Odluka suda o odgovornosti države u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu T. S. protiv Osnovnog suda u Vranju zbog proizvoljnog odbacivanja prigovora. Utvrđena je povreda prava na pravično suđenje i imovinu, uz dosuđivanje naknade materijalne i nematerijalne štete poveriocu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama T. S. iz sela Beli Breg kod Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. jula 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavne žalbe T. S. i utvrđuje da je rešenjima Osnovnog suda u Vranju R4I. 192/21 od 4. oktobra 2021. godine i R4I. 197/21 od 20. oktobra 2021. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništavaju se rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 192/21 od 4. oktobra 2021. godine i R4I. 197/21 od 20. oktobra 2021. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba T. S. i utvrđuje se da su podnositeljki povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu II. 81/15, a zatim pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja.

4. Utvrđuje se pravo T. S. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su eventualno već isplaćeni po osnovu nematerijalne štete zbog eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu II. 81/15, a zatim pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo T. S. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju II. 81/15 od 11. maja 2015. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odbacuje se ustavna žalba T. S. izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju Ipv. I. 454/23 od 28. novembra 2023. godine.

7. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. T. S. iz sela Beli Breg kod Vranja podnela je Ustavnom sudu, 8. i 12. novembra 2021. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Vranja, dve ustavne žalbe protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 192/21 od 4. oktobra 2021. godine i R4I. 197/21 od 20. oktobra 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka u ustavnim žalbama, pored ostalog, navodi da je neprihvatljivo obrazloženje Osnovnog suda u Vranju da njeni prigovori radi ubrzavanja postupka nisu dozvoljeni, jer postupak sprovodi javni izvršitelj koji nije obuhvaćen odredbama člana 346. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, niti je sud ovlašćen da vrši nadzor nad radom javnih izvršitelja. U prilog svojim tvrdnjama, podnositeljka ukazuje da povodom istog izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu II. 81/15, a zatim pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem, Ustavni sud doneo Odluku Už-7859/2019 od 11. oktobra 2021. godine kojom je usvojio njenu ustavnu žalbu i utvrdio da joj je rešenjem Osnovnog suda R4I. 318/19 od 26. juna 2019. godine povređeno pravo na pravično suđenje, poništio navedeno rešenje i odredio da nadležni sud donese novu odluku o njenom prigovoru radi ubrzavanja postupka izvršenja koji je vođen pred tim sudom u predmetu II. 81/15. Podnositeljka navodi da se Osnovni sud oglušio o Odluku Ustavnog suda, što je po njenom mišljenju „skandalozno“, jer je sud postupio suprotno nalogu Ustavnog suda. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporena rešenja i naloži Osnovnom sudu da ponovo odluči o njenom prigovoru radi ubrzavanja postupka.

T. S. iz sela Beli Breg kod Vranja podnela je Ustavnom sudu, 30. decembra 2023. godine, preko punomoćnika S. S, advokata iz Vranja, novu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju Ipv. I. 454/23 od 28. novembra 2023. godine, zbog povrede čl. 21, 32, 36. i 58. Ustava.

Ovom ustavnom žalbom osporeno je drugostepeno rešenje kojim je pravnosnažno obustavljen izvršni postupak koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu II. 81/15, a zatim pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem, zbog toga što je u stečajnom postupku, koji je u međuvremenu pokrenut nad izvršnim dužnikom, potvrđeno usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije. Podnositeljka je u ovoj ustavnoj žalbi istakla i zahtev za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe.

Polazeći od toga da se sve tri ustavne žalbe odnose na isti izvršni postupak koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu II. 81/15, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 5. maja 2015. godine pokrenula pred Osnovnim sudom u Vranju postupak prinudnog izvršenja protiv izvršnog dužnika H „J.“ AD Vranje, radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Vranju.

Osnovni sud u Vranju je rešenjem o izvršenju II. 81/15 od 11. maja 2015. godine usvojio predlog za izvršenje i odredio izvršenje. Navedeno rešenje je 20. oktobra 2016. godine dostavljeno javnom izvršitelju Aleksandru Nikoliću iz Vranja na dalji postupak.

Rešenjima Osnovnog suda u Vranju R4I. 192/21 od 4. oktobra 2021. godine i R4I. 197/21 od 20. oktobra 2021. godine odbačeni su kao nedozvoljeni prigovori podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka vođenog pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu II. 81/15.

Ustavni sud je Odlukom Už-7859/2019 od 16. septembra 2021. godine u stavu 1. izreke usvojio ustavnu žalbu T. S. i utvrdio da joj je rešenjem Osnovnog suda R4I. 318/19 od 26. juna 2019. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, a u stavu 2. izreke je poništio navedeno rešenje i odredio da nadležni sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka izvršenja koji je vođen pred tim sudom u predmetu II. 81/15. Ustavni sud je, u tom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Osnovnog suda R4I. 318/19, utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda R4I. 318/19 od 26. juna 2019. godine odbačen kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda II. 81/15. Polazeći od toga da je podnositeljka 3. juna 2019. godine izjavila prigovor radi ubrzavanja predmetnog postupka, a da je nakon njenog izjašnjenja od 29. juna 2016. godine predmet 20. oktobra 2016. godine dostavljen javnom izvršitelju na dalje sprovođenje, Osnovni sud je, pozivajući se na odredbu člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i odredbu člana 346. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, te zaključujući da iz navedenih odredaba nesporno proizlazi da predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a da nadzor nad radom javnog izvršitelja vrši nadležno ministarstvo, našao da je prigovor predlagača nedozvoljen, jer je sporvođenje izvršenja nastavljeno pred javnim izvršiteljem.

U postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda Už-7859/2019 od 16. septembra 2021. godine, Osnovni sud je doneo osporeno rešenje R4I. 197/2021 od 20. oktobra 2021. godine, kojim je ponovo odbacio kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda II. 81/15. U obrazloženju osporenog rešenja, pored ostalog, je navedeno: da je taj sud razmotrio prigovor zajedno sa Odlukom Ustavnog suda Už-7859/2019 od 16. septembra 2021. godine, ali je da ipak našao da se o istom ne može postupati jer je predmet tog suda II. 81/15 dostavljen 20. oktobra 2016. godine na dalje sprovođenje javnom izvršitelju Aleksandru Nikoliću iz Vranja; da je sud pozivajući na odredbu člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i odredbu člana 346. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ponovo zaključio da iz navedenih odredaba nesporno proizlazi da predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, a da nadzor nad radom javnog izvršitelja vrši nadležno ministarstvo; da je zbog navedenih razloga prigovor predlagača nedozvoljen, jer je sprovođenje izvršenja nastavljeno pred javnim izvršiteljem.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, a odredbom člana 58. stav 1. Ustava da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama člana 166. Ustava je utvrđeno da je Ustavni sud samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i prava i da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće, dok je odredbama člana 171. Ustava utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda, da Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, kada je to potrebno, kao i da se izvršenje odluka Ustavnog suda uređuje zakonom.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da prigovor sadrži podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni s odlučivanjem (član 6. stav 2. tač. 6)); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. istog zakona propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. tog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu tog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe navode o povredi prava na pravično suđenje, pre svega, obrazlaže tvrdnjom da je nakon donošenja Odluke Už-7859/2019 od 16. septembra 2021. godine, kojom je Ustavni sud poništio rešenje Osnovnog suda R4I. 318/19 od 26. juna 2019. godine, Osnovni sud 20. oktobra 2021. godine doneo osporeno rešenje R4I. 197/2021, kojim je ponovo, kao i u rešenju koje je poništeno navedenom Odlukom Ustavnog suda, odbacio kao nedozvoljen njen prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda II. 81/15.

Imperativnim odredbama člana 171. Ustava, utvrđeno je da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda, te da Ustavni sud može odrediti način izvršenja svoje odluke, kao i da je odredbom člana 104. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), pored ostalog, propisana obaveza državnih i drugih organa da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda. S tim u vezi, a na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ovlašćen da u postupku po ustavnoj žalbi, kao način otklanjanja štetnih posledica, poništi odluku (presudu ili rešenje) suda kojom je povređeno pravo na pravično suđenje podnosioca i odredi, odnosno naloži donošenje nove odluke od strane nadležnog suda. Ovo dalje znači da u situaciji kada je zbog utvrđene povrede prava poništena odluka nadležnog suda i određeno donošenje nove odluke, izvršenje odluke Ustavnog suda ne podrazumeva samo obavezu tog suda da postupi po nalogu Ustavnog suda, već, po logici stvari, postupanje i odlučivanje tog suda treba da bude u skladu sa ocenama i stavovima iznetim u odluci Ustavnog suda koja se izvršava, bez obzira na činjenicu što Osnovni sud, u konkretnom slučaju, očigledno ima drugačiji stav o istom pravnom pitanju.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ponovo podseća da je Odluku Už-7859/2019 od 16. septembra 2021. godine doneo, jer je ocenio da je povreda prava na pravično suđenje nastala usled proizvoljnog tumačenja relevantnih odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud je u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima, istom odlukom poništio rešenje i odredio da Osnovni sud donese novu odluku o prigovoru koji je podnositeljka ustavne žalbe izjavila radi ubrzavanja postupka.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnositeljke, Ustavni sud ih neće ponavljati u ovoj odluci, već upućuje na stavove i ocene detaljno iznete u Odluci Odluku Už-7859/2019 od 16. septembra 2021. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud još jednom ukazuje da se Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku obezbeđuje zaštita jednog od Ustavom zajemčenih prava, iz čega sledi da se i odredbe tog zakona moraju tumačiti u skladu sa načelom iz člana 18. stav 3. Ustava. U tom smislu, po oceni Ustavnog suda, zaštita zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku u kome sprovođenje izvršenja još uvek traje ne može zavisiti od toga da li izvršenje sprovodi sud ili ga, umesto suda, a u ime države, sprovodi javni izvršitelj. Posledica zanemarivanja navedenog jeste da su osporena rešenja zasnovana na proizvoljnom tumačenju relevantnih odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, i s tim u vezi zaključka o dozvoljenosti predmetnog prigovora. Takvo stanovište Ustavni sud je već izrazio u više svojih Odluka. Videti Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018. godine i naravno Už-9359/2019 od 16. septembra 2021. godine.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 192/21 od 4. oktobra 2021. godine i R4I. 197/21 od 20. oktobra 2021. godine, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a što je ovde slučaj, Ustavni sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

6. Odlučujući o povredi prava na suđenje u razumnom u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu II. 81/15, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, od 14. januara 2021. godine, stav 11.) Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Dakle, svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetni izvršni postupak u trenutku odlučivanja o prigovoru radi ubrzavanja postupka trajao oko šest godina, pri čemu u navedenom periodu potraživanja podnositeljke iz radnog odnosa nisu namirena, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnositeljki u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu II. 81/15, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

7. Ustavni sud ukazuje i na to da iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da se podnositeljka žali i na povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava u predmetnom izvršnom postupku. Saglasno stavu Ustavnog suda, u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnositeljki povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Osnovnog suda u Vranju da obezbedi namirenje potraživanja koja potiču iz radnog odnosa, prema izvršnom dužniku sa pretežnim državnim, odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnositeljke ustavne žalbe na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnositeljki u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu II. 81/15 a nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja, povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu II.81/15, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

9. Ustavni sud je najpre konstatovao da u ustavnoj žalbi nije postavljen zahtev za naknadu materijalne štete. Međutim, imajući u vidu svrhu ustavnosudske zaštite prava na imovinu u ovoj vrsti predmeta, kao i činjenicu da su u međuvremenu izmenjena zakonska rešenja za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Sud smatra da se, u konkretnom slučaju, može utvrditi pravo na naknadu materijalne štete, kao način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke, utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju II. 81/15 od 11. maja 2015. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Imajući u vidu da je Ustavni sud u više predmeta podnosilaca ustavnih žalbi radnika H „J.“ AD Vranje utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju, Sud je to učinio i u ovom predmetu zbog potrebe da se svi podnosioci ustavnih žalbi koji se nalaze u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji dovedu u isti pravni položaj.

10. Razmatrajući ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju Ipv. I. 454/23 od 28. novembra 2023. godine kojim je pravnosnažno obustavljen izvršni postupak vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu II. 81/15, a zatim pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem, a polazeći od toga da je podnositeljki u odnosu na taj izvršni postupak utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, kao i pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete, razmatranje ustavne žalbe izjavljene protiv navedenog rešenja bi bilo bespredmetno, pa je stoga Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u tački 6. izreke.

11. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 7. izreke.

12. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka suda o odgovornosti države u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti