Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, jer je podneta nakon isteka roka od 30 dana od dostavljanja pravnosnažne presude. Sud je pojasnio da inicijativa za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ne odlaže rok za ustavnu žalbu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1542/2010
20.05.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Branislava Besedića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. maja 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Branislava Besedića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Jagodini Kž. 845/09 od 8. septembra 2009. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva KTR. 171/10 od 19. februara 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Branislav Besedić iz Beograda, preko punomoćnika Đorđa Jevtovića, advokata iz Mladenovca, podneo je Ustavnom sudu 12. marta 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Jagodini Kž. 845/09 od 8. septembra 2009. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva KTR. 171/10 od 19. februara 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 32, 36. i 58. Ustava Republike Srbije i čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporena presuda podnosiocu ustavne žalbe dostavljena 21. septembra 2009. godine i da je njegov punomoćnik protiv osporene presude podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu. Osporenim aktom Republičkog javnog tužilaštva, kako se dalje navodi u ustavnoj žalbi, obavešten je podnosilac ustavne žalbe da „se bez ikakvog obrazloženja odbija predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti iako je u predlogu dokumentovano da su povređene odredbe Zakonika o krivičnom postupku“, čime je podnosiocu uskraćeno „pravo na vanredni pravni lek – podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti“, odnosno čime mu je povređeno označeno pravo iz člana 36. Ustava. Podnosilac ustavne žalbe je zahtevao da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su mu povređena označena Ustavom zajemčena prava, ukine osporenu presudu i odredi da nadležni sud donese novu presudu.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom presudom Okružnog suda u Jagodini Kž. 845/09 od 8. septembra 2009. godine odbijena kao neosnovana žalba privatnog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Jagodini K. 611/08 od 26. marta 2009. godine, koja je i potvrđena; da je osporenim aktom Republičkog javnog tužilaštva KTR. 171/10 od 19. februara 2010. godine obavešten punomoćnik podnosioca ustavne žalbe da Tužilaštvo neće podizati zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Opštinskog suda u Jagodini K. 611/08 i presude Okružnog suda u Jagodini Kž. 845/09.

4. Saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga, ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što ni okrivljeni, niti njegov branilac, kao ni privatni tužilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju privatnom tužiocu u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. Ovakav pravni stav Ustavni sud je zauzeo u više rešenja (videti: Rešenje Už-1472/2009 od 24. septembra 2009. godine).

S obzirom na to da podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti kao pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se blagovremenost podnošenja ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene krivične presude kojom je krivični postupak pravnosnažno okončan. Ustavni sud je utvrdio da je osporena drugostepena presuda Okružnog suda u Jagodini Kž. 845/09 od 8. septembra 2009. godine podnosiocu ustavne žalbe dostavljena, kako je u ustavnoj žalbi i navedeno, 21. septembra 2009. godine. Imajući u vidu da je rok za podnošenje ustavne žalbe 30 dana od dana dostavljanja osporenog akta, a da je ustavna žalba podneta 12. marta 2010. godine, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Ustavnom žalbom je osporen i akt Republičkog javnog tužilaštva KTR. 171/10 od 19. februara 2010. godine. Ustavni sud je ocenio da ovaj osporeni akt, po svojoj pravnoj prirodi, predstavlja obaveštenje kojim je Republičko javno tužilaštvo obavestilo punomoćnika podnosioca ustavne žalbe o postupanju po njegovoj inicijativi za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih akata, a ne pojedinačni pravni akt kojim je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca, protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može izjaviti. Ustavni sud ukazuje i da zahtev za zaštitu zakonitosti, kao vanredni pravni lek u krivičnom postupku, ne može izjaviti privatni tužilac. Kako ovaj pravni lek i ne stoji na raspolaganju podnosiocu ustavne žalbe, to mu osporenim aktom Republičkog javnog tužilaštva nije moglo ni biti „uskraćeno pravo na podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti“, odnosno povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. Ustava. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

 

 

Slični dokumenti

• Už 1978/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 3435/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku kao neblagovremene
• Už 3489/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 4373/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedopuštenosti
• Už 1678/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene
• Už 1887/2009: Rešenje Ustavnog suda o računanju roka za ustavnu žalbu u krivičnom postupku
• Už 3604/2010: Ustavna žalba odbačena kao neblagovremena zbog proteka zakonskog roka