Povreda prava na pristup sudu zbog odbacivanja tužbe

Kratak pregled

Ustavni sud je delimično usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je odbacivanjem tužbe protiv Republike Srbije za štetu koju su prouzrokovale sudije, povređeno pravo na pravično suđenje. Odbacivanje tužbe protiv sudija je potvrđeno, pozivanjem na načelo sudijskog imuniteta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Lazina iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 29. aprila 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Lazina i utvrđuje da je rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3511/08 od 21. jula 2008. godine i rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 11014/08 od 1. oktobra 2008. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Poništava se rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 11014/08 od 1. oktobra 2008. godine u delu u kome je potvrđeno rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3511/08 od 21. jula 2008. godine, kojim je odbačena tužba u odnosu na tuženu Republiku Srbiju – Ministarstvo pravde i određuje da se donese nova odluka o žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3511/08 od 21. jula 2008. godine u odnosu na tuženu Republiku Srbiju.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Lazin iz Beograda je 25. decembra 2008. godine Ustavnom sudu, preko punomoćnika Milana Cvetkovića, advokata iz Beograda podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3511/08 od 21. jula 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 11014/08 od 1. oktobra 2008. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 21, člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je podneo tužbu Drugom opštinskom sudu u Beogradu sa zahtevom za isplatu naknade nematerijalne štete, pri tom označavajući kao tužene sudije za koje je smatrao da su mu svojim radnjama pričinili štetu, kao i Republiku Srbiju – Ministarstvo pravde, saglasno članu 6. Zakona o sudijama. Istakao je da je tužbom tražio naknadu nematerijalne štete u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, zbog povrede ugleda i prava na pravično suđenje, a da nije tražio naknadu štete zbog mišljenja ili glasa datog u vršenju sudijske dužnosti, niti je tražio naknadu štete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada tuženih sudija u parničnom predmetu u kome je on bio stranka. Predložio je da Ustavni sud poništi osporena rešenja i „predmet vrati na odlučivanje po tužbi tužioca“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 1. jula 2008. godine podneo tužbu Drugom opštinskog sudu u Beogradu protiv Republike Srbije - Ministarstvo pravde Republike Srbije, sudija Okružnog suda u Beogradu – Aleksandre Spirkovske, Zorice Kitanović i Biserke Živanović i sudija Vrhovnog suda Srbije - Predraga Trifunovića, Jasminke Stanojević, Vesne Popović, Mirjane Grubić, Milomira Nikolića, Slobodana Dražića, Biljane Dragojević, Vlaste Jovanović, Ljubice Jeremić, Snežane Andrejević, Sonje Brkić, Spomenke Zarić, Slađane Nakić Momirović, Sofije Vagner Ličenoski i Ljubice Milutinović, tražeći da sud obaveže tužene da mu solidarno, na ime nadoknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i prava ličnosti, a na osnovu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, isplate iznos od 9.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate, kao i da mu nadoknade troškove postupka. U obrazloženju tužbe je istaknuto da su tuženi pričinili štetu tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, tako što je održan sastanak predsednice Vrhovnog suda Srbije, predsednika građanskog odeljenja tog suda - Predraga Trifunovića i predsednice Drugog opštinskog suda u Beogradu sa zastupnikom ranije tuženog – Ministarstva odbrane, na kome je postignut načelan dogovor da tužilac u toj ranijoj parnici, ovde podnosilac ustavne žalbe, nema pravo na naknadu štete, jer mu je plata u Vojsci bila redovno isplaćivana.

Osporenim rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3511/08 od 21. jula 2008. godine odbačena je tužba podnosioca ustavne žalbe, kao nedozvoljena. U obrazloženju rešenja je istaknuto da je tužba nedozvoljena jer, saglasno odredbama Ustava i Zakona o sudijama, pravo na naknadu štete protiv sudije nije podobno za sudsku zaštitu, te nije ispunjena osnovna pretpostavka za meritorno odlučivanje.

Okružni sud u Beogradu je, postupajući po žalbi tužioca, osporenim rešenjem Gž. 11014/08 od 1. oktobra 2008. godine istu odbio kao neosnovanu i potvrdio rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3511/08 od 21. jula 2008. godine. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da je prvostepeni sud postupio pravilno i da je dao razloge koje prihvata i drugostepeni sud. Prema mišljenju Okružnog suda u Beogradu, „obzirom na Međunarodne standarde, Ustav Republike Srbije, te sadržinu Zakona o sudijama ... pravo na naknadu štete protiv sudija nije podobno za sudsku zaštitu. Zbog nepodobnosti prava za zaštitu – nedostatka utuživosti kao procesne pretpostavke, podneta tužba radi naknade štete je nedozvoljena.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, pored ostalog, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije, da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i sledeće odredbe Ustava i Zakona o sudijama ("Službeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 60/02, 17/03, 25/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 i 46/06), koji je važio u vreme donošenja osporenih odluka.

Odredbom člana 4. stav 2. Ustava je utvrđeno da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Odredbama člana 149. Ustava je utvrđeno: da je sudija nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu (stav 1.); da je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen (stav 2.).

Odredbama člana 151. Ustava je utvrđeno: da sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije (stav 1.); da sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva (stav 2.).

Odredbama Zakona o sudijama bilo je propisano: da sudija nikome nije odgovoran za mišljenje ili glas dat u vršenju sudijske dužnosti (član 5. stav 1.); da za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija (član 6. stav 1.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Naime, Ustavni sud je ocenio da sudovi nisu mogli odbaciti tužbu podnosioca ustavne žalbe u delu koji se odnosi na tuženu Republiku Srbiju - Ministarstvo pravde, jer je mogućnost podnošenja tužbe protiv Republike Srbije za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom izričito predviđena odredbom člana 6. stav 1. Zakona o sudijama. Dakle, tužba je u delu koji se odnosi na Republiku Srbiju bila dozvoljena i nije mogla biti odbačena. Sudovi su odbacivanjem tužbe i u delu koji se odnosi na Republike Srbiju, zapravo uskratili pravo podnosiocu ustavne žalbe na pristup sudu, jer su ga onemogućili da se o njegovim pravima raspravi i odluči pred nadležnim sudom.

Ustavni sud ukazuje i da je Evropski sud za ljudska prava sličnog stanovišta (videti presudu u predmetu Golder protiv Ujedinjenog Kraljevstva od 21. februara 1975. godine - broj aplikacije 4451/70, stav 35.).

S druge strane, Ustavni sud je ocenio da su Drugi opštinski sud u Beogradu i Okružni sud u Beogradu u osporenim rešenjima dali ustavnopravno prihvatljive razloge zbog kojih su odbacili tužbu podnosioca ustavne žalbe u delu koji se odnosi na sudije kao tužene.

Naime, saglasno odredbi člana 151. stav 1. Ustava i odredbi člana 5. stav 1. Zakona o sudijama, sudija uživa imunitet za mišljenje dato u vršenju sudijske dužnosti. Činjenica da je veći broj sudija u parničnom postupku iniciranom pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, bilo tuženo iz razloga što su zauzeli određeni pravni stav u odlukama u kojima se odlučivali o pravima podnosioca ustavne žalbe, upućuje na direktnu primenu navedenih odredaba Ustava i Zakona o sudijama.

Ustavni sud konstatuje da nezavisnost sudije, kao nosioca sudijske funkcije, od uticaja bilo drugih grana vlasti, bilo od neposrednih učesnika sudskog postupka, predstavlja osnov nezavisnog sudstva, čiji je cilj stvaranje uslova za donošenje nepristrasnih odluka, u skladu sa procesnim i materijalnim pravom. Ustavnim garantovanjem imuniteta sudije, koji obuhvata kako zaštitu od pritvaranja i vođenja krivičnog i drugog postupka bez odobrenja nadležnog organa, tako i slobodu mišljenja i glasanja prilikom donošenja odluka, obezbeđuje se nezavisnost sudija, a time i nezavisnost sudstva.

Ustavni sud ukazuje da se uspostavljanjem imuniteta sudije, koji u suštini sprečava pokretanje odštetnog postupka protiv njega, može povrediti pravo na pristup sudu. Međutim, propisivanjem mogućnosti da za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara država otklanjaju se ove posledice, a istovremeno štiti nezavisnost suda i sudija. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stanovište Evropskog suda za ljudska prava o opravdanosti sudijskog imuniteta u postupcima po tužbi za naknadu štete u građanskopravnom postupku, zauzeto u presudi u predmetu Ernst i drugi protiv Belgije od 15. jula 2003. godine (broj aplikacije 33400/96, st. 53. do 56.).

Ocenjujući postojanje povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za tvrdnje da je osporenim odlukama podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan. U ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da mu je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda zabrane diskriminacije.

Ustavni sud nalazi da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava, jer se ni iz osporenih akata, niti iz drugih dokaza priloženih uz ustavnu žalbu takav zaključak nije mogao izvesti. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da je uslov da bi se mogla utvrditi povreda prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima, zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava, postojanje različitih sudskih odluka kod iste činjenične i pravne situacije.

Ocenjujući navode koji se odnose na postojanje povrede prava na pravno sredstvo, zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe imao zakonsko pravo na podnošenje žalbe protiv osporenog rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3511/08 od 21. jula 2008. godine, koje je iskoristio i na osnovu čega je Okružni sud u Beogradu doneo osporeno rešenje Gž. 11014/08 od 1. oktobra 2008. godine, te da tako podnosiocu nije povređeno pravo na pravno sredstvo.

Saglasno izloženom i odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te utvrdio da je rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3511/08 od 21. jula 2008. godine i rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 11014/08 od 1. oktobra 2008. povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, dok je u preostalom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice povrede prava mogu ukloniti poništajem osporenog drugostepenog rešenja u delu u kome je potvrđeno rešenje Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3511/08 od 21. jula 2008. godine, kojim je odbačena tužba u odnosu na tuženu Republiku Srbiju – Ministarstvo pravde i određivanjem da se donese nova odluka o žalbi koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv rešenja Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3511/08 od 21. jula 2008. godine u odnosu na tuženu Republiku Srbiju, kako bi u ponovnom postupku bila doneta nova odluka po žalbi, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona odlučeno kao u tački 2. izreke.

6. Na osnovu člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Povreda prava na pristup sudu zbog odbacivanja tužbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti