Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedozvoljene revizije i neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu. Revizija je bila nedozvoljena jer vrednost spora nije prelazila zakonski limit, pa nema povrede prava. Žalba protiv nižestepenih presuda je neblagovremena, jer se rok računa od dostavljanja drugostepene odluke kada je revizija nedozvoljena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Bobana Kovinića iz Sivca, opština Kula, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. maja 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Bobana Kovinića izjavljena protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 2875/06 od 17. septembra 2008. godine, presude Okružnog suda u Beogradu GžI. 2787/09 od 12. juna 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1598/09 od 26. novembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Boban Kovinić iz Sivca, opština Kula, preko punomoćnika Dragana Blagojevića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 11. marta 2010. godine ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede ustavnog načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, kao i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da je po tužbi podnosioca ustavne žalbe vođen parnični postupak pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P1. 2875/06 protiv Republike Srbije-MUP-Sekretarijat u Beogradu-Odeljenje unutrašnjih poslova Novi Beograd.

Osporenom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 2875/06 od 17. septembra 2008. godine, u stavu prvom izreke pod I odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženu da podnosiocu ustavne žalbe na ime naknade za noćni rad, prekovremeni rad i rad u vreme državnih i verskih praznika za period od 1. novembra 2003. godine do 1. oktobra 2007. godine isplati nominalno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog do isplate, a ukupno 118.858,53 dinara, pod II odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženu da podnosiocu ustavne žalbe na ime neisplaćenog toplog obroka za period od 1. novembra 2003. godine do 1. marta 2008. godine isplati nominalno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, od dospelosti svakog pojedinačnog do isplate, a pod III odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženu da podnosiocu ustavne žalbe na ime neisplaćenog regresa za godišnji odmor za period od 1. novembra 2003. godine do 1. marta 2008. godine isplati nominalno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka.

Postupajući po žalbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, Okružni sud u Beogradu je osporenom presudom GžI. 2787/09 od 12. juna 2009. godine potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke pod I i žalbu podnosioca u tom delu odbio kao neosnovanu, dok je prvostepenu presudu ukinuo u preostalom delu stava prvog izreke i u tom delu spis predmeta je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Podnosilac ustavne žalbe je izjavio reviziju protiv navedene drugostepene presude, pozivajući se na odredbe čl. 394. i 398. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Rev. II 1598/09 od 26. novembra 2009. godine odbacio kao nedozvoljenu reviziju podnosioca ustavne žalbe, saglasno odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku, jer vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude nije prelazio zakonom propisani limit za izjavljivanje revizije.

4. Podnosilac ustavne žalbe u prilog tvrdnje da su osporenim revizijskim rešenjem povređeni ustavno načelo zabrane diskriminacije i pravo na pravično suđenje, navodi da je kao vrednost predmeta spora označio iznos od 510.000,00 dinara i da „Vrhovni sud Srbije ne može utvrđenu vrednost spora posmatrati parcijalno“, već mora da uzme u obzir kompletno potraživanje. Takođe, naveo je da Vrhovni sud Srbije nije primenio odredbu člana 395. Zakona o parničnom postupku.

5. Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je važio u vreme donošenja osporenog revizijskog rešenja, bilo je propisano: da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000,00 dinara.

Iz navedene zakonske odredbe nesumnjivo proizlazi da je za ocenu dozvoljenosti revizije relevatna vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, a ne ukupna vrednost predmeta spora. U konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosila je 118.858,53 dinara.

Prema tome, izjavljivanje revizije u konkretnom slučaju protiv pravnosnažnog dela presude čija vrednost predmeta spora nije prelazila novčani iznos od 500.000,00 dinara, predstavljalo je okolnost koja izjavljeni vanredni pravni lek čini nedozvoljenim, u skladu sa članom 401. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, usled čega je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. II 1598/09 od 26. novembra 2009. godine revizija odbačena, što je zakonska posledica izjavljivanja nedozvoljene revizije.

U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da Vrhovni sud Srbije nije primenio odredbu člana 395. Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud je uvidom u priloženu dokumentaciju utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe prilikom izjavljivanja revizije izričito pozvao na odredbu člana 394. navedenog zakona, ali ne i na odredbu član 395. Zakona o parničnom postupku, niti je revizija izjavljena protiv presude apelacionog suda, koji u to vreme još uvek nije počeo sa radom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da se navodi izneti u ustavnoj žalbi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o učinjenoj povredi ustavnog načela zabrane diskriminacije i prava na pravično suđenje podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporeno revizijsko rešenje, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. Prema stavu Ustavnog suda, donošenjem odluke po reviziji smatraće se da su u parničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva prema Zakonu o parničnom postupku dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe na prvostepenu sudsku odluku, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija koju je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačena jer je bila nedozvoljena, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe u delu koji se odnosi na osporenu presudu Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 2875/06 od 17. septembra 2008. godine i osporenu presudu Okružnog suda u Beogradu GžI. 2787/09 od 12. juna 2009. godine računa od dana dostavljanja drugostepene presude podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac ustavne žalbe primio rešenje po vanrednom pravnom sredstvu. S obzirom na to da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu primio pre 31. avgusta 2009. godine kada je podneo reviziju, što nesumnjivo proističe iz priložene dokumentacije, a da je ustavna žalba izjavljena 11. marta 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na osporenu prvostepenu i drugostepenu presudu kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedozvoljene revizije i neblagovremenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti