Usvajanje ustavne žalbe zbog neadekvatne naknade za povredu prava na suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je dosuđeni iznos od 500 evra za povredu prava na suđenje u razumnom roku neadekvatan. Pozivajući se na svoju praksu i standarde Evropskog suda, dosuđuje naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i dr Vladan Petrov, u postupku po ustavnoj žalb i S. T . iz sela Živkovo kod Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. T . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 286/21 od 4. oktobra 20 21. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno član om 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo S. T . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 286/21 od 4. oktobra 202 1. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 7838/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. T . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku vođenom pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu Prr. 1279/19 i postupku vođenom pred Višim sudom u Leskovcu u predmetu Gžrr. 286/21.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavn e žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. T . iz sela Živkovo kod Leskovca podnel a je Ustavnom sudu, 8. novembra 202 1. godine, preko punomoćnika A. M , advokata iz Leskovca, ustavnu žalb u protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 286/21 (pogrešno navedeno 1286/21) od 4. oktobra 202 1. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije utvrđenog članom 21. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na rad , zajemčenih članom 32. stav 1. i čl. 36. i 60. Ustava. Podnositeljka je istakla i povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku vođenim pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu Prr. 1279/19 i postupku vođenim pred Višim sudom u Leskovcu u predmetu Gžrr. 286/21.

Navodima ustavne žalbe osporava se visina novčanog obeštećenja koji je podnositeljki osporenom presudom pravnosnažno dosuđen zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u određenom izvršnom postupku i ističe da je dosuđen iznos od 500 evra znatno niži od iznosa koje su utvrđivani odukama Ustavnog sud i Evropski sudovi za ljudska prava. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih načela i prava, kao i pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne i materijalne štete zbog povrede ustavnih prava , te troškova postupka pred ustavnim sudom, sve u opredeljenim iznosima.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dostavljenu i drugu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R4I. 112/19 od 26. avgusta 2019. godine usvojen je prigovor predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe od 17. jula 2019. godine , i utvrđeno je da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred tim sudom u predmetu I. 7838/10 protiv izvršnog dužnika AD T. LESKOVAC (prethodno DP T . LESKOVAC) , radi isplate potraživanja iz radnog odnosa, pokrenutim, 6. oktobra 2005. godine.

U postupku po tužbi podnositeljke ustavn e žalbe radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku , podnetoj 30. septembra 2019. godine, o sporenom presud om Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 286/21 od 4. oktobra 2021. godine, donetoj po žalbi tužilje od 8. decembra 2020. godine, pravnosnažno je delimično usvojen njen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena Republika Srbija da joj isplati iznos od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa pripadajućom kamatom, dok je njen tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa pa do tražen og iznosa od 1 .500 evra, sa zakonskom zateznom kamatom, odbijen kao neosnovan.

Društveni kapital DP T. LESKOVAC je, ugovorom zaključenim 30. decembra 2005. godine, prodat Konzorcijumu fizič kih lica (obrazovan Ugovorom o konzorcijumu zaključenim 16. decembra 2005. godine u Leskovcu).

Iz navedenog sledi da je izvršni dužnik u vreme nastanka potraživanja bilo preduzeće s većinskim društvenim kapitalom.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 286/21 od 4. oktobra 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog član om 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnositeljke o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja joj je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine (objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 6/21) zauzeo stav da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocu pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanj e iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je , u vreme nastanka obaveze, bilo preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda za ljudska prava izraženih u odluci Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), te u tom smislu, u ovim ustavnosudskim predmetima ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje.

Takođe, Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda za ljudska prava u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M.K, D.M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnositeljki ustavne žalbe povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca - dužnika koji je privredno društvo sa većinskim društvenim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu, kojom joj je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu pričinjenu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I. 7838/10 pravnosnažno dosuđen iznos od 500 evra, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23 ), usvojio ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ovakva odluka utemeljena je na razlozima datim u obrazloženjima odluka Ustavnog suda Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine.

6. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud je, polazeći od stavova izraženih u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, ocenio da je utvrđivanje prava podnosioteljki ustavn e žalb e na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava. Stoga je Ustavni sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavn e žalb e na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos koji je isplaćen po osnovu osporene presud e Višeg suda u Leskovcu, kao i za sve ostale iznose koji su podnositeljki ustavn e žalb e eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sud om u Leskovcu u predmetu I. 7838/10. Naknada nematerijalne štete, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15), isplaćuj e se na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Imajući u vidu da je podnositeljki utvrđena povreda prava na pravično suđenje i pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud nije razmatrao navode ustavne žalbe kojima se ističe povreda načela i prava iz čl. 21, 36. i 60. Ustava.

7. U vezi sa istaknutom povredom prava na suđenje u razumnom roku u postupku vođenim pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu Prr. 1279/19 i postupku vođenim pred Višim sudom u Leskovcu u predmetu Gžrr. 286/21, Ustavni sud je, imajući u vidu navode ustavne žalbe, ocenio da se podnositeljka samo formalno poziva na povredu ovog ustavnog prava, a da pri tom ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoj u tvrdnj u. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Imajući u vidu navedeno, a pri činjenici da je predmetni postupak okončani za mesec i deset dana, odnosno za deset meseci, ocenio da nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. Razmatrajući zahtev podnositeljke za naknadu materijalne štete , Ustavni sud je konstatovao da podnositeljka nije navela razloge zbog kojih smatra da joj je osporenim aktom pričinjena materijalna šteta niti dostavila dokaze koji potvrđuju njenu tvrdnju. Stoga je Ustavni sud ovaj zahtev podnositeljke odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje procesne pretpostavke za odlučivanje o njemu, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. U pogledu zahteva podnositeljke ustavn e žalb e za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 5. izreke.

10. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9 ) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe zbog neadekvatne naknade za povredu prava na suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti