Odluka Ustavnog suda o ništavosti založnih izjava na zajedničkoj imovini
Kratak pregled
Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i poništio presudu Vrhovnog kasacionog suda. Utvrđeno je da je revizijski sud proizvoljno primenio pravo, ignorišući zakonsku pretpostavku o zajedničkoj svojini supružnika, čime je povredio pravo na pravično suđenje podnositeljki.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
USTAVNI SUD
Broj: Už-15365/2021
______ 2024. godine
B e o g r a d
Ustavni sud u sastavu: predsednik Snežana Marković i sudije Gordana Ajnšpiler Popović, Tatjana Đurkić, Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Miroslav Nikolić, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i dr Tijana Šurlan , u postupku po ustavnoj žalbi Z. S . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Sr bije, na sednici održanoj 6. juna 2024. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Z. S . i utvrđuje da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3768/2020 od 28. decembra 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. sta v 1. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se presuda iz tačke 1. i određuje da Vrhovni sud ponovo odluči o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 9993/19 od 2 3. januara 20 20. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Z. S . iz Beograda izjavil a je Ustavnom sudu, 9. novembra 20 21. godine, preko punomoćnika M. Č, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3768/2020 od 28. decembra 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.
Podnositeljka u ustavnoj žalbi je, pored ostalog, nav ela: da je osporenom presudom u konačnom ishodu odbijen kao neosnovan nj en tužbeni zahtev kojima je tražil a utvrđenje ništavosti založnih izjava, koje je da o nj en supru g, a kojima su konstituisane hipoteke upisane na nepokretnostima, čiji je i ona vlasnik; da je on a bila u braku sa supru gom, koji je kao investitor sazidao nekoliko zgrada, ali da nije dala saglasnost za upis hipoteke na spornim nepokretnostima, niti je tužena banka tražila saglasnost od podnositeljke za upis hipoteka; da je revizijski sud presudio suprotno odredbama čl. 171, 173. i 176. Porodičnog zakona, zbog čega smatra da je materijalno pravo proizvoljn o primenjeno na njenu štetu ; da osporena presuda ne zadovoljava standarde obrazloženje sudske odluke, kao i da je na opisani način revizijski sud neustavno zašao u njena imovinska prava.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je izvršio uvid u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Presudom Višeg suda u Beogradu P. 4769/18 od 2 7. juna 201 9. godine, u stavu prvom izreke , odbijen je prigovor stvarne nadležnosti; u stavu drugom izreke utvrđeno je da su ništave založne izjave tuženog M . S . iz Beograda , overene pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov. broj 38488/11, Ov. broj 38486/11 i Ov. broj 38480/11 sve od 6. oktobra 2011. godine u odnosu na ½ idealnih delova stanova u izgradnji, i to – četvorosobnog stana broj … površine 182,20m2 u suterenu, četvorosobnog stana bro j … površine 97,95m2 u suterenu i niskom prizemlju, šestosobnog stana broj … površine 230,10m 2 na spratu i potkrov lju, svi u objektu u izgradnji spratnosti PO+SU+PR+1+PK na građevinskoj parceli formirano j od katastarske parc ele …/1 KO Savski Venac u ulici V, što su tuženi M. S . i tužena „S .“ AD Beograd dužni da priznaju i trpe da tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, na osnovu ove presude može izvršiti brisa nje založnog prava vansudske hipoteke u odnosu na ½ idealnih delova opisane nepokretnosti pred nadležnim registrom nepokretnosti; stavom trećim izreke obavezani su tuženi da na ime troškova postupka plate tuži lji iznos od 838.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima postupka, u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravka presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 9993/19 od 23. januara 2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene „S .“ AD Beograd i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P. 4769/18 od 27. juna 2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 18. septembra 2019. godine. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi tuži lje i tužene „S.“ AD Beograd za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3768/2020 od 28. decembra 2020. godine preinačena je presud a Apelacionog suda u Beogradu Gž. 9993/19 od 23. januara 2020. godine i presuda Višeg suda u Beogradu P. 4769/18 od 27. juna 2019. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 18. septembra 2019. godine u drugom i trećem stavu izreke , tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da su ništave predmetne založne izjave tuženog M. S, a što su tuženi dužni da priznaju i trpe da tužilja na osnovu ove presude može da izvrši brisanje založnog prava vansudske hipoteke u odnosu na ½ idealnih delova nepokretnosti pred nadležnim registrom nepokretnosti, kao i da se obavežu tuženi da na ime troškova postupka plate tužilji iznos od 838.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. U obrazloženju osporene revizijske presude je navedeno da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi: da su tužilja i tuženi M. S . u braku od 1976. godine, a da od 1994. godine žive u Srbiji; da se tuženi M . S . kao fizičko lice bavi izgradnjom stanova, koju delatnost je obavljao i u inostranstvu – pre preseljenja porodice u Srbiju; da se tužilja nakon rađanja dvoje dece posvetila deci i kućnim poslovima, ali da je suprugu pomagala oko dizajniranja zgrada; da je tuženi M . S . ugovorom od 2. juna 2011. godine (Ov. 84106/2011) kupio stambeni objekat u izgradnji u ulici V . broj … u Beogradu na građevinskoj parceli formiranoj od katastarske parc ele …/1 KO Savski Venac, sa pravom korišćenja zemljišta; da je spornim založnim izjavama tuženi M. S . dozvolio da se u korist tužene banke uspostavi izvršna vansudska hipoteka na četvorosobnom stanu broj … površine 97,95m2 u suterenu i niskom prizemlju stambenog objekta u izgradnji u ulici V . u Beogradu (založna izjava Ov. І broj 38486/11), četvorosobnom stanu broj … površine 182,20m2 u suterenu (založna izjava Ov. broj 38488/11) i šestosobnom stanu broj … površine 230,10m2 na spratu i potkrovlju istog stambenog objekta (založna izjava Ov. І broj 38480/2011); da sve založne izjave sadrže i izjavu tuženog da na tim nepokretnostima druga lica ne polažu bilo koje svojinsko ili drugo pravo koje isključuje, umanjuje ili ograničava njegovo pravo svojine; da je tuženi založne izjave dao radi obezbeđenja novčanog potraživanja tužene banke po ugovoru o kreditu od 23. aprila 2007. godine, sa aneksom od 22. septembra 2011. godine, odobrenog u iznosu od 574.420 CHF , u dinarskoj protivvrednosti (založne izjave Ov. 38480/11 i Ov. 38486/11) i ugovora o kreditu od 11. aprila 2011. godine sa aneksom od 22. septembra 2011. godine odobrenom u iznosu od 250.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti (založna izjava Ov. 38488/11); da tužilja nije dala saglasnost da se na označenim stanovima u izgradnji ustanovi hipoteka; da je u katastru nepokretnosti u korist tužene banke izvršen upis hipoteke na stanovima br. …, … i … u stambenom objektu u izgradnji u ulici V. broj … u Beogradu, a rešenjem službe za katastar nepokretnosti od 15. juna 2012. godine izvršen je i upis zabeležbe hipotekarne prodaje stanova bro j … i … u navedenom stambenom objektu; da je pravnosnažnom presudom od 3. decembra 2016. godine utvrđeno da je tuži lja po osnovu sticanja u braku sa tuženim M. S. suvlasnica sa ½ idealna dela stambenog ob jekta u izgradnji na građevinskoj parceli formirano j od kat astarske parc ele …/1 KO Savski Venac i sukorisnik zemljišta sa istim idealnim delom. Dalje je navedeno: da su polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi primenom člana 103. Zakona o obligacionim odnosima usvojili tužbeni zahtev i utvrdili da su sporne založne izjave ništave – protivne prinudnim propisima sadržanim u član u 171. stav 1. i članu 174. stav 2. Porodičnog zakona, kao i članu 6. stav 2. u vezi čl. 9, 10. i 14. Zakona o hipoteci, u odnosu na suvlasnički deo tužilje od ½ idealna dela na označenim stanovima u izgradnji; da je tuženi M. S . bez tužiljine pisane saglasnosti date u istoj formi propisanoj za formu ugovora o hipoteci – jednostranu založnu izjavu, uspostavio hipoteku na nepokretnostima koje su njihova zajednička svojina stečena u braku, pri čemu tužena banka nije savestan sticalac hipoteke , jer je propustila da izvodom iz matične knjige rođenih utvrdi bračni status davaoca izjave , a nije uspela osporiti tvrd nju tuženog da je zaposlenima u banci bilo poznato da je oženjen i zato je od njega morala tražiti pismenu saglasnost supruge – tužilje za zasnivanje hipoteke; da su po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, osnovani navodi revizije tužene o pogrešnoj pr imeni materijalnog prava; da založna izjava na osnovu koje se na nepokretnosti ustanovljava hipoteka mora biti data od strane vlasnika, a u slučaju kada se radi o nepokretnosti u zajedničkoj svojini, saglasnost moraju dati svi zajedničari; da, u konkretnom slučaju, na osnovu spornih založnih izjava tuženog M . S . u katastru nepokretnosti je izvršen upis hipoteke u korist tužene banke na tri stana u izgradnji u stambenom objektu u ulici V. broj … u Beogradu; da je tuženi M. S . pravo svojine na stanovima u tom objektu u izgrad nji koji su bili predmet hipoteke dokazao ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti – stambenog objekta u izgradnji od 2. juna 2011. godine; da sve date založne izjave, pored ostalog, sadrže i izjavu tuženog da na predmetu hipoteke druga lica ne polažu bilo koje svojinsko ili drugo pravo koje isključuje, umanjuje ili ograničava njegovo pravo svojine; da u takvoj situaciji, kada je sam tuženi M . S . založnim izjavama potvrdio da na predmetima hipoteke niko (pa ni tužilja) nema svojinsko (i drugo) pravo koje isključuje, umanjuje ili ograničava njegovo pravo svojine, tužena banka nije bila dužna da „istražuje“ bračni status tuženog, niti je od značaja da li je zaposlenima u banci bilo poznato da je on u braku; da je zbog toga tužena banka savesni sticalac hipoteke i u odnosu na nju se ne može osnovano istaći prigovor nesavesnosti zato što nije postupala sa povećanom pažnjom (pažnjom dobrog stručnjaka) i propustila da pribavi tužiljinu saglasnost za zasniva nje hipoteke; da kao savesni sticalac hipoteke tužena banka ne može snositi štetne posledice u vidu utvrđenja ništavosti spornih založnih izjava; da je tuženi založne izjave dao kao vlasnik predmetnih stanova u izgradnji, isključujući u njima po bilo kom osnovu svojinsko pravo tuži lje u njihovom stica nju tokom bračne zajednice; da za štetne posledice založnih izjava po tužiljinu imovinu odgovara njen suprug – tuženi, ko ji je za jedničku imovinu opteretio protivno članu 174. st. 1. i 3. Porodičnog zakona – bez saglasnosti tuži lje, predstavljajući tuženoj banci založene nepokretnosti svojom posebnom imovinom kako bi obezbedio novčana sredstva po ugovorima o kreditu; da je iz navedenih razloga odlučeno kao u prvom stavu izreke; da je odluka o troškovima celokupnog postupka sadržana u drugom stavu izreke, doneta primenom člana 165. stav 2. u vezi sa članom 153. stav 1. i članom 154. Zakona o parničnom postupku.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o hipoteci („Službeni glasnik RS“, broj 115/05) bilo je propisano: da je hipoteka založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi (član 2.); da se hipoteka na nepokretnoj stvari u zajedničkoj svojini zasniva samo na celoj nepokretnoj stvari i uz saglasnost svih zajedničara (član 6. stav 2.); da hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu založne izjave (jednostrana hipoteka) (član 8. stav 1. tačka 2)); da je ugovor o hipoteci ugovor između vlasnika nepokretnosti i poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenog potraživanja, na način propisan zakonom (član 9. stav 1.); da se ugovor o hipoteci zaključuje u pismenoj formi, sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti, da ugovor o hipoteci može da zaključi vlasnik, ili drugo lice koje ima pravo raspolaganja, kao i investitor i kupac objekta u izgradnji ili posebnog dela objekta u izgradnji, u smislu člana 3. ovog zakona (član 10.); da jednostrana hipoteka nastaje na osnovu založne izjave, da je založna izjava isprava sačinjena od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje, ukoliko dug ne bude isplaćen o dospelosti, da poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te nepokretnosti, na način propisan zakonom, da založna izjava po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci, da se upis hipoteke na osnovu založne izjave vrši na zahtev vlasnika ili poverioca (član 14.).
Odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05) bilo je propisano: da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu (član 171. stav 1.); da zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno, da se smatra da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika, da supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima (član 174.); da se smatra da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici na opredeljenim udelima, da se smatra da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supruž nika o deobi zajedničke imovine, odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud (član 176.).
5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim slučajevima, koji prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog , odnosno procesnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLjP) izražen u presudi Khamidov protiv Rusije od 15. novembra 2007. godine , broj predstavke 72118/01, stav 170.), u kojoj je taj sud konstatovao da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, taj sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrarne ili očigledno neosnovane.
Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud podseća da je podnositeljk a ustavne žalbe kao tuži lja u parničnom postupku tražil a utvrđenje ništavosti založn ih izjava koj e je bez njene saglasnosti da o tuženi – nj en supru g, a kojima su konstituisane hipoteke na nepokretnostima stečenim u toku braka. Vrhovni kasacioni sud je preinačio nižestepene presude i odbio kao neosnovan tužben i zahtev, uz obrazloženje da u situaciji, kada je sam tuženi M. S . založnim izjavama potvrdio da na predmetima hipoteke niko (pa ni podnositeljka ustavne žalbe) nema svojinsko pravo koje isključuje, umanjuje ili ograničava njegovo pravo svojine, tužena banka nije bila dužna da „istražuje“ bračni status tuženog, zbog čega je ona savesni sticalac hipoteke.
Ustavni sud ukazuje da je revizijski sud u osporenoj presudi naveo osnovne principe upisa hipoteke iz relevantnih zakonskih odred aba. Ipak, pravo zajedničke svojine stečene u toku trajanja zajednice života u braku , kao što je ovde slučaj, potpada pod posebni zakonski režim. Posebnost bračne tekovine ogleda se u tome što se u odnosu na ovaj pravni institut primenjuje zakonska pretpostavka iz člana 176. stav 2. Porodičnog zakona prema kojoj se smatra da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine , odnosno bračni ugovor, ili je o pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud. Vrhovni kasacioni sud u osporenoj presudi nije naveo, niti primenio navedenu zakonsku odredbu koja je od pravnog značaja za odlučivanje u ovoj konkretnoj pravnoj stvari, što je, po oceni Ustavnog suda, dovelo u sumnju pravičnost parničnog postupka u celini.
Ustavni sud napominje da je već odlučivao u sličnim situacijama kada redovni sudovi nisu navodili, niti primenili navedenu odredbu Porodičnog zakona, nalazeći da je takvo postupanje sudova dovodilo do povrede ustavnih prava (videti Odluke Už-570/2012 od 27. novembra 2014. godine, Už-8791/2013 od 5. novembra 2015. godine i Už-8149/2013 od 24. novembra 2016. godine).
Imajući u vidu dosadašnju praksu Ustavnog suda u gotovo identičnim pravnim i činjeničnim slučajevima, Ustavni sud ukazuje da, sa stanovišta zaštite prava na pravično suđenje, nije prihvatljivo tumačenje i primena materijalnog prava na način na koji je to učinio Vrhovni kasacioni sud u konkretnom slučaju.
6. Na osnovu navedenog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23 ), Ustavni sud je u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu, utvrdio da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3768/2020 od 28. decembra 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok je u tački 2. izreke poništio revizijsku presudu i odredio da Vrhovni sud ponovo odluči o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 9993/19 od 23. januara 2020. godine.
7. Ustavni sud nije razmatrao navodnu povred u prava na imovinu iz člana 58. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica poništajem osporenog akta.
8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
Snežana Marković, s.r.
Za tačnost otpravka:
RK