Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Višegodišnje neizvršenje pravnosnažne presude kojom je dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa predstavlja povredu navedenih ustavnih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorana Kocića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. jula 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Gorana Kocića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu I. 2764/07, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 7057/10 (2007).

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Nišu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak u predmetu iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Goran Kocić iz Niša izjavio je 19. avgusta 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. i povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P1. 3628/05 i izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu I. 2764/07, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 7057/10 (2007).

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je na osnovu izvršne isprave P1. 3628/05 od 30. novembra 2006. godine, 25. maja 2007. godine podneo predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Nišu kao izvršnom sudu, radi isplate novčanog potraživanja. Opštinski sud u Nišu je doneo rešenje o izvršenju I. 2764/07 od 28. maja 2007. godine i odredio prinudno izvršenje plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika - preduzeća AD "Vagonka" iz Niša, u kojem su bili navedeni svi potrebni podaci dužnika (matični broj, PIB, računi kod poslovnih banaka), kao i nalog Narodnoj banci Srbije-Odseku za prijem osnova naloga prinudne naplate u Kragujevcu da se izvrši prinudna naplata plendibom novčanih sredstava izvršnog dužnika i prenosom do visine potraživanja radi naknade štete na ime neisplaćenih regresa za godišnji odmor, razlike do punog iznosa dodatka za topli obrok i uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za podnosioca ustavne žalbe. Podnosilac ističe da je Narodna banka delimično sprovela rešenje Opštinskog suda u Nišu u njegovu korist, i to u delu koji se odnosi na novčano potraživanje na ime regresa za godišnji odmor, topli obrok, parnične troškove i troškove izvršenja, ali da navedeno rešenje nije sprovedeno u delu koji se odnosi na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Podnosilac takođe navodi da ga je Opštinski sud u Nišu obavestio da je Narodna banka vratila rešenje o izvršenju, jer navodno nisu bili navedeni iznosi za uplatu doprinosa, računi za uplatu javnih prihoda i poziv na broj, na osnovu čega mu je izvršni sud ponovo naložio da u roku od tri dana dostavi potrebne podatke radi sprovođenja ovog dela rešenja, pod pretnjom obustave postupka, kao i da je Opštinski sud u Nišu rešenjem I. 2764/07 od 23. oktobra 2008. godine obustavio postupak izvršenja određen rešenjem istog suda I. 2764/07 od 29. februara 2008. godine u delu naplate novčanog potraživanja podnosioca ustavne žalbe na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, jer podnosilac nije dostavio tražene podatke. Podnosilac ističe i da je na ovo rešenje izjavio žalbu 31. oktobra 2008. godine, a da je 17. marta 2009. godine u izvršnoj pisarnici došao do saznanja da navedena žalba još nije bila dostavljena na odgovor izvršnom dužniku, odnosno Okružnom sudu u Nišu radi odlučivanja, te da je pet meseci samo “stajala“. Postupajući po žalbi Okružni sud u Nišu je 16. jula 2009. godine doneo rešenje Gž. 3138/09 kojim je usvojena žalba izvršnog poverioca, ukinuto rešenje prvostepenog suda i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak, a poverilac (ovde podnosilac ustavne žalbe) je 10. avgusta 2009. godine dostavio prvostepenom sudu podnesak sa zahtevom da se postupi po primedbama Okružnog suda u Nišu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Nišu P1. 3628/05 i spise predmeta Opštinskog suda u Nišu I. 2764/07 (sada predmet Osnovnog suda u Nušu I. 7057/10 (2007) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Presudom Opštinskog suda u Nišu P1. 3628/05 od 30. novembra 2006. godine, koja je postala pravnosnažna i izvršna 15. maja 2007. godine obavezan je tuženi, odnosno izvršni dužnik AD "VAGONKA" iz Niša da tužiocu, odnosno izvršnom poveriocu (ovde podnosiocu ustavne žalbe) naknadi štetu na ime neisplaćenog regresa za godišnji odmor za 2005. godinu u iznosu od 29.981 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15. januara 2006. godine pa do konačne isplate, da naknadi štetu poveriocu na ime neisplaćenog regresa za 2006. godinu u iznosu od 31.121 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15. januara 2007. godine pa do konačne isplate, da naknadi štetu poveriocu isplatom razlike do punog iznosa dodatka za topli obrok za period od januara 2003. godine do septembra 2005. godine, da na ime poverioca preko Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: Fond PIO) za period od jula 2004. godine do februara 2006. godine uplati odgovarajuće doprinose za penzijsko i socijalno osiguranje, kao i da plati troškove postupka.

Povodom izjavljene žalbe tuženog, Okružni sud u Nišu je 13. aprila 2007. godine doneo presudu Gž1. 286/07 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tuženog AD "Vagonka" iz Niša i potvrdio presudu Opštinskog suda u Nišu P1. 3628/05 od 30. novembra 2006. godine. Presuda Opštinskog suda u Nišu P1. 3628/05 od 30. novembra 2006. godine postala je pravnosnažna i izvršna 15. maja 2007. godine.

Predlog za izvršenje plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika koja se vode na dinarskim i deviznim računima izvršnog dužnika, podnosilac ustavne žalbe podneo je Opštinskom sudu u Nišu 25. maja 2007. godine.

Opštinski sud u Nišu je 30. oktobra 2007. godine doneo rešenje I. 2764/07 kojim se izvršni poverilac (ovde podnosilac ustavne žalbe) oslobađa od plaćanja takse za predlog i rešenje u iznosu od 4.493,00 dinara.

Opštinski sud u Nišu je, na predlog izvršnog poverioca, 29. februara 2008. godine doneo rešenje I. 2764/07 kojim se određuje izvršenje prema preduzeću "Friulexport" doo iz Niša, pravnom sledbeniku izvršnog dužnika AD "Vagonka" iz Niša, radi naplate novčanog potraživanja po izvršnoj presudi Opštinskog suda u Nišu P1. 3628/05 od 30. novembra 2006. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno: da je podneskom od 22. februara 2008. godine izvršni poverilac obavestio sud da je novi vlasnik izvršnog dužnika preduzeće "Friulexport" doo iz Niša, koje je kupilo preduzeće AD "Vagonka" iz Niša na javnoj aukciji; da Zakon o izvršnom postupku u članu 37. stav 2. propisuje da se izvršenje određuje i protiv lica koje u izvršnoj ispravi nije označeno kao dužnik, ako se javnom ili po zakonu overenom ispravom dokaže da je potraživanje na njega preneto, te da je sud zaključio da je obaveza sa subjekta privatizacije AD "Vagonka" iz Niša preneta na kupca - preduzeće "Friulexport" doo iz Niša.

Narodna banka Srbije - Odsek za prijem osnova i naloga prinudne naplate u Kragujevcu (u daljem tekstu: NBS) je svojim dopisom od 21. aprila 2008. godine obavestila Opštinski sud u Nišu da je rešenje I. 2764/07 od 29. februara 2008. godine uneto u program prinudne naplate u delu koji se odnosi na uplatu dodataka na zaradu poverioca, sa napomenom da je rešenje izvršeno u delu zarada za poverioca, dok u delu koji se odnosi na uplatu doprinosa nije postupljeno, jer nisu navedeni: iznosi za uplatu doprinosa, računi za uplatu javnih prihoda, poziv na broj odobrenja po modelu 97, te da je potrebno otkloniti nedostatak i rešenje sa podacima koji nedostaju dostaviti NBS kako bi rešenje bilo izvršeno u celini. Povodom obaveštenja NBS, Opštinski sud u Nišu je 4. juna 2008. godine naložio izvršnom poveriocu da u roku od tri dana od dana prijema naloga postupi po primedbama NBS.

Opštiski sud u Nišu je 23. oktobra 2008. godine doneo rešenje I. 2764/07 kojim se obustavlja postupak izvršenja određen rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 2764/07 od 29. februara 2008. godine, u delu naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca na ime doprinosa za socijalno osiguranje nadležnom Fondu PIO za period od jula 2004. godine do februara 2006. godine, jer izvršni poverilac nije postupio po nalogu suda. U obrazloženju istog rešenja je navedeno: da je aktom od 4. juna 2008. godine izvršnom poveriocu naloženo da postupi po navedenim primedbama NBS od 21. aprila 2008. godine, pod pretnjom obustave postupka; da je izvršni poverilac nalog suda primio 12. juna 2008. godine, a nije dostavio sudu potrebne podatke kako bi se izvršenje sprovelo i u delu uplate pripadajućih doprinosa nadležnom Fondu PIO, te je sud, na osnovu člana 68. Zakona o izvršnom postupku, obustavio postupak izvršenja u delu uplate doprinosa.

Nakon izjavljene žalbe izvršnog dužnika Okružni sud u Nišu je 16. jula 2009. godine doneo rešenje Gž. 3138/09 kojim je ukinuo rešenje Opštinskog suda u Nišu I. 2764/07 od 23. oktobra 2008. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. U obrazloženju rešenja je navedeno: da je prvostepeni sud donoseći pobijano rešenje pogrešno primenio član 68. Zakona o izvršnom postupku, s obzirom na to da iz spisa predmeta proizlazi da je izvršni poverilac u podnesku od 9. jula 2007. godine naveo sve potrebne podatke, pa i brojeve uplatnih računa, kako bi se izvršenje moglo sprovesti; da se osnovano žalbom izvršnog dužnika ukazuje da je prvostepeni sud povredio pravo na suđenje u razumnom roku, jer je predlog za izvršenje podnet 25. maja 2007. godine, a pravnosnažna i izvršna presuda još uvek nije izvršena; da će u ponovnom odlučivanju prvostepeni sud imati u vidu da izvršni dužnik ima novog kupca, a to je preduzeće "International railway system".

U ponovnom postupku Opštinski sud u Nišu je 12. oktobra 2009. godine doneo rešenje I. 2764/07 kojim je odredio izvršenje prema izvršnom dužniku AD "Vagonka" iz Niša, a na osnovu izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P1. 3628/05 od 30. novembra 2006. godine, radi uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Fondu PIO na ime izvršnog poverioca, plenidbom novčanih sredstava izvršog dužnika. Rešenje Opštinskog suda u Nišu I. 2764/07 od 12. oktobra 2009. godine je NBS primila 10. novembra 2009. godine.

Izvršni postupak je do trenutka podnošenja ustavne žalbe trajao dve godine, dva meseca i 24 dana i još uvek nije okončan.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni parnični postupak, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokretnut tužbom tužilaca, između ostalih i podnosioca ustavne žalbe, 27. decembra 2005. godine, a da je okončan 15. maja 2007. godine, kada je prvostepena presuda Opštinskog suda u Nišu P1. 3628/05 od 30. novembra 2006. godine postala pravnosnažna i izvršna. Iz napred navedenog proizlazi da je parnični postupak ukupno, pred prvostepenim i drugostepenim sudom, trajao jednu godinu, četiri meseca i 19 dana, te da samo trajanje parničnog postupka ne ukazuje na suđenje protivno suđenju u razumnom roku.

Međutim, imajući u vidu svoj ranije zauzet stav da se izvršenje presude koju je sud doneo mora smatrati sastavnim delom suđenja (videti Odluku Ustavnog suda Už - 27/2006 od 30. aprila 2009. godine, kao i presudu Evropskog suda za ljudska prava Horsnby protiv Grčke, od 19. marta 1997. godine, Izveštaji 1997-II, str. 510, stav 40), a da osporeni izvršni postupak, koji je na osnovu izvršne isprave pokrenut 25. maja 2007. godine, još uvek nije okončan, Ustavni sud konstatuje da trajanje izvršnog postupka više od četiri godine samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka nije apsolutna kategorija i zavisi od niza činilaca koji se moraju proceniti u svakom pojedinačnom slučaju. Osnovni činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu; priroda zahteva, odnosno značaj istaknutog prava za podnosica; ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku; postupanje suda koji vodi postupak.

Ispitujući u konkretnom slučaju navedene kriterijume radi utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je zaključio da se u ovom predmetu ne radi o složenoj pravnoj stvari. Naime, sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje, nakon čega je trebalo da sprovede izvršenje na novčanim sredstvima izvršnog dužnika plenidbom novčanih sredstava izvršnog dužnika u skladu sa izvršnom ispravom.

Ocenjujući značaj predmeta izvršenja za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev od velikog značaja za njega, s obzirom da je postupak bio pokrenut radi namirenja većeg novčanog potraživanja na ime neisplaćenih dodataka na zaradu (regres i topli obrok) podnosioca prema izvršnom dužniku, kao i radi uplate odgovarajućih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na ime podnosioca za period od jula 2004. godine do februara 2006. godine.

Podnosilac ustavne žalbe se, po oceni Ustavnog suda, u skladu sa tim, i ponašao u predmetnom postupku, postupao je po traženjima izvršnog suda u zakonskim rokovima (dostavljao tražene podatake neophodne za sprovođenje prinudne naplate od strane NBS, četiri puta se pismeno obraćao izvršnom sudu tražeći da postupa u skladu sa zakonskim rokovima), nije preduzimao procesne radnje kojima bi odugovlačio postupak, imajući proaktivnu ulogu koja je za svoj cilj imala što skorije okončanje izvršnog postupka.

Ustavni sud konstatuje da je bitna karakteristika izvršnog postupka njegov prinudni karakter, da ukoliko je nekom dužniku pravnosnažnom sudskom odlukom naloženo određeno činjenje ili nečinjenje, on je dužan da se u skladu sa tom odlukom i ponaša, a ukoliko on to ne učini u roku određenom sudskom odlukom za dobrovoljno izvršenje, na to će ga prinuditi država preko izvršnog suda. Izvršni sud ima obavezu da se aktivno ponaša sve do okončanja izvršnog postupka i dužan je hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Ocenjujući postupanje suda koji je vodio predmetni postupak, Ustavni sud je konstatovao da izvršni sud u konkretnom slučaju nije hitno preduzimao sve radnje na koje je po zakonu obavezan kako bi se izvršenje određeno rešenjem sprovelo. Ovo proizilazi iz činjenice da je izvršni sud rešenje I. 2764/07 od 29. februara 2008. godine, koje je doneto na predlog izvršnog poverioca, a kojim se određuje izvršenje prema pravnom sledbeniku izvršnog dužnika, dostavio Narodnoj banci Srbije tek 21. aprila 2008. godine, a da je postupajući po rešenju Okružnog suda u Nišu Gž. 3138/09 od 16. jula 2009. godine, rešenje I. 2764/07 u ponovnom postupku doneo tek 12. oktobra 2009. godine. Takođe, Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom izvršnom postupku ukidanje prvostepenog rešenja i vraćanje predmeta na ponovno suđenje od strane drugostepenog suda (s obzirom na to da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe Zakona o izvršnom postupku, te obustavio postupak izvršenja određen rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 2764/07 od 29. februara 2008. godine u delu naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca na ime doprinosa za socijalno osiguranje) uticalo na odugovlačenje postupka i prolongiranje izvršenja, na osnovu čega Ustavni sud ocenjuje da je osnovni razlog nerazumno dugog trajanja postupka neefikasno postupanje Opštinskog suda u Nišu (sada Osnovnog suda u Nišu).

Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu I. 2764, a koji se sada vodi u izvršnom postupku pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 7057/10 (2007), podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Pored toga, Sud je cenio i navedenu povredu prava na imovinu podnosioca ustavne žalbe, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je u Odluci Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine zauzeo stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava. Evropski sud za ljudska prava je u presudama u predmetu "Kačapor i drugi protiv Srbije" (predstavke br. 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 i 3046/06 od 15. januara 2008. godine, stav 119.) i u predmetu "Vlahović protiv Srbije" (predstavka br. 42619/04 od 16. decembra 2008. godine, stav 81.) izrazio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine.

Ocenjujući navode iz ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu, Ustavni sud je utvrdio da je nesprovođenjem izvršenja po osnovu pravnosnažne sudske presude povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe i na mirno uživanje imovine garantovano članom 58. stav 1. Ustava.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i naložio Osnovnom sudu u Nišu, kao nadležnom sudu, da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem mogućem roku, te odlučio kao u tač. 1. i 2. izreke.

Saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede ustavnog prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, te odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti