Povreda prava na imovinu i suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe, utvrdivši povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u dugotrajnom stečajnom postupku. Takođe je utvrdio da dosuđena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku nije adekvatna.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić , dr Tijana Šurlan, T atjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama Ž. M . i S . S, oboje iz sela V . kod Leskovca i D . I . iz sela Ž . kod Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalb e Ž. M, S . S . i D . I . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 povređeno pravo podnosilaca ustavn ih žalb i na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavnih žalb i iz tačke 1. na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžeta Republike Srbije – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvajaju se ustavne žalbe Ž. M, S . S . i D . I . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1369/16 od 15. decembra 2016. godine i rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 126/15 od 29. septembra 2016. godine povređeno pravo podnosilaca ustavnih žalbi na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavnih žalbi iz tač. 1. i 3. na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj proti vvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji im je po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10 eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. M . i S . S, oboje iz sela V . kod Leskovca i D . I . iz sela Ž . kod Leskovca, preko punomoćnika T . S, advokata iz Le skovca, podneli su Ustavnom sudu , 7. i 9. maja 2014. godine, ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u više izvršnih postupaka koji su vođeni pred Opštinskim sudom u Leskovcu po predlozima podnosilaca radi naplate potraživanja po osnovu neisplaćenih zarad a utvrđenih pravnosnažnim i izvršnim sudskim presudama i stečajnom postupku koji se vodi nad DP „V.“ Vučje. Podnosioci su istakl i zahtev e za naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju, kao i zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe.

Saglasno članu 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe su spojene radi zajedničkog rešavanja i zavedene u Ustavnom sudu pod brojem Už-2506/2014.

Ustavni sud je, saglasno članu 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS, broj 101/13), 1. avgusta 2014. godine, ustavne žalbe ustupio redovnom sudu na dalju nadležnost, radi rešavanja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okonča n i o tome obavestio podnosioce ustavnih žalb i.

Privredni apelacioni sud je 23. februara 2017. godine dostavio Ustavnom sudu rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž gp. 1369/16 od 15. decembra 2016. godine kojim je odbijena žalba predlagača, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, i potvrđeno rešenje Privrednog apelacionog sud a R4 St. 126/15 od 29. septembr a 2016. godine, kojim je usvojio zahtev predlagača, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, utvrdio im povredu prava na suđenje u razumnom roku i naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se stečajni postupak u predmetu St. 11/10 okončao u najkraćem roku, delimično usvojio zahtev predlagača za primerenu naknadu zbog povrede navedenog prava i za naknadu troškova postupka i odlučio da, po pravnosnažnosti rešenja, spise dostavi Ustavnom sudu, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu i zahtevu za naknadu materijalne štete. Po dostavljanju, predmet je u Ustavnom sudu zaveden pod brojem Už- 1544/2017, a podnosioci su 27. februara 2017. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv navedenih rešenja Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. st. 1. i 2. Ustava. Podnosioci su , ponovo, istakl i zahtev e za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 36.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti, na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju, kao i zahtev za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe. Ustavna žalba je u Sudu zavedena pod brojem Už-1647/2017.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavnu žalbu Už-1647/2017 spojio sa ustavnom žalbom Už-1544/2017 radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavne žalbe, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosioci ustavn ih žalb i su pred Opštinskim sudom u Leskovcu pokrenuli više izvršnih postupaka protiv izvršnog dužnika DP „V .“ Vučje, radi naplate potraživanja po osnovu neisplaćene zarade utvrđenih pravnosnažnim i izvršnim presudama. Ovi postupci su prekinuti zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom, a koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10.

Podnosioci ustavn ih žalb i su prijavili svoja potraživanja u predmetnom stečajnom postupku, koja su im i priznata u određenim novčanim iznosima.

Osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 126/15 od 29. septembra 2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahte v predlagača, ovde podnosilaca ustav nih žalb i, i utvrđeno da im je u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskov cu u predmetu St. 11/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, stavom drugim izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve mere kako bi se navedeni stečajni postupak okončao u najkraćem roku, stavom trećim izreke delimično je usvojen z ahtev predlagača i određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iz nosima od po 20.000,00 dinara i troškovi postupka u iznosu od po 6.780,00 dinara svakom , koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, stavom četvrtim izreke d elimično su odbijeni, kao neosnovani, zahtev i predlagača za isplatu primerene naknade za povredu prava na suđenje u r azumnom roku preko dosuđenog iznosa iz stava trećeg izreke rešenja, a do iznosa od 3.000 evra, a stavom petim izreke odlučeno je da se spisi dostav e Ustavnom sudu na dalji postupak , radi odlučivanja o povredi prava na imovinu i o zahtevu za naknadu materijalne štete.

U obrazloženju navedenog rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, između ostalog, navedeno je: da po svojoj prirodi primerena naknada predstavlja poseban vid nematerijalne štete, te da se novčanim iznosom pruža satisfakcija i zadovoljenje predlagaču zbog njegovog trpljenja i stanja neizvesnosti kojem je bio izložen zbog trajanja postupka koji je prevazišao granice razumnog roka; da je cilj postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku ubrzanje postupka i utvrđivanje povrede prava nalaganjem sudu da postupak okonča; da Privredni apelacioni sud nalazi da je naknada u iznosu od po 20.000,00 dinara primerena okolnostima ovog slučaja, te socijalnim i ekonomskim prilikama u Republici Srbiji.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž gp. 1369/16 od 15. decembr a 2016. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača, potvrdio ožalbeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 126/15 od 29. septembra 2016. godine i odbio zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

U obrazloženju rešenja, u delu koji se odnosi na određivanje primerene naknade, navedeno je: da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka kategorija koja zavisi od više činilaca koji se cene u svakom konkretnom slučaju, kao što su: složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu, ponašanje podnosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca zahteva; da Vrhovni kasacioni sud smatra da naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja vrstu satisfakcije za predlagača zbog dugog trajanja sudskog postupka te da nije svrha postupka koji se vodi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku; da je svrha ovog postupka da se postupak koji dugo traje okonča u što kraćem roku, a u konkretnom slučaju nadležni sud je naložio Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere da bi se stečajni postupak sproveo u najkraćem roku.

4. Rešenjem Ustavnog suda Už-784/2017 od 5. februara 2019. godine, u tački 4. izreke, odbačena je ustavna žalba Ž. M . izjavljena protiv presuda Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1104/17 od 8. februara 2018. godine i Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 277/18 od 3. aprila 2018. godine.

Navedenim presudama obavezana je tužena Republika Srbija, Privredni sud u Leskovcu, da ovde podnosiocu ustavne žalbe Ž . M . na ime naknade nematerijalne štete, zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, isplati novčani iznos od 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti , sa zakonskom zateznom kamatom.

5. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

6. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca ustavnih žalbi utvrđenih u stečajnom postupku, a protiv stečajnog dužnika DP „V.“ Vučje, koji je u trenutku nastanka potraživanja bio sa pretežnim društvenim kapitalom, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavne žalbe usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavnih žalbi imaju pravo na naknadu materijalne štete (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Stoga, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, umanjenih za iznose koji su im po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

8. Odlučujući o ustavnim žalbama podnosilaca u delu izjavljenom protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1369/16 od 15. decembra 2016. godine i rešenja Privred nog apelacionog suda R4 St. 126/15 od 29. septembra 2016. godine zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnosioci smatraju da je visina primerene naknade koja im je dosuđena osporenim rešenjima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnosilaca, a koje se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora biti odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna i to shodno okolnostima konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je tuženi DP „V.“ Vučje, obavezan prema podnosiocima ustavnih žalbi pravosnažnim i izvršnim presudama Opštinskog suda u Leskovcu na isplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa. Nakon otvaranja stečajnog postupka rešenjem T rgovinskog suda u Leskovcu St. 7/09 od 23. aprila 2009. godine podnosioci su prijavili svoja potraživanja u navedenom stečajnom postupku. Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda je cenjena dužina trajanja stečajnog postupka u kome su podnosioci pokušali da ostvare svoja prava, s tim što je u trenutku odlučivanja sporni ste čajni postupak trajao preko sedam godina. U navedenim rešenjima je konstatovano da su Privredni apelacioni sud i Vrhovni kasacioni sud našli da je podnosiocima u navedenom stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i da podnosioci još uvek nisu ostvarila svoja prava, budući da nisu u celini naplatili svoja potraživanja. Ustavni sud dalje konstatuje da je podnosiocima osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u visini od po 20.000,00 dinara. Ustavni sud primećuje da su sudovi prilikom određivanja visine primerene naknade istakli da ova naknada treba da pruži satisfakciju podnosiocima, kao i da su vodili računa, ne samo o dužini trajanja postupka u odnosu na koji se traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, nego i o značaju dobra koje je povređeno, zbog čega im je zakonodavac i ostavio ovlašćenje da po slobodnoj oceni, a u skladu sa članom 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, procene potrebu određivanja primerene naknade i njenu visinu. Ustavni sud dalje konstatuje da se sudovi u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od značaja bila činjenica da je u pitanju predmet koji se tiče neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudske odluke u kom je dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da je u pitanju predmet tzv. dugovanja društvenog preduzeća, da je do momenta njihovog odlučivanja postupak podnosilaca trajao duže od sedam godina, te da se iznos dosuđene naknade od po 20.000,00 dinara ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će sporna potraživanja podnosilaca i njihova imovina biti suštinski namireni izvršenjem ove odluke Ustavnog suda, a čime će podnosioci u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerena naknada koja je osporenim rešenjima dosuđena podnosiocima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu zbog pretrpljene povrede prava na suđenje u razumnom roku i da podnosioci nisu izgubili status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju stečajnog postupka i potpunog namirenja podnsilaca, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnosilaca ustavnih žalbi o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalb e podnosilaca ustavnih žalbi Ž . M, S . S . i D . I . i utvrdio da je osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda i Vrhovnog kasacionog suda, podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

9. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, u manjenom za iznos koji im je po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10 eventualno već isplaćen. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavnih žalbi pretrpeli zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda donetu u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je Sud zaključio da dosuđeni iznos iz tačke 9. izreke ove odluke predstavlja adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

Ustavni sud posebno ukazuje na to da je, pored osporenih rešenja, podnosiocu ustavne žalbe Ž . M . presudama Osnovnog suda u Leskovcu Prr. 1104/17 od 8. februara 2018. godine i Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 2 77/18 od 3. aprila 2018. godine dosuđen na ime naknade nematerijalne štete novčani iznos od 400 evra , u dinarskoj protivvrednost i sa zakonskom zateznom kamatom, te da se to mora imati u vidu prilikom konačnog obračuna naknade koja se isplaćuje.

U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

10. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na imovinu i suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti