Ustavni sud odbio žalbu zbog zloupotrebe procesnih ovlašćenja podnosioca

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Utvrđeno je da je podnosilac svojim ponašanjem, koje predstavlja zloupotrebu procesnih prava, u pretežnijoj meri doprineo dugom trajanju postupka, koji traje 12 godina.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran Ilić, zamenik predsednika Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. O . iz K , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. maja 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S. O . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 397/10, dok se ustavna žalba u preostalom delu odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. O . iz K . podneo je 8. aprila 2011. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 397/10. Istakao je da mu je u tom postupku povređeno načelo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, kao i prava na jednaku zaštitu prava, na imovinu i na nasleđivanje, zajemčena odredbama člana 36. stav 1, kao i čl. 58. i 59. Ustava. Pozvao se i na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te na povredu brojnih članova Međunarodnog pakt a o građanskim i političkim pravima OUN.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je u osporenom postupku došlo do "neosnovanog odugovlačenja sa donošenjem pravične presude", čime mu je povređeno "pravo na pravično presuđivanje u razumnim rokovima" iz člana 32. stav 1. Ustava. Predlažio je da Ustavni sud oglasi stvarno nadležnim Viši sud u Kragujevcu za postupanje u prvom stepenu u sledećim predmetima Osnovnog suda u Kragujevcu, u kojima ima svojstvo tužioca: P. 32889/10, P. 11330/10, P. 397/10, P. 961/10, P. 1006/10, P. 1302/10 i P. 1152/10. Pored toga, predložio je da Ustavni sud utvrdi povredu "prava na pravično presuđivanje u razumnim rokovima" i u predmetima Osnovnog suda u Kragujevcu P. 961/10 i P. 1302/10.

Podnosilac je u podnesku od 19. marta 2013. godine, naslovljenom kao ustavna žalba, naveo da parnica pred stvarno nenadležnim Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 397/10 neosnovano dugo traje i da "nema izgleda na pravičan ishod tog postupka u razumnim rokovima" sve dok se spisi predmeta ne ustupe stvarno nadležnom Višem sudu u Kragujevcu. Tražio je od Ustavnog suda da donese odluku kojom se usvaja ustavna žalba i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku, kao i da se odluka objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije", da se utvrdi pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete i da se spisi predmeta ustupe nadležnom Višem sudu u Kragujevcu. Istakao je i povredu načela i prava iz čl. 1, 21, 23, 25, 26, 27. i 59, člana 60. stav 2, kao i čl. 69. i 70. Ustava, te povredu čl. 2, 3, 4, 5, 13. i 14. Evropske konvencije.

Iz sadržine ustavne žalbe i njene dopune proizlazi da podnosilac osporava samo trajanje postupka u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu P. 397/10.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13–Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu P. 397/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ov oj ustavnosudsk oj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 17. maja 2002. godine podneo Opštinskom sudu u Kragujevcu "protivtužbu radi isplate duga iz prevare i utvrđenja da ima pravo korišćenja kp broj 3047 KO Kragujevac i pravo prečeg građenja na toj parceli". Označeno je 11 tuženih lica. Podnetom "protivtužbom" predloženo je donošenje sledeće presude: u stavu prvom izreke, da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate opredeljeni novčani iznos sa odgovarajućom zakonskom zateznom kamatom na ime naknade troškova prouzrokovanih vođenjem parnice pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 2967/91; u stavu drugom izreke, da mu se utvrdi pravo korišćenja bliže opisane kp 3047 KO Kragujevac, da mu tuženi omoguće da uđe u posed te parcele, kao i da se u teretnom listu ZKUL broj 3379 KO Kragujevac izvrši zabeležba prava korišćenja i prava preče gradnje na toj parceli; u stavu trećem izreke, da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate opredeljeni novčani iznos sa odgovarajućom zakonskom zateznom kamatom na ime naknade troškova prouzrokovanih vođenjem ovog spora.

Rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu P. 1548/02 od 3. jula 2002. godine podnosilac ustavne žalbe je pozvan da ispravi tužbu tako što će tačno označiti tužene, precizno navesti činjenice na kojima zasniva svoje tužbene zahteve, podneti dokaze kojima se te činjenice utvrđuju, te jasno odrediti svaki od tužbenih zahteva ponaosob, s obzirom na to da je u tužbi navedeno više zahteva po različitim osnovama.

Opštinski sud u Kragujevcu je rešenjem P. 1548/2002 od 23. avgusta 2002. godine odbacio tužbu kao neurednu, jer tužilac u ostavljenom roku nije postupio po nalogu suda. Okružni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž. 1534/02 od 9. decembra 2002. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje prvostepenog suda.

Do odlučivanja Vrhovnog suda Srbije o reviziji tužioca izjavljenoj 6. februara 2003. godine protiv navedenog drugostepenog rešenja, Opštinski sud u Kragujevcu je odlučivao o dva predloga za ponavljanje predmetnog postupka. Prvo je rešenjem od 12. decembra 2003. godine odbacio kao nedozvoljen predlog za ponavljanje postupka, koji je podnela tužena M.O. iz Kragujevca (supruga tužioca), a potom je rešenjem od 29. marta 2004. godine odbacio kao neblagovremen predlog za ponavljanje postupka, koji je podneo tužilac.

Pored toga, spisi predmeta su se u periodu od 5. do 16. septembra 2003. godine i od 7. do 20. aprila 2004. godine nalazili u Okružnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu, radi postupanja po krivičnim prijavama koje je podneo tužilac.

Vrhovni sud Srbije je rešenjem Rev. 2602/04 od 21. aprila 2005. godine ukinuo rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu P. 1548/2002 od 23. avgusta 2002. godine i Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1534/02 od 9. decembra 2002. godin, te je vratio predmet prvostepenom sudu na dalji postupak. Taj sud je našao da tužba sadrži sve potrebne elemente propisane čl. 106. i 186. tada važećeg Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04 ) da bi se po njoj moglo postupati, kao i da je tužbeni zahtev dovoljno opredeljen u odnosu na svakog od označenih tuženih.

Nakon vraćanja spisa predmeta prvostepenom sudu, dana 31. avgusta 2005. godine, postupak je vođen pod brojem P. 2109/05. U periodu od 23. marta 2006. godine do 1. januara 2010. godine, kada je ustanovljena nova mreža sudova u Republici Srbiji, prvostepeni sud je zakazao ukupno 16 ročišta za glavnu raspravu, ali ni jedno ročište nije održano. Razlozi neodržavanja zakazanih ročišta su bili sledeći: sedam puta zbog toga što svi tuženi nisu bili uredno pozvani; pet puta zbog sprečenosti postupajućeg sudije; po jedanput zbog toga što tužilac nije bio uredno pozvan, što je tužilac neposredno pred početak ročišta dostavio sudu zahtev za izuzeće postupajućeg sudije, odnosno precizirani tužbeni zahtev sa kojim je trebalo da se upoznaju sud i tuženi, a jedanput i na predlog tužioca.

Pošto je formirana nova mreža sudova predmet je dobio sadašnji poslovni broj P. 397/10. U periodu od 1. januara 2010. godine do 9. jula 2012. godine zakazano je 13 ročišta za glavnu raspravu, ali je samo jedno održano. Razlozi neodržavanja zakazanih ročišta su bili sledeći: deset puta zbog toga što je tužilac neposredno pred održavanje zakazanih ročišta dostavljao sudu razne podneske (kojima je precizirao ili menjao postavljene tužbene zahteve, tražio da se izvrši uvid u spise nekog drugog predmeta, isticao prigovor stvarne nenadležnosti suda, zahtevao isključenje ili izuzeće postupajućeg sudije), a dva puta zbog sprečenosti tužioca. Pored toga, tužilac je 21. aprila 2010. godine predložio prekid postupka dok se ne reši prethodno pitanje u parnici koja se pred istim sudom vodi u predmetu P. 1226/93.

Posle 9. jula 2012. godine nisu održavana, niti zakazivana ročišta za glavnu raspravu. Naime, do dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu, dana 27. februara 2014. godine, prvostepeni sud je 10. i 18. jula 2012. godine doneo dva rešenja o isključenju postupajućih sudija i dodeli predmeta u rad drugim sudijama. Potom je 18. januara 2013. godine doneo rešenje kojim je odbio kao neosnovan prigovor stvarne nenadležnosti istaknut u podnesku tužioca od 5. septembra 2012. godine, koje je potvrđeno rešenjem drugostepenog suda od 19. marta 2013. godine.

Tokom poslednjih godinu dana, spisi predmeta su dostavljani na uvid drugim sudovim pred kojima se vode parnični postupci u predmetima u kojima podnosilac ustavne žalbe ima svojstvo tužioca (Višem sudu u Čačku u periodu od 16. aprila do 16. maja 2013. godine i Višem sudu u Novom Pazaru u periodu od 19. jula 2013. godine do 11. februara 2014. godine). Potrebno je istaći i da se u zahtevu Višeg suda u Užicu P. 25/12 od 17. aprila 2013. godine, kojim je takođe traženo dostavljanje konkretnih spisa predmeta, navodi da je podnosilac ustavne žalbe na ročištu održanom pred tim sudom izjavio da se pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 397/10 već vodi parnica po istom činjeničnom i pravnom osnovu.

Dosadašnje trajanje predmetnog postupka obeležilo je i učestalo podnošenje zahteva tužioca (ukupno šest) za isključenje ili izuzeće postupajućih sudija, što je imalo za posledicu obustavu rada na predmetu do donošenja rešenja predsednika, odnosno vršioca funkcije predsednika prvostepenog suda o podnetim zahtevima. Tužilac je, takođe, protiv dvoje postupajućih sudija pokrenuo parnične postupke, što je dovelo do njihovog isključenja od daljeg postupanja u ovom predmetu.

Najzad, tužilac je 22. aprila 2013. godine podneo predlog za ponavljanje postupka koji je okončan po njegovom prigovoru stvarne nenadležnosti Osnovnog suda u Kragujevcu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud konstatuje da se odredba člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čija se povreda takođe ističe u ustavnoj žalbi, sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 32. stav 1. Ustava, kojom se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, te je navode ustavne žalbe o povredi navedenog prava cenio u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

5. Ispitujući osnovanost ustavne žalbe izjavljene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da osporeni parnični postupak do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi traje skoro 12 godina, te da još nije doneta prvostepena presuda, što samo po sebi može ukazati da se postupak ne vodi u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje sudova o pravima i obavezama stranaka razuman, Ustavni sud smatra da se u svakom konkretnom slučaju, pored same dužine trajanja postupka, mora ceniti i složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje sudova, kao i značaj zahteva, odnosno priroda prava o kome se raspravljalo u tom postupku.

Polazeći od ovih kriterijuma, Ustavni sud je utvrdio da je predmet konkretne parnice vremenom postajao složeniji proširivanjem i menjanjem prvobitno postavljenih tužbenih zahteva, tako da se od zahteva da se utvrdi pravo korišćenja i pravo preče gradnje na spornoj katastarskoj parceli, kao i naknade troškova postupka nastalih u ranije vođenoj parnici, došlo do zahteva da se utvrdi ništavost ugovora o prometu nepokretnosti, pravo korišćenja na parceli i pravo svojine na bliže označenom stanu, da se tuženi sa svim licima i stvarima isele iz stana i da ga predaju podnosiocu, da mu naknade štetu zbog diskriminatorskog postupanja i uništenja materijalnih dobara. Broj tuženih lica koje je trebalo uredno pozvati na zakazana ročišta i obezbediti im dostavljanje svih akata suda i brojnih podnesaka podnosioca ustavne žalbe, dodatno je usložio postupak. Predmet spora je od materijalnog značaja za podnosioca.

Radi preglednije analize ponašanja podnosioca ustavne žalbe i postupanja nadležnih sudova u dosadašnjem toku osporenog postupka, Ustavni sud je izdvojio tri karakteristična perioda:

Prvo, period od 17. maja 2002. godine, kada je pokrenut predmetni parnični postupak, do 31. avgusta 2005. godine, kada je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, odnosio se na rešavanje nadležnih sudova o ispunjenosti procesnih pretpostavki za meritorno odlučivanje o postavljenim tužbenim zahtevima. Iako je pogrešna ocena prvostepenog i drugostepenog suda o ispunjenosti uslova za odbacivanje tužbe kao neuredne uticala na duže trajanje postupka, Ustavni sud nalazi da je i podnosilac doprineo sporijem otklanjanju navedenog procesnog propusta nižestepenih sudova izjavljivanjem neblagovremenog predloga za ponavljanje postupka. Osim toga, spisi predmeta u dva navrata nisu bili na raspolaganju nadležnim sudovima, jer su dostavljani na uvid nadležnom javnom tužilaštvu kome je podnosilac ustavne žalbe podneo više krivičnih prijava.

Drugo, period od 31. avgusta 2005. godine, kada je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, do 1. januara 2010. godine, kada je ustanovljena nova mreža sudova u Republici, obeležen je uglavnom nedolotvornim postupanjem prvostepenog suda. Naime, taj sud je zakazivao ročišta za glavnu raspravu u relativno kratkim vremenskim intervalima, ali ni jedno nije održao, u većini slučajeva iz razloga koji se mogu pripisati sudu. Ipak, i u tom delu postupka se uočava da je ponašanje podnosioca u određenoj meri usporilo odvijanje glavne rasprave, jer tri zakazana ročišta nisu održana iz razloga koji se mogu staviti na teret podnosiocu ustavne žalbe (neodazivanje uprkos urednom pozivu, dostavljanje zahteva za izuzeće sudije i precizirnog tužbenog zahteva neposredno pred zakazanu raspravu).

Treće, period od 1. januara 2010. godine, kada je formirana nova mreža sudova, još uvek je u toku. U tom periodu, podnosilac ustavne žalbe je učestalim preinačenjima tužbe, isticanjem brojnih zahteva za izuzeće ili isključenje postupajućih sudija, kao i prigovora stvarne nenadležnosti suda, i to najčešće neposredno pred održavanje zakazanih ročišta za glavnu raspravu, onemogućio da se sud bavi rešavanjem spora zbog koga je pokrenuta konkretna parnica. Pored toga, u poslednjih godinu dana spisi predmeta se nisu nalazili u prvostepenom sudu, već su sukcesivno dostavljani na uvid drugim sudovima pred kojima je podnosilac takođe pokrenuo parnice. Prema stanju u spisima predmeta, nema izgleda da će se glavna rasprava ubrzo nastaviti, jer su i drugi sudovi pred kojima se vode parnični postupci po tužbama podnosioca tražili da im se predmetni spisi dostave na uvid.

Sumirajući dosadašnji razvoj postupka u posmatranim periodima, Ustavni sud je ocenio da se prvostepenom sudu može opravdano prigovoriti da je u jednom delu postupka sporo i nedelotvorno postupao, ali da je ukupno ponašanje podnosioca ustavne žalbe, koje se ne može opravdati legitimnim i razumnim korišćenjem procesnih ovlašćenja, u pretežnijoj meri doprinelo dugom trajanju postupka. Ustavni sud napominje da je stranka koja se poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku, dužna da pokaže ličnu ažurnost u preduzimanju procesnih radnji koje su za nju bitne, kao i da se uzdrži od onih radnji koje mogu očigledno i direktno dovesti do odugovlačenja postupka. Ovakav stav proizlazi i iz sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava koji konstatuje: „Sud smatra da je ponašanje prvog podnosioca predstavke, posebno njegovi brojni neosnovani podnesci, kao i propust da sarađuje sa domaćim sudovima, prouzrokovalo značajna neopravdana zakašnjenja u postupku.“ (videti Odluku o dopuštenosti Evropskog suda za ljudska prava od 18. septembra 2007. godine u predmetu „Skočajić i Bjelić protiv Srbije“, broj 9460/05, kao i Odluke Ustavnog suda Už-197/2008 od 16. jula 2009. godine i Už-1297/2009 od 4. februara 2010. godine). U tom smislu, samo kašnjenja i odugovlačenja koja se mogu pripisati sudovima i drugim državnim organima mogu dovesti do zaključka o nepoštovanju prava na suđenje u razumnom roku (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Proszak protiv Poljske“, broj predstavke 2/1997/786/987, od 16. decembra 1997. godine, stav 40.). Pri tome je Ustavni sud uzeo u obzir i da je podnosilac predlagao prekid konkretnog postupka zbog rešavanja prethodnog pitanja, kao i da je u toku drugog postupka koji se vodi pred Višim sudom u Užicu u predmetu P. 25/12 izjavio da u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu P. 397/10 vodi parnicu "po istom činjeničnom i pravnom osnovu".

Ustavnopravna ocena predmetnog postupka, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da su u konkretnom slučaju neosnovani navodi podnosioca o povredi prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. U pogledu zahteva kojim se traži da Ustavni sud utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i u predmetima Osnovnog suda u Kragujevcu P. 961/10 i P. 1302/10, Ustavni sud je našao da u ustavnoj žalbi nisu navedeni bilo kakvi razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa tim postupcima, već se svi navodi ustavne žalbe i njene dopune odnose na osporeni postupak koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 397/10.

Zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je tražio da Ustavni sud utvrdi povredu preostalih načela i prava garantovanih odredbama Ustava Republike Srbije, Evropske konvencij e za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i Međunarodn og pakt a o građanskim i političkim pravima OUN, za sada je preuranjen, imajući u vidu da predmetni parnični postupak još nije okončan, a prema odredbama Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe je da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom ili potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Stoga je Sud ustavnu žalbu u pogledu izloženih zahteva odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome se zahteva da se u predmetima Osnovnog suda u Kragujevcu bliže označenim u tački 1. obrazloženja ove odluke, stvarno nadležnim oglasi Viši sud u Kragujevcu, odbacio zbog nenadležnosti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran Ilić, s.r.

Ustavni sud odbio žalbu zbog zloupotrebe procesnih ovlašćenja podnosioca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti