Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog procesnih nedostataka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv akata i radnji više državnih organa u vezi sa pristupom informacijama. Žalba je odbačena zbog nenadležnosti za radnje pre donošenja Ustava, neblagovremenosti u odnosu na sudsku presudu i nedozvoljenosti protiv akta tužilaštva.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milenka Jovanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. februara 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milenka Jovanovića izjavljena protiv "radnji-izvršenog čina" Gradskog sudije za prekršaje u Beogradu od 7. novembra 2005. godine i 23. januara 2006. godine u predmetu I-41-Up. 25415/03, obaveštenja Gradskog sudije za prekršaje u Beogradu broj 11-112/05-2173 od 7. novembra 2005. godine i obaveštenja broj 11-112/06-91-1 od 23. januara 2006. godine, rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja br. 07-00-01669/2006-03 od 20. decembra 2006. godine, presude Vrhovnog suda Srbije U. 626/07 od 21. maja 2008. godine i obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva Ut. 235/08 od 17. decembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milenko Jovanović iz Beograda, preko advokata Jovanke Jović Trifunović iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 26. decembra 2008. godine ustavnu žalbu protiv radnji i akata državnih organa navedenih u izreci. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je Gradski sudija za prekršaje u Beogradu radnjama i aktima od 7. novembra 2005. godine i 23. januara 2006. godine odbio da izda podnosiocu ustavne žalbe fotokopiju dokumenta koji sadrži ime i prezime sudije koji je 22. juna 2004. godine zamenjivao postupajućeg sudiju u prekršajnom predmetu I-41-Up.25415/03. Takođe navodi da je Poverenik za informacije od javnog značaja rešenjem broj 07-00-01669/2006-03 od 20. decembra 2006. godine odbio kao neosnovan predlog podnosioca ustavne žalbe da se oglase ništavim navedena obaveštenja Gradskog sudije za prekršaje u Beogradu, kao i da je Vrhovni sud Srbije u upravnom sporu presudom broj U. 626/07 od 21. maja 2008. godine odbio tužbu podnosioca ustavne žalbe podnetu protiv označenog rešenja Poverenika. Najzad, ističe da je Republičko javno tužilaštvo aktom Ut. 235/08 od 17. decembra 2008. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe da nema osnova za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu navedenim radnjama i aktima državnih organa povređena Ustavom zajemčena prava na pravično suđenje (član 32. stav 1.), na jednaku zaštitu prava pred državnim organima i na delotvorno pravno sredstvo (član 36.) i na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija (član 51. stav 2.).
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik Republike Srbije'', broj 109/2007) je propisano da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Članom 113. Zakona je propisano: da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.); da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije od 8. novembra 2006. godine, u roku propisanom Zakonom. Jedna od pretpostavki za podnošenje ustavne žalbe je da je osporenim aktom odlučivano o pravima ili obavezama podnosioca.
3. Ispitujući dopuštenost ustavne žalbe u delu u kom se osporavaju "radnje-izvršeni činovi'' Gradskog sudije za prekršaje u Beogradu od 7. novembra 2005. godine i od 23. januara 2006. godine, kojima je "odbio da podnosiocu ustavne žalbe da izda fotokopiju dokumenta" koji sadrži ime i prezime sudije koji je 22. juna 2004. godine zamenjivao postupajućeg sudiju u prekršajnom predmetu I-41-Up. 25415/03, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba nedopuštena, jer su osporene "radnje" izvršene pre stupanja na snagu Ustava od 8. novembra 2006. godine.
Ocenjujući deo ustavne žalbe koji se odnosi na obaveštenja Gradskog sudije za prekršaje u Beogradu broj 11-112/05-2173 od 7. novembra 2005. godine i broj 11-112/06-91-1 od 23. januara 2006. godine, Sud je imao u vidu da je protiv ovih akata podnosilac vodio upravni postupak radi oglašavanja ovih akata ništavim, koji je okončan odbijajućim rešenjem Poverenika za informacije od javnog značaja broj 07-00-01669/2006-03 od 20. decembra 2006. godine. Protiv navedenog rešenja Poverenika podnosilac ustavne žalbe je pokrenuo upravni spor koji je okončan donošenjem presude Vrhovnog suda Srbije U. 626/07 od 21. maja 2008. godine, kojom je podnosiočeva tužba odbijena. Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je ovu presudu primila dana 10. novembra 2008. godine, nakon čega je 27. novembra 2008. godine podnela Republičkom javnom tužilaštvu predlog da se protiv navedene presude podigne zahtev za zaštitu zakonitosti.
Ustavni sud smatra da su donošenjem presude po tužbi u upravnom sporu iscrpljena pravna sredstva koja podnosiocu ustavne žalbe stoje na raspolaganju u zaštiti njegovih prava i na zakonu zasnovanih interesa, jer je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u upravnom sporu, prema odredbi člana 18. stav 3. Zakona o upravnom sporu ("Službeni glasnik SRJ", broj 49/96), u isključivoj nadležnosti javnog tužioca. Stoga se zakonom određeni rok od 30 dana za izjavljivanje ustavne žalbe u ovom slučaju računa od dana prijema presude Vrhovnog suda Srbije donete u upravnom sporu. Imajući u vidu da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije primila 10. novembra 2008. godine, a da je ustavna žalba izjavljena 26. decembra 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
U vezi sa osporenim aktom Republičkog javnog tužilaštva Ut. 235/08 od 17. decembra 2008. godine, kojim je podnosilac ustavne žalbe obavešten da tužilaštvo nije našlo osnova za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 626/07 od 21. maja 2008. godine, Ustavni sud je, polazeći od navedene odredbe Zakona o upravnim sporovima, ocenio da osporeni akt ne predstavlja pojedinačni akt državnog organa kojim se odlučuje o pravima i obavezama fizičkih ili pravnih lica, te se stoga protiv njega ne može izjaviti ustavna žalba u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu.
4. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tač. 2) i 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za postupanje Ustavnog suda.
Saglasno navedenom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić, s.r.