Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za razvod braka koji traje od 2004. godine. Sud je konstatovao nedelotvorno postupanje prvostepenog suda, koje je dovelo do neopravdanog odugovlačenja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavke Gajić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 31. marta 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slavke Gajić i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 207/08 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavka Gajić iz Beograda je 26. decembra 2008. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 207/08. Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je tužbu za razvod braka podnela 17. juna 2004. godine, da je prvostepena odluka doneta marta 2007. godine, a drugostepena oktobra 2007. godine i da do dana podnošenja ustavne žalbe ponovni postupak, koji se godinu dana vodi radi utvrđivanja parnične sposobnosti tuženog, nije okončan.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 107/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta P. 207/08 Trećeg opštinskog suda u Beogradu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 17. juna 2004. godine podnela tužbu Trećem opštinskom sudu u Beogradu protiv tuženog Milovana Gajića, radi razvoda braka.

Pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu su bila zakazivana ročišta za glavnu raspravu koja su odlagana zbog izostanka tuženog, a na osnovu uredne lekarske dokumentacije koju je tuženi prilagao (9. maja, 23. juna, 19. septembra, 6. novembra, 7. decembra 2006. godine i 20. januara 2007. godine). 22. januara 2007. godine podnositeljka ustavne žalbe je podnela predlog za donošenje rešenja o merama zaštite iz člana 198. Porodičnog zakona. Zatim je na ročištu 26. februara 2007. godine je izveden dokaz saslušanja parničnih stranaka.

Presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3174/04 od 16. marta 2007. godine razveden je brak između stranaka, maloletno dete je povereno majci na dalju brigu i staranje, obavezan je otac da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta te su određene mere zaštite od nasilja u porodici i to mera iseljenja tuženog iz porodičnog stana i useljenje tužilje i mal. deteta u isti stan, zabrana približavanja tužilji i mal. detetu na udaljenosti manjoj od 200 metara, zabrana pristupa u prostor oko mesta rada tužilje kao i zabrana daljeg uznemiravanja članova porodice.

Odlučujući o žalbi tuženog koju je isti 16. jula 2007. godine podneo protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P. 3174/04 od 16. marta 2007. godine, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 11987/07 od 23. oktobra 2007. godine ukinuo navedenu presudu i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, sa nalogom da utvrdi da li je tuženi sposoban da sebe zastupa u ovoj pravnoj stvari.

Na ročištu održanom 10. marta 2008. godine tužilačka strana je predložila da se postupi po nalogu Okružnog suda, te da utvrdi da li je tuženi kao stranka sposoban ili ne i da preduzme potrebne mere da tuženi bude pravilno zastupan. Gradski centar za socijalni rad - Odeljenje Vračar je sudu 19. maja 2008. godine dostavio svoj izveštaj da je tuženi sposoban da adekvatno procenjuje i štiti svoja prava i interese, te da nema osnova za postavljanje privremenog staraoca.

Nakon toga, tužilja se saglasila sa procenom organa starateljstva o parničnoj sposobnosti tuženog dok se tuženi najpre saglasio, a potom je mišljenje Gradskog centra za socijalni rad - Odeljenje Vračar osporavala smatrajući da procenu njegove parnične sposobnosti nisu izvršila kvalifikovana lica.

Na ročištu za glavnu raspravu 9. juna 2008. godine sud je doneo rešenje kojim je odredio veštačenje od strane Instituta za mentalno zdravlje vezano za podobnost roditelja za poveravanje maloletnog deteta koje nije sprovedeno, jer tuženi nije predujmio troškove veštačenja.

Na ročištu 2. oktobra 2008. godine sud je saslušao tužilju i tuženog u svojstvu parničnih stranaka i zaključio glavnu raspravu.

Treći opštinski sud u Beogradu je 3. novembra 2008. godine rešenjem P. 207/08 u smislu odredbe člana 306. Zakona o parničnom postupku, preotvorio glavnu raspravu zaključenu dana 2. oktobra 2008. godine radi dopune postupka.

Na ročištu održanom 2. decembra 2008. godine sud je odredio veštačenje od strane veštaka neuropsihijatra radi utvrđivanja parnične sposobnosti tuženog, s tim da veštak koji je imenovan da obavi veštačenje nije mogao da se izjasni na traženje suda smatrajući da je prethodno neophodno sprovesti toksikološko veštačenje tuženog.

Sud je 3. aprila 2009. godine odredio izvođenje dokaza veštačenjem od strane drugog veštaka neuropsihijatra radi utvrđivanja da li je tuženi parnično sposoban.

Nalaz i mišljenje novog veštaka primljen je u Trećem opštinskom sudu 29. marta 2009. godine. Na ročištu održanom 1. juna 2009. godine tužilja se u potpunosti saglasila sa mišljenjem veštaka, dok je tuženi tražio dopunu veštačenja ne sporeći nalaz veštaka da je parnično sposoban već samo pojedine komentare veštaka iznete u izveštaju.

Na ročištu 9. jula 2009. godine zaključena je glavna rasprava i doneta je presuda P. 207/08 kojom je razveden brak parničnih stranaka.

Odlučujući o žalbama parničnih stranaka izjavljenim protiv presude Trećeg opštinskog suda P. 207/08 od 9. jula 2009. godine, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Gž. 21021/09 od 21. oktobra 2009. godine spise predmeta P. 207/08 vratio prvostepenom sudu radi dopune postupka, imajući u vidu da je prvostepeni sud propustio da odluči o predlogu tužilje za određivanje mera zaštite u porodici i izdržavanje zajedničkog deteta parničnih stranaka.

Nakon 1. januara 2010. godine parnica je nastavljena pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod brojem 10 P2. 76/10.

Postupajući po nalogu Okružnog suda u Beogradu, Treći opštinski sud u Beogradu je 28. aprila 2010. godine doneo rešenje 10-P2. 76/10 kojim je, u smislu odredbe člana 306. Zakona o parničnom postupku, preotvorena rasprava zaključena 9. jula 2009. godine, radi donošenja dopunske presude.

Sud je u smislu odredbe člana 286. Porodičnog zakona, od nadležnog organa starateljstva zatražio mišljenje o celishodnosti određivanja mera zaštite od nasilja u porodici, te je Gradski centar za socijalni rad Odeljenje Vračar 14. oktobra 2010. godine sačinio izveštaj.

Nakon ponovno sprovedenog dokaznog postupka sud je na ročištu 8. decembra 2010. godine zaključio glavnu raspravu i doneo dopunsku presudu 10. P2 76/10 čiji je predmet izdržavanje i izdavanje zaštitnih mera, a koja je parničnim strankama ekspedovana dana 31. januara 2011. godine.

Za odlučivanje Ustavnog suda o navedenoj ustavnoj žalbi od uticaja su sledeće Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi o odluči o njegovim pravima i obravezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, propisivao je: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da je svaka stranka dužna da iznese činjenice i predloži dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim pobija navode i dokaze protivnika (član 219.); da dokazivanje obuhvata sve činjenice koje su važne za donošenje odluke, a koji će se dokazi izvesti radi utvrđivanja odlučnih činjenica rešava sud (član 220.); da ako sud na osnovu izvedenih dokaza (član 8.) ne može da sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja (član 221.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje od 23. februara 2005. godine, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

Odredbama Porodičnog zakona ("Službeni glasnik RS", broj 18/05) propisano je: da se na postupak suda koji je u vezi sa porodičnim odnosima primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 202.); da je postupak u vezi sa porodičnim odnosima hitan ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo, da će taj postupak sud sprovesti po pravilu na najviše dva ročišta, da se prvo ročište zakazuje tako da se održi u roku od 15 dana od dana kada su tužba ili predlog primljeni u sudu, da je drugostepeni sud dužan da donese odluku u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena žalba (član 204.); da je postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici naročito hitan, da se prvo ročište zakazuje tako da se održi u roku od 8 dana od dana kada je tužba primljena u sudu, te da je drugostepeni sud dužan da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba (član 285.). Odredbama člana 357. Zakona, u prelaznim i završnim odredbama, propisano je da se odredbe ovog zakona primenjuju i na porodične odnose koji su nastali do dana početka primene ovog zakona osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno da će se sudski postupak koji je pokrenut po odredbama ranijeg Zakona nastaviti prema odredbama ovog zakona, osim ako je do dana početka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka (član 357.); da se ovaj zakon primenjuje od 1. jula 2005. godine, osim odredaba člana 203. st. 2. i 3. koje se primenjuju od 1. jula 2006. godine.

4. Period ocene razumnosti dužine trajanja predmetnog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je dana 8. novembra 2006. godine, kada je proglašen i stupio na snagu Ustav Republike Srbije, koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje i odlučivanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen preko dve godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku relevantan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe - 17. juna 2004. godine.

Nema sumnje da je razumna dužina sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činjenica i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih organa vlasti – sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču i na ocenu dužine sudskog postupa.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P.207/08.

Po oceni Suda, osnovni razlog koji je doveo do povrede zajemčenog prava je nedelotvorno postupanje nadležnog suda.

Ustavni sud je utvrdio: da je od podnošenja tužbe do održavanja prvog ročišta za glavnu raspravu prošlo dve godine, a do donošenja prvostepene presude prošlo je tri godine; da je prvostepeni sud propustio da odluči o predlogu za određivanje mera zaštite u porodici i izdržavanja zajedničkog deteta pa je drugostepeni sud vratio spise predmeta prvostepenom sudu radi dopune postupka; da je šest godina posle podnošenja tužbe doneta prvostepena dopunska presuda. Ustavni sud je ocenio da je navedeni postupak bio složenog činjeničnog stanja jer je trebalo sprovesti niz dokaza i veštačenja od strane nadležnih veštaka kako bi ocena suda bila doneta u potpunosti u interesu maloletnog deteta, a u pogledu značaja postavljenog zahteva, Ustavni sud je ocenio da je za podnositeljku ustavne žalbe odluka o podnetom zahtevu bila od izuzetnog značaja. Međutim, po oceni Ustavnog suda, parnični sud nije postupao sa nalogom Porodičnog zakona o hitnosti postupka i obavezi sprovođenja postupka u izuzetno kratkim rokovima.

Dakle, polazeći od navedenog i imajući u vidu da je zakonom utvrđeno da je postupak u porodičnim odnosima naročito hitan, a posebno ako se radi o sporu za zaštitu od nasilja u porodici, Ustavni sud je utvrdio da je nedelotvornim i neefikasnim postupanjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu u postupku naročite hitnosti po tužbi podnositeljke ustavne žalbe, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, kao u prvom delu tačke 1. izreke. Takođe, Ustavni sud se kretao u granicama zahteva ustavne žalbe tako da nije utvrdio podnositeljki pravo na naknadu nematerijalne štete, već je naložio da se kao oblik pravičnog zadovoljenja podnositeljke predmetni parnični postupak okonča u najkraćem roku, kao u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

5. U pogledu isticanja povrede prava na pravično suđenje, u osporenom postupku, Ustavni sud konstatuje da ne postoje procesne pretpostavke za ocenu povrede prava na pravično suđenje u postupku koji još uvek nije okončan. Stoga je Sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nedostatka pretpostavki utvrđenim Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, odlučujući kao u drugom delu tačke 2. izreke.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti