Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene u prekršajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka u prekršajnom postupku. Rok za podnošenje žalbe računa se od dostavljanja drugostepene odluke, jer zahtev za zaštitu zakonitosti koji podiže tužilac nije pravno sredstvo koje stoji na raspolaganju stranci.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1546/2009
15.10.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri koja zamenjuje predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slaviše Petrovića iz Pljevalja, Republike Crna Gora na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. oktobra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slaviše Petrovića, izjavljena protiv rešenja Komisije za prekršaje Carinarnice Kraljevo P. 507/08 od 12. juna 2008. godine i rešenja Ministarstva finansija - Veća za drugostepeni prekršajni postupak PŽC. 1686/2008 od 30. marta 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slaviša Petrović iz Pljevalja, Republika Crna Gora preko punomoćnika Vukmana G. Boškovića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 21. avgusta 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Komisije za prekršaje Carinarnice Kraljevo P. 507/08 od 12. juna 2008. godine i rešenja Ministarstva finansija - Veća za drugostepeni prekršajni postupak PŽC. 1686/2008 od 30. marta 2009. godine, zbog povrede "ljudskih prava, prava svojine i posebnih prava okrivljenog". Predložio je da Ustavni sud poništi osporena rešenja, kao i da „s obzirom na pravni institut beneficium cohaesionis odluka Ustavnog suda proizvede dejstvo i na okr. Ljujić Gojka kao lice koje se nalazi u istoj pravnoj situaciji a pri tome nije izjavilo žalbu".
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Zakon o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), odredbom člana 82. stav 1. propisuje da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu. Odredbom člana 84. stav 1. ovog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari: osporenim prvostepenim rešenjem Komisije za prekršaje Carinarnice Kraljevo P. 507/08 od 12. juna 2008. godine, okrivljeni G.Lj. je oglašen odgovornim zbog carinskog prekršaja i izrečena mu je mera oduzimanja predmeta prekršaja; protiv prvostepenog rešenja žalbu su izjavili okrivljeni G.Lj. i podnosilac ustavne žalbe, zbog izricanja zaštitne mere oduzimanja predmeta; osporenim rešenjem Ministarstva finansija - Veća za drugostepeni prekršajni postupak PŽC. 1686/2008 od 30. marta 2009. godine odbijene su izjavljene žalbe i potvrđeno je prvostepeno rešenje; punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je 25. juna 2009. godine podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih rešenja; Republičko javno tužilaštvo je aktom PTZ. 217/09 od 20. jula 2009. godine obavestilo ponomoćnika podnosioca ustavne žalbe da nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti; navedeni akt je punomoćniku podnosioca ustavne žalbe, kako se navodi, dostavljen 27. jula 2009. godine.
Saglasno odredbama člana 281. stav 2. Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik SRS", broj 44/89 i "Službeni glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo Republički javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u prekršajnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem okrivljeni odnosno drugo zainteresovano lice stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što ta lica ne mogu da utiču na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti imaju zakonsku mogućnost da samostalno podnesu navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju drugim licima u prekršajnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne može smatrati ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona, već se, prema stavu Ustavnog suda, u prekršajnom postupku pravna sredstva iscrpljuju donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu odluku, odnosno odluke po zahtevu za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju, ukoliko je dozvoljen.
Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporenog rešenja Ministarstva finansija - Veća za drugostepeni prekršajni postupak PŽC. 1686/2008 od 30. marta 2009. godine podnosiocu ustavne žalbe, odnosno njegovom punomoćniku. Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje podnosilac ustavne žalbe primio najkasnije 25. juna 2009. godine, kada je podneo predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu. Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 21. avgusta 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
4. S obzirom na to da je ustavna žalba neblagovremena, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

 

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA
USTAVNOG SUDA
S u d i j a

dr Agneš Kartag Odri

Slični dokumenti

• Už 4861/2010: Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe u prekršajnom postupku zbog proteka roka
• Už 315/2009: Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 510/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 1693/2009: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene u krivičnom postupku
• Už 1978/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 1509/2009: Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene i nedopuštene u krivičnom postupku
• Už 2278/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti