Povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 13 godina. Sud je dosudio naknadu nematerijalne štete od 1300 evra i naložio hitno okončanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milene Drašković iz Bukovice, opština Ivanjica, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. juna 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milene Drašković i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Požegi - Sudska jedinica u Ivanjici u predmetu P. 20/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nema terijalne štete u iznosu od 1300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milena Drašković iz Bukovice, opština Ivanjica, je 1. marta 2012. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Požegi - Sudska jedinica u Ivanjici u predmetu P. 20/10.

U ustavnoj žalbi je navedeno da osporeni sudski postupak traje četrnaest godina i da još uvek nije okončan, zbog čega podnositeljka smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Predložila je da Ustavni sud utvrdi povredu navedenog ustavnog prava i da naloži Osnovnom sudu u Požegi da preduzme sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku. Takođe je predložila da joj se utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje Zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku, uvidom u fotokopiju spisa predmeta Osnovnog suda u Požegi - Sudska jedinica u Ivanjici P . 20/10, i iz odgovora postupajućeg sudije od 29. marta 2012. godine utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužioci Milena Drašković i G.D. podneli su 23. aprila 1999. godine Opštinskom sudu u Ivanjici tužbu protiv tuženih B.K, S.P, Kompanij e za osiguranje "Dunav"- Glavna filijala Kruševac i DD za osiguranje "Srbos" iz Beograda, radi naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti bliskog lica i naknade materijalne štete na ime troškova sahrane, izgradnje grobnice i spomenika, po kojoj je formiran predmet P. 228/99. Podneta tužba otpravljena je iz suda tuženima na odgovor 8. jula 1999. godine. Pripremno ročište koje je bilo zakazano za 8. oktobar 1999. godine nije održano zbog bolesti postupajuće g sudije, pa je ovo ročište održano 6. decembra 1999. godine. Rešenjem suda donet im na pripremnom ročištu spojena je sa ovom parnic om i parnica P. 628/99 koja se vodila po tužbi S. P. (koji je u parnici P. 228/99 imao procesni položaj tuženog) protiv tuženih B.K. i Kompanije za osiguranje "Dunav", radi naknade štete proistekle iz istog štetnog događaja.

Do donošenja prve po redu prvostepene presude od ukupno zakazanih 11 ročišta za glavnu raspravu nisu održana tri ročišta zbog neurednog pozivanja tuženog B.K, svedoka i nepristupanja sudskog veštaka.

U ovom delu postupka na ročištu za glavnu raspravu održanom 6. aprila 2000. godine određeno je izvođenje dokaza veštačenjem na okolnost dužine trajanja bolova i umanjenja opšte životne aktivnosti kod tužioca S.P. i veštačenje na okolnost visine troškova sahrane i podizanja spomenika koje su imali tužioci Milena Drašković i G.M. Tužiocima je 25. septembra 2000. godine naloženo da izvrše uplatu predujma za određena veštačenja. Prvo sledeće ročište (koje nije održano) bilo je zakazano za 30. januar 2001. godine, a zatim je ročište zakazano za 12. jun 2001. godine. Na ovom ročištu prisutnom sudskom veštaku je naloženo da u roku od 15 dana dostavi nalaz na okolnost visine troškova sahrane i podizanja spomenika, a tužiocu S.P. ponovljen je nalog da izvrši uplatu predujma za medicinsko veštačenje. Nalaz i mišljenje na okolnost visine troškova sahrane dostavljeni su sudu 21. juna 2006. godine, a na prvom narednom ročištu od 22. januara 2002. godine saslušan je veštak medicinske struke. Na ročištu za glavnu raspravu održanom 2. aprila 2002. godine saslušan je veštak koji je dostavio sudu dopunski nalaz sa mišljenjem na okolnost visine troškova sahrane. U ovom delu postupka obavljeno je i veštačenje na okolnost visine izgubljene zarade tužioca S.P.

Presudom Opštinskog suda u Ivanjici P. 228/99 od 14. maja 2003. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je o tužbenim zahtevima tužioca S.P, a stavom drugim izreke odlučeno je o zahtevima tužilaca Milene Drašković i G.D. Ova presuda otpravljena je iz suda 28. januara 2004. godine.

Rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 437/04 od 23. aprila 2004. godine ukinuta je prvostepena presuda u delu izreke pod I u tačkama 1, 2. i 3. kojima je usvojen tužbeni zahtev tužioca S.P. i u delu izreke pod II kojim je odlučeno o zahtevima tužilaca Milene Drašković i G.D. U obrazloženju drugostepenog rešenja, između ostalog, je navedeno: da je prvostepena presuda zahvaćena bitnim povredama postupka; da je sud postupao i doneo odluku u nepropisnom sastavu jer je odluku doneo sudija pojedinac a u konkretnom slučaju nadležno je veće; da presuda nema dovoljno razloga o odlučnim činjenicama, a da su dati razlozi nejasni i ne proizilaze iz izvedenih dokaza; da odluka kojom je odbijen zahtev tužilaca Milene Drašković i G.D. prema tuženoj Kompaniji „Dunav osiguranje“ u obrazloženju uopšte nema razloga. Ovo rešenje ekspedovano je iz suda strankama 20. maja 2004. godine.

U ponovnom postupku prvo ročište za glavnu raspravu zakazano je i održano 4. oktobra 2005. godine. Pored ovoga, do donošenja druge po redu prvostepene presude, od ukupno zakazanih 17 ročišta za glavnu raspravu, 8 ročišta je održano, a 9 ročišta nije održano. Četiri ročišta za glavnu raspravu nisu održana zbog neurednog pozivanja tuženog B.K, a jedno ročište nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije. U periodu od 14. februara 2006. godine do 3. jula 2006. godine od ukupno zakazana četiri ročišta za glavnu raspravu, tri nisu održana zbog toga što veštak saobraćajne struke, kome je povereno veštačenje na okolnost visine izgubljene zarade tužioca S.P. nije izradio nalaz i mišljenje, odnosno nepristupanja ovog veštaka na zakazana ročišta, da bi na ročištu održanom 30. avgusta 2006. godine veštačenje bilo povereno drugom veštaku, koji je dopisom od 27. septembra obavestio sud da nije u mogućnosti da izradi nalaz i mišljenje. Veštačenje na pomenutu okolnost obavio je treći po redu imenovani veštak. Takođe, jedno ročište nije održano iz razloga što veštak ekonomsko – finansijske struke nije dostavio nalaz i mišljenje u ostavljenom roku. U ovom delu postupka sud je doneo rešenje P. 323/04 od 13. januara 2006. godine kojim je određen prekid postupka po tužbi tužilaca Milene Drašković i G.D. prema DD za osiguranje „Srbos“ zbog otvaranja postupka likvidacije i stečaja nad ovim osiguravačem. Pored toga, pomenuti tužioci su podneskom od 5. maja 2006. godine povukli tužbu prema tuženoj Kompaniji „Dunav osiguranje“. Ponovo je obavljeno veštačenje na okolnost visine troškova sahrane.

Glavna rasprava je zaključena 20. novembra 2007. godine, a zatim je ponovo otvorena. Na ročištu održanom 18. februara 2008. godine sud je objavio rešenje o povlačenju tužbe tužilaca Milene Drašković i G.D. prema tuženom B.K.

Presudom Opštinskog suda u Ivanjici P. 323/04 od 18. februara 2008. godine je: odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca Milene Drašković i G.D. kojim su tražili da se obaveže tuženi S.P. (koji istovremeno ima i položaj tužioca) da im na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti bliskog lica plati po 150.000,00 dinara i na ime troškova sahrane iznos od 100.270,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20. oktobra 2005. godine (stav 1. izreke); obavezani tuženi B.K. i Kompanija „Dunav osiguranje“ da tužiocu S.P. solidarno na ime naknade materijalne i nematerijalne štete plate određene novčane iznose (stav 2a izreke), obavezan tuženi B.K. da tužiocu S.P. na ime materijalne i nematerijalne štete plati novčane iznose bliže navedene u izreci (stav 2b izreke); odlučeno o troškovima postupka (st. 3a, 3b i 3c izreke). Ova presuda uručena je punomoćniku tužilaca Milene Drašković i G.D. 15. jula 2008. godine.

Rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 1971/08 od 3. decembra 2008. godine spisi predmeta vraćeni su prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnog nedostatka, sa obrazloženjem da je presuda tuženom B.K. dostavljena preko oglasne table suda, a da za to nije bilo zakonskih razloga.

Rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 402/09 od 11. marta 2009. godine ukinuta je prvostepena presuda i predmet je vraćen na ponovni postupak.

U toku ponovnog postupka pred prvostepenim sudom, preminuo je tuženi B.K, pa je podneskom od 5. oktobra 2009. godine tužilac S.P. kao tužene označio njegove pravne sledbenike, koji su podneskom od 14. oktobra 2009. godine obavestili sud da iza B.K. nije vođena ostavinska rasprava i da neće da stupe u parnicu. U periodu od 30. novembra 2009. godine do 2. decembra 2010. godine nije zakazano ni jedno ročište, a prvostepeni sud je dopisima od 16. decembra 2009. godine, 21. januara 2010. godine, 5. marta 2010. godine i 23. aprila 2010. godine od nadležnog suda u Kruševcu tražio podatak o tome da li je iza pokojnog B.K. raspravljena zaostavština. Osnovni sud u Kruševcu je obavestio Osnovni sud u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici da iza B.K. nije pokrenut ostavinski postupak. U ovom delu postupka od ukupno devet zakazanih ročišta, osam ročišta nije održano. Za jedno ročište nisu navedeni razlozi neodržavanja, dok ostala ročišta nisu održana zbog neurednog pozivanja jednog od pravnih sledbenika B.K. Glavna rasprava je zaključena 8. jula 2011. godine, kada je doneta treća po redu prvostepena presuda P. 20/10. Ova presuda uručena je punomoćniku tužilaca Milene Drašković i G.D. 28. novembra 2011. godine. Uručenje žalbi izjavljenih protiv navedene presude jednom od pravnih sledbenika B.K. pokušano je preko Ministarstva unutrašnjih poslova 19. januara i 23. marta 2012. godine. Ministarstvo unutrašnjih poslova dopisom od 28. marta 2012. godine obavestilo je sud da je to lice odbilo prijem i da je dostava izvršena prema članu 147. stav 1. Z PP. Spisi predmeta su 5. aprila 2012. godine dostavljeni Apelacionom sudu u Kragujevcu na odlučivanje o žalbama.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka ustavne žalbe , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja (član 337. stav 1.).

Zakonom o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br . 125/04 , 111/09 i 36/11), koji se primenjuje u smislu člana 506. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 72/11), propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevim i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče 8. novembra 2006. godine kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembar 2006. godine i da su u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka u obzir uzme celokupan period trajanja postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je zaključio da ova parnica do sada traje preko 13 godina, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom predmetu bilo složenijih činjeničnih i pravnih pitanja koja su zahtevala obimniji i složeniji dokazni postupak, budući da je u parnici na strani tužilaca i tuženih učestvovalo više lica i da se odlučivalo o različitim vidovima naknade štete proistekle iz istog štetnog događaja.

S obzirom na prirodu tužbenog zahteva, po oceni Ustavnog suda, ovaj spor je od izuzetnog značaja za podnos iteljku ustavne žalbe jer se radi o zahtev ima kojim a je tražen a naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog smrti bliskog lica i naknada materijalne štete na ime troškova sahrane.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka nije doprinela dužini trajanja postupka jer se uredno odazivala svim pozivima suda.

Po oceni Ustavnog suda, dugom trajanju postupka isključivo je doprinelo nedelotvorno postupanje prvostepenog suda koji je u određenim periodima ispoljio neefikasnost u preduzimanju procesnih radnji i zakazivanju ročišta. Naime, tužba je otpravljena na odgovor tuženima dva i po meseca posle podnošenja, a pripremno ročište zakazano je pet meseci nakon pokretanja postupka. Pored toga, ročišta su u pojedinim delovima postupka zakazivana u neprihvatljivo dugim razmacima od preko pet meseci i više (6. decembar 1999. godine – 6. april 2000. godine – 30. januar 2001. godine – 12. jun 2001. godine – 22. januar 2002. godine; 2. april 2002. godine – 12. novembar 2002. godine; 30. novembar 2009. godine – 2. decembar 2010. godine). Propust na strani prvostepenog suda ogleda se i u tome što je pismeni otpravak presude P. 228/99 od 14. maja 2003. godine otpravljen iz suda osam i po meseci posle donošenja.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Podnositeljka ustavne žalbe je tražila da se utvrdi da je pretrpela štetu usled dugog trajanja osporenog parničnog postupka . Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud j e u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade ne materijalne štete u iznosu od 1300 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanj a predmetnog parničnog postupka i značaj predmeta spora za podnositeljku. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu satisfakciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog nedelotvornog postupanja suda . Pri odmeravanju visine naknade namaterijalne štete Ustavni sud je imao u vidu dosadašnju praksu ovog suda i Evropskog suda za ljudska prava, značaj povređenog dobra, socijalne i ekonomske prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete.

7. Polazeći od toga da parnični postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnim sudovim da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo o dluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević