Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog proizvoljne primene materijalnog prava. Parnični sud je neosnovano odbio zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, iako je pravosnažnom krivičnom presudom već odlučeno da troškovi padaju na teret budžetskih sredstava.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milutina Petrovića iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. marta 2012. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Milutina Petrovića i utvrđuje da je presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 1670/09 od 12. juna 2009. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Nalaže se Apelacionom sudu u Nišu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja Odluke Ustavnog suda, ponovi postupak odlučivanja o žalbi Republike Srbije - Ministarstvo odbrane izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 7060/08 od 12. januara 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Milutin Petrović iz Kruševca je 19. avgusta 2009. godine, preko punomoćnika Svetislava Veličkovića, advokata iz Niša, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude navedene u tački 1. izre ke, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčeno g odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je prvostepenom presudom usvojen tužbeni zahtev i određeno da mu tužena na ime troškova krivičnog postupka koji je vođen protiv njega isplati određeni novčani iznos. Međutim, rešavajući po žalbi tužene, Okružni sud u Nišu je preinačio navedenu prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio troškove navedenog krivičnog postupka, jer podnosilac do zaključenja glavne rasprave u tom krivičnom postupku nije postavio opredeljeni zahtev za naknadu troškova postupka. Podnosilac smatra da je osporena drugostepena presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava, budući da zakonom nije nigde predviđeno da se do zaključenja glavnog pretresa mora postaviti zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka i tom prilikom opredeliti i visinu. Imajući u vidu navedeno i da je presudom Vojnog suda u Nišu, pred kojim je vođen navedeni krivični postupak, određeno da troškovi tog krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava, o čijoj će se visini naknadno odlučiti, podnosilac predlaže da se usvoji ustavna žalba i predmet vrati na ponovno odlučivanje.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeni akt i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Presudom Opštinskog suda u Nišu P. 7060/08 od 12. januara 2009. godine obavezana je tužena Republika Srbija - Ministarstvo odbrane , da tužiocu Milutinu Petroviću iz Kruševca, na ime naknade troškova krivičnog postupka koji je protiv njega vođen pred Vojnim sudom u Nišu u predmetu I K. 55/04 plati iznos od 360.760,00 dinara, sa zakonskom kamatom od 21. juna 2007. godine pa do isplate, u roku od 15 d ana od dana prijema ove presude, kao i da tužena na ime troškova postupka tužiocu plati iznos od 1 26.400,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema ove presude. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno : da je u prvostepenom postupku utvrđeno: da je pred Vojnim sudom u Nišu pokrenut i vođen krivični postupak protiv tužioca po predmetu I K. 55/04 (Vpk. 118/05), te da je presudom Vrhovnog vojnog suda u Beogradu II K. 119/04 od 9. novembra 2004. godine protiv tužioca odbijena optužba da je učinio krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 174 stav 1 . OKZ pomaganjem u v ezi člana 24 stav 1 . OKZ; da je 26. januara 2005. godine tužilac preporučenom pošiljkom uputio Vojnom sudu u Nišu zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka ; da je 28. novembra 2005. godine tužilac sudu podneo specifikaciju troškova postupka koje potražuje; da o zahtevu tužioca i njegovog punomoćnika nije doneta odgovarajuća odluka; da do zaključenja glavnog pretresa branilac tužioca nije opredelio troškove krivičnog postupka po visini za preduzete pravne radnje u toku krivičnog postupka, kao i trošk ove na ime nužnih izdataka za angažovanje branioca; da je pravosnažnom presudom Vojnog suda u Nišu I K. 55/04 od 31. maja 2004. godine u stavu drugom izreke odlučeno da troškovi krivičnog postupka, kao i nužni izdaci okrivljenog, te nužni izdaci i nagrada braniocu padaju na teret budžetskih sredstava suda, o čijoj će se visini naknadno odlučiti. Imajući u vidu odredbe člana 197. ZKP, i činjenicu da je tužilac lično i preko punomoćnika podneo zahtev za naknadu nužnih troškova koje je imao u toku vođenja krivičnog postupka koji je pokrenut protiv njega, a u kome je doneta odluka da se optužba protiv njega odbija, kao i činjenicu da o zahtevu tužioca u zakonom propisanom roku od tri meseca nije odlučeno, to je sud našao da je tuženik u obavezi da tužiocu naknadi nužne troškove i izdatke i nagrade braniocu koji padaju na teret budžetskih sredstava suda. Ovo tim pre što je pravnosnažnom i presudom Vojnog suda u Nišu u odnosu na tužioca kao optuženog odlučeno da troškovi krivičnog postupka, nužni izdaci okrivljenog , kao i nužni izdaci i nagrada braniocu padaju na teret budžetskih sredstava suda, o čijoj će se visini naknadno odlučiti.
Osporenom presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 1670/09 od 12. juna 2009. godine, donetom po žalbi tužene, stavom prvim izreke , preinačena je pres uda Opštinskog suda u Nišu P. 7060/08 od 12. januara 2009. godine tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tužen a na ime naknade troškova krivičnog postupka koji je protiv njega vođen pred Vojnim sudom u Nišu u predmetu I K. 55/04 isplati iznos od 360.760,00 dinara , sa zakonskom kamatom od 21. juna 2007. godine pa do isplate, kao i zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 126.400,00 dinara. Stavom drugim izreke ove presude tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 45.000,00 dinara , u roku od 15 dana po prijemu presude. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, istaknuto: da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje od značaja za odlučivanje, ali je pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev; da pravilna primena odredaba člana 193. stav 1. tač. 1. do 6. i člana 197. stav 6. Zakonika o krivičnom postupku podrazumeva da okrivljeni protiv koga je krivični postupak obustavljen ili je doneta presuda kojom se oslobađa od odgovornosti ili se odbija optužba u odnosu na njega ima pravo da troškove krivičnog postupka ostvaruje u parnici samo u slučaju da zahtev za naknadu ovih troškova, koj i mora biti istaknut i opredeljen do zaključenja glavnog pretresa, ne bude usvojen ili sud o njemu ne donese odluku u zakonskom roku; da sud po službenoj dužnosti može odlučiti samo o troškovima postupka iz člana 197. stav 2 . tač. 1. do 6 . navedenog Zakonika, kao i o nužn im izdacima postavljenog branioca i postavljenog punomoćnika oštećenog kao tužioca u postupku zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužno sti, koja se isplaćuju unapred iz sredstava organa koji vodi krivični postupak, a koja se kasnije naplaćuju od lica koja su dužna da ih naknade po odredbama ovog zakonika (član 193. stav 4. u vezi člana 194. stav 1. Zakonika); da se u slučaju da nedostaju podaci o visini ovih troškova, podaci o njihovoj visini i zahtev za njihovu naknadu mogu podneti najkasnije u roku od jedne godine od p ravnosnažnosti presude ili rešenja o obustavi krivičnog postupka (član 194 stav 2. Zakonika); da se zahtev za naknadu tr oškova krivičnog postupka iz člana 193. stav 2. tač. 7. i 8 . Zakonika, gde spadaju nagrada i nužni izdaci branioca, mora postaviti do zaključenja glavnog pretresa, i to u vidu opredeljenog zahteva u pogledu visine. Kako je, u konk retnom slučaju, prvostepeni sud kao nespornu činjenicu utvrdio da ni tužilac ni njegov branilac nisu do zaključenja glavnog pretresa postavili opredeljeni zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, to nisu ispunjeni uslovi iz člana 197 stav 6. ZKP da bi tužilac troškove krivičnog postupka mogao da ostvaruje u parnici, pa je prvostepena presuda preinačena i tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.
4. Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe od značaja sledeće odredbe Ustava i zakona:
Odredbama člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/20 i 76/10) propisano je: da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom krivičnog postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, i izdaci za preduzete istražne radnje pre istrage (član 193. stav 1.); da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće istražni sudija, sudija pojedinac ili predsednik veća kada se ti podaci pribave, kao i da podaci o visini troškova i zahtev za njihovu naknadu mogu se podneti najdocnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana (194. stav 2.); da k ad se obustavi krivični postupak ili kad se donese presuda kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili kojom se optužba odbija, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 193. stav 2. tač 1. do 6. ovog zakonika, kao i nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca, padaju na teret budžetskih sredstava, osim u slučajevima određenim u sledećim stavovima, a a ko zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrade iz stava 1. ne bude usvojen, ili sud o njemu ne donese odluku u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, okrivljeni i branilac imaju pravo da potraživanja ostvaruju u parničnom postupku protiv Republike Srbije (član 197. st. 1. i 6.) .
5. Ustavni sud nalazi da proizvoljna i arbitrerna primena prava na štetu podnosioca ustavne žalbe može dovesti do povrede prava na pravično suđenje, te da u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i od ustavnopravnih razloga navedenih u ustavnoj žalbi, ima osnova da se u postupku po ustavnoj žalbi povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava ceni i sa stanovišta primene prava.
Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe o pogrešnoj primeni prava, a na štetu podnosioca, sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 1670/09 od 12. juna 2009. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Naime, ako bi se pošlo od tumačenja koje zastupa Okružni sud u Nišu u osporenoj presudi to bi značilo da parnični sud ne obavezuje materijalna pravosnažnost presude donete u krivičnom postupku, u konkretnom slučaju, presude Vojnog suda u Nišu I K. 55/04 od 31. maja 2004. godine, kojom je u stavu drugom izreke odlučeno da troškovi krivičnog postupka kao i nužni izdaci okrivljenog, te nužni izdaci i nagrada braniocu padaju na teret budžetskih sredstava suda, o čijoj će se visini naknadno odlučiti. Ustavni sud smatra da parnični postupak ne može služiti za korekciju pravosnažnih odluka donetih u krivičnom postupku, jer bi to imalo za posledicu da se pravosnažna krivična sudska odluka može više puta menjati kako u korist, tako i na štetu određenih lica, a što bi značilo uvođenje svojevrsne pravne nesigurnosti u krivični postupak. U konkretnom slučaju, pošto pravnosnažna krivična presuda sadrži odluku o tome koji troškovi krivičnog postupka, po vrsti, pripadaju podnosiocu ustavne žalbe na teret budžetskih sredstava, to je parnični sud mogao da odluči samo o njihovoj visini, a ne i o tome da li podnosilac ustavne žalbe uopšte i ima pravo da traži te troškove. Pored toga, Ustavni sud ocenjuje da se razlog na kome se temelji osporena sudska odluka, a to je da podnosilac ustavne žalbe zahtev nije podneo do zaključenja glavnog pretresa, zasniva na pogrešnoj i arbitrernoj primeni relevantnih odredaba krivičnog procesnog prava. Ovo stoga što za razliku od Zakona o parničnom postupku, Zakonikom o krivičnom postupku nigde nije predviđeno da se do zaključenja glavnog pretresa mora postavit i opredeljeni zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka.
Stoga je Ustavni sud je ocenio da su stanovišta i dati razlozi u osporenoj drugostepenoj presudi zbog čega je neosnovan tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe ustavnopravno neprihvatljivi, jer se iz relevantnih propisa ne može izvesti zaključak o pravnoj utemeljenosti izraženog stava da j e tužbeni zahtev neosnovan.
Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok je tačkom 2. izreke odredio način otklanjanja štetnih posledica učinjene povrede, tako što je obavezao Apelacioni sud u Nišu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda, ponovi postupak odlučivanja o žalbi tužene Republike Srbije izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 7060/08 od 12. januara 2009. godine.
6 . Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević