je nužan za korišćenje zgrade površine 44 m².

Sudski veštak građevinske struke je 7. aprila 2008. godine dostavio sudu pisani nalaz i mišljenje.

Na ročištu održanom 21. oktobra 2008. godine sud je rešenjem odredio veštačenje od strane sudskog veštaka geometra, radi identifikacije parcele broj 1825 , KO Trnava.

Postupajući sudija je zaključ cima od 21. oktobra 2008. godine, 14. aprila 2009. godine i 16. decembra 2010. godine nalagao dužnicima da uplate odgovarajući novčani iznos u sudski depozit na ime troškova veštačenja, radi identifikacije k.p. broj 1825, KO Trnava.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbije, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Čačku pod brojem I. 4569/10.

Postupajući sudija je zaključcima od 16. decembra 2010. godine i 13. januara 2011. godine naložio dužnicima da u roku od tri dana uplate odgovarajući novčani iznos na ime troškova veštačenja, radi identifikacije parcele broj 1825 , KO Trnava .

Poverioci su u podnesku od 21. januara 2011. godine naveli da ostaju pri predlogu da se izvrši identifikacija parcele broj 1825, KO Trnava.

Poverioci su na ročištu održanom 3. februara 2011. godine zatražili da im sud ostavi kraći rok radi izjašnjenja da li prihvataju da snose troškove veštačenja. Stoga je pos tupajući sudija naložio poveriocima da se u roku od tri dana izjasne o predloženom veštačenju i daljem toku postupka.

Osnovni sud u Čačku je zaključcima od 15. decembra 2011. godine i 17. januara 2012. godine naložio izvršnim poveriocima da se u roku od pet dana od dana prijema zaključka, pod pretnjom propuštanja, izjasne u vezi nastavka postupka izvršenja i s tim u vezi da li ostaju pri predlogu za identifikaciju.

Izvršni poverioci su se podneskom od 1. februara 2012. godine izjasnili za nastavak postupka izvršenja.

Osnovni sud u Čačku je na ročištu održanom 6. jula 2012. godine naložio izvršnim poveriocima da uplate odgovarajući novčani iznos u sudski depozit na ime troškova veštačenja, radi identifi kacije parcele broj 1825 , KO Trnava .

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe poziva ju, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom č lana 32 stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku („ Službeni list SRJ“, br. 28/00, 73/00 i 71/01), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno ( član 4. stav 1.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 10. stav 1. ); da se izvršenje na nepokretnosti sprovodi upisom rešenja o izvršenju u javnu knjigu, utvrđenjem vrednosti nrpokretnosti, prodajom nepokretnosti i namirenjem poverilaca iz iznosa dobijenog prodajom ( član 135.).

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, bilo je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku („ Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/00 i 71/01).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („ Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11), koji je počeo da se primenjuje 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan ( član 6. stav 1.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona ( član 358. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak pokrenut 18. jula 2000. godine podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku i da još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja izvršnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja izršnog postup ka, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak traje 12 godina i da još uvek nije okončan.

Navedeno trajanje postupka ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u p ostupku odlučuje za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na duž inu trajanja konkretnog izvršnog postupka.

Ispitujući složenost pravnih pitanja i činjeničnog stanja u izvršnom postupku, Ustavni sud je ocenio da je postupak bio usložnjen deobom nepokretnosti na kojoj je traženo izvršenje. U tom smislu, bilo je potrebno, najpre, utvrditi tržišnu vrednost nepokretnosti, zatim vrednost objekta koji se nalazi o na spornoj parceli i deo parcele koji je nužan za korišćenje navedenog objekta, te izvršiti identifikaciju predmetne parcele. To je zahtevalo sprovođenje veštačenja od strane sudskih veštaka poljoprivredne i građevinske struke, te veštaka geometra. Takođe, postojale su i objektivne okolnosti koje su doprinele dugom trajanju postupka. Naime, izvršni postupak je bio u prekidu od 5. aprila do 14. oktobra 2002. godine, usled smrti dužnika.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je stvar od materijalnog značaja za podnosioce, jer se radi o namirenju novčanog potraživanja, koje je utvrđeno pravnosnažnom sudskom presudom.

Ispitujući ponašanje podnosilaca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da su podnosioci , kao poverioci u izvršnom postupku , doprineli dugom trajanju izvršnog postupka. Naime, iako su podnosioci ustavne žalbe na ročištu održanom 13. januara 2011. godine zatražili da im sud ostavi kraći rok da se izjasne da li prihvataju da snose troškove veštačenja radi identifikacije parcele koja je predmet izvršenja, podnosioci su dostavili odgovor sudu tek 1. februara 2012. godine. Stoga je sud na ročištu održanom 6. jula 2012. godine naložio izvršnim poveriocima da uplate odgovarajući novčani iznos u sudski depozit na ime troškova veštačenja. Takođe, u periodu od 23. marta do 23. maja 2006. godine nijedno od tri zakazana ročišta nije održano na molbu podnosilaca ustavne žalbe.

Ocenjujući postupanje sudova u ovoj pravnoj stv ari, Ustavni sud je našao da je sporo i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda prevashodno doprinelo ovako d ugom trajanju izvršnog postupka. Naime, sud je u postupku izvršenja i obezbeđenja dužan da postupa hitno. U konkretnom slučaju, iako je o predlogu za izvršenje sud bio dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, izvršni sud je doneo r ešenje o izvršenju nakon više od mesec i po dana od dana podnošenja predloga. Takođe, izvršni sud je propustio da u javnoj knjizi izvrši upis rešenja o izvršenju na nepokretnosti, imajući u vidu da je to jedna od radnji kojom se sprovodi postupak izvršenja na nepokretnosti . Pored toga, postojala su dva perioda neaktivnosti izvršnog suda. Naime, u periodu od 10. jula 2003. godine do 18. februara 2004. godine i od 21. juna do 6. decembra 2005. godine sud nije preduzeo nijednu izvršnu radnju. D oprinos suda dugom trajanju postupka ogleda se i u tome što je u rešenju od 3. maja 2007. godine kojim je određeno veštačenje od strane sudskog veštaka građevinske struke, sud propustio da odredi rok u kome se ima dostaviti pisani nalaz i mišljenje, u skladu sa odredbom člana 256. stav 1. tada važećeg Zakona o parničnom postupku, te je sudski veštak dostavio sudu pisani nalaz i mišljenje tek 7. aprila 2008. godine, odnosno nakon jedanaaest meseci. Konačno , četiri ročišta (o d toga dva ročišta za prodaju nepokretnosti ) nisu održana iz razloga koji su se mogu staviti na teret sudu.

Uprkos određenoj složenosti predmeta spora i doprinosu podnosilaca ustavne žalbe produžavanju izvršnog postupka, Ustavni sud je ocenio da je sporo i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda prevashodno dovelo do toga da izvršni postupak traje dvanaest godina i da još uvek nije okončan. Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 4569/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud usvojio ustavnu žalbu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u tački 1. izreke .

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno značaj prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioce, doprinos po dnosilaca dugom trajanju postupka , kao i ukupnu dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli prevashodno zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavn om sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić