Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv rešenja o produženju pritvora
Kratak pregled
Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Višeg i Apelacionog suda o produženju pritvora nakon prvostepene presude. Razlozi za produženje pritvora zbog opasnosti od bekstva ocenjeni su kao ustavnopravno prihvatljivi.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-1540/2008
11.11.2010.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marije Spasić, Željka Spasića i Momčila Spasića, svih iz Kule, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 11. novembra 2010. godine, doneo je
O D L U K U
1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Marije Spasić, Željka Spasića i Momčila Spasića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6416/04.
2. Odbacuje se ustavna žalba podnosilaca izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6416/04 od 24. oktobra 2006. godine, presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 6954/06 od 3. decembra 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 606/09 od 17. juna 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Marija Spasić, Željko Spasić i Momčilo Spasić, svi iz Kule, su 24. decembra 2008. godine Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se pred Opštinskim sudom u Novom Sadu vodio u predmetu pod brojem P. 6416/04. Podnosioci su podneskom od 25. novembra 2009. godine ustavnu žalbu dopunili na taj način što su je izjavili i protiv akata navedenih u stavu 2. izreke.
U ustavnoj žalbi se navodi da ''podnosioci kao i svi drugi građani na osnovu Ustava Republike Srbije imaju pravo na sudsku zaštitu, te je zbog toga nužno omogućiti istima da se u sudskom postupku utvrdi koji učesnik predmetne saobraćajne nezgode je kršio odredbe ZOBS-a što je imalo za posledicu nastanak saobraćajne nezgode u kojoj je smrtno stradao sin i brat podnosilaca ustavne žalbe''. Predlažu da Ustavni sud usvoji žalbu kao osnovanu i u ''okviru zakonske nadležnosti donese zakonitu odluku''.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Tužioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, su 6. septembra 2004. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu podneli tužbu protiv tuženog A.D. ''Takovo'' za osiguranje, radi naknade nematerijalne štete na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti sina i brata i naknade materijalne štete. Osporenom presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6416/04 od 24. oktobra 2006. godine, tužbeni zahtev tužilaca je odbijen kao neosnovan.
Osporenom presudom Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 6954/06 od 3. decembra 2008. godine žalba tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, odbijena je kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda.
Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 606/09 od 17. juna 2009. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana revizija tužioca Momčila Spasića, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv navedene drugostepene presude. Stavom drugim izreke ove presude odbačena je kao nedozvoljena revizija tužilaca Marije Spasić i Željka Spasića, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljena protiv iste presude.
5. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosioci pozivaju u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
6. U pogledu navoda podnosilaca ustavne žalbe da im je u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da se trajanje postupka pred prvostepenim, drugostepenim i Vrhovnim sudom Srbije od četiri godine i šest meseci, ne može smatrati nerazumnim rokom za odlučivanje, pa je u ovom delu odbio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, kao u stavu 1. izreke.
7. U vezi dela ustavne žalbe kojim se osporavaju presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 6416/04 od 24. oktobra 2006. godine, Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 6954/06 od 3. decembra 2008. godine i Vrhovnog suda Srbije Rev. 606/09 od 17. juna 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnosioci ustavne žalbe od Ustavnog suda zahtevaju da kao instancioni sud ispita zakonitost osporenih odluka.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje jedino da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.
Imajući u vidu da se u podnetoj ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenih odluka donetih u parničnom postupku, postupa kao viši sud u odnosu na Vrhovni sud Srbije, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
8. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9.) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), Sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić
Slični dokumenti
- Už 2093/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne ustavne žalbe u imovinskom sporu
- Už 1066/2008: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi povodom dužine parničnog postupka
- Už 1188/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nedopuštenosti i neblagovremenosti
- Už 1554/2009: Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
- Už 536/2009: Odluka Ustavnog suda o odbacivanju revizije u sporu sa suparničarima
- Už 5033/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
- Už 1980/2009: Odluka Ustavnog suda o zastarelosti potraživanja naknade nematerijalne štete