Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu za naknadu štete

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu zbog navodne povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Sud naglašava da nije nadležan za preispitivanje činjeničnog stanja i pravilnosti veštačenja utvrđenih u redovnom sudskom postupku za naknadu štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1549/2011
12.07.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Borivoja Bogdanovića iz sela Popučke, Opština Valjevo, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj dana 12. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Borivoja Bogdanovića izjavljena protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1346/06 od 29. decembra 2006. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 16474/07 od 8. oktobra 2008. godine i presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 544/10 od 8. decembra 2010. godine, i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1346/06.

O b r a z l o ž e nj e

1. Borivoje Bogdanović iz sela Popučke, opština Valjevo, izjavio je 6. aprila 2011. godine ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog istom odredbom Ustava, u postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 1346/06.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je on, kao poverilac, zbog dugog trajanja izvršnog postupka, visoke inflacije, i nepravilne revalorizacije novčanog iznosa, oštećen krivicom države.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud utvrdi da je povređeno njegovo pravo na pravično suđenje, kao i pravo na suđenje u razumnom roku, da osporene presude ukine i da mu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je presudom Opštinskog suda u Valjevu P. 2794/90 od 8. avgusta 1991. godine, preinačenom presudom Okružnog suda u Valjevu Gž. 1328/91 od 20. novembra 1991. godine, obavezan tuženi Mašinska industrija Niš - Reon za proizvodnju mašina i procesne opreme "Rad" Niš - OOUR "Fam" iz Niša da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, isplati određen novčani iznos izražen u tadašnjim dinarima; da je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, protiv tuženog, odnosno protiv njegovog pravnog sledbenika, na osnovu navedene presude, vodio postupak izvršenja; da je taj izvršni postupak trajao više godina i da je u toku izvršnog postupka, zbog visoke inflacije, novčani iznos naveden u izvršnoj ispravi obezvređen; da je u izvršnom postupku, na osnovu ekonomsko-finansijskog veštačenja, utvrđena revalorizovana vrednost iznosa iz izvršne isprave na dan 1. aprila 2004. godine; da je podnosilac ustavne žalbe, u izvršnom postupku, 3. juna 2004. godine naplatio revalorizovan iznos iz izvršne isprave.

Ustavni sud je, na osnovu navoda ustavne žalbe i dostavljenih isprava, u sprovedenom prethodnom postupku, takođe, utvrdio: da je podnosilac, zbog toga što je smatrao da je u predmetnom izvršnom postupku revalorizacija novčanog iznosa nezakonito i nepravilno utvrđena, pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pokrenuo parnični postupak, koji se vodio u predmetu P. 1346/06, radi naknade štete protiv prvotužene Republike Srbije i drugotuženog MIN "Fam" a.d. iz Niša, pravnog sledbenika Mašinske industrija Niš - Reon za proizvodnju mašina i procesne opreme "Rad" Niš - OOUR "Fam" iz Niša; da je osporenom presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 1346/06 odbijen tužbeni zahtev, zbog toga što je taj sud ocenio da je nadležni sud, tokom predmetnog izvršnog postupka, postupao u okviru svojih ovlašćenja tako da nikakvu štetu tužiocu nije pričinio; da je Okružni sud u Beogradu presudom Gž. 16474/07 od 8. oktobra 2008. godine odbio žalbu tužioca izjavljenu protiv osporene prvostepene presude, jer je prihvatio razloge prvostepenog suda; da je Vrhovni kasacioni sud osporenom presudom Rev. 544/10 od 8. decembra 2010. godine odbio reviziju izjavljenu protiv osporene drugostepene presude zbog toga što je ocenio da je dosuđeni iznos po presudi iz 1991. godine, usled visoke inflacije, bio potpuno obezvređen, ali da je u izvršnom sudskom postupku utvrđena visina potpune naknade inflatorne štete metodom valorizacije, te da nema nezakonitog i nepravilnog rada organa Republike Srbije kao osnova za naknadu štete.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.

Ustavni sud smatra da podnosilac u ustavnoj žalbi nije izneo ustavnopravne razloge koji bi mogli ukazivati da mu je u parnici koja je prethodila izjavljivanju ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, već da osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u toj parnici, kao i pravilnost ekonomsko-finansijskog veštačenja obavljenog tokom izvršnog postupka koji je prethodio podnošenju tužbe Prvom opštinskom sudu u Beogradu.

Osporene presude doneli su Ustavom i zakonom ustanovljeni sudovi, u granicama svoje nadležnosti, u postupku sporovedenom u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09), u kome se podnosilac koristio kako redovnim (žalbom), tako i vanrednim (revizijom) pravnim lekom.

Ustavni sud naglašava da nije nadležan da, prilikom odlučivanja o ustavnoj žalbi, preispituje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja na osnovu koga su donete osporene presude (osim ukoliko je zaključivanje sudova bilo očigledno proizvoljno), a naročito da nije nadležan da ispituje pravilnost činjeničnog stanja na osnovu koga su donete odluke koje se ustavnom žalbom uopšte ne osporavaju, te da zbog toga ne može ispitivati da li je novčano potraživanje podnosioca ustavne žalbe pravilno revalorizovano, odnosno da li je u izvršnom postupku (u kome je podnosiocu navodno pričinjena šteta) visina infaltorne štete pravilno utvrđena. Zaključivanje redovnih sudova, prilikom donošenja osporenih presuda ne izaziva sumnju u proizvoljno postupanje i arbitrerno odlučivanje, te samim tim ne ukazuje na povredu prava na pravično suđenje.

5. Ustavni sud konstatuje da paušalno pozivanje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, bez navođenja konkretnih i činjenično utemeljenih razloga koji bi mogli ukazivati da je ovo ustavno pravo zaista povređeno, ne čini ustavnu žalbu samo po sebi dopuštenom.

Ispitujući navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na obavezu sudova da postupaju u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da u ustavnoj žalbi nije navedena dužina trajanja predmetne parnice, ni drugi konkretni razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa postupanjem nadležnih sudova, ponašanjem samog podnosioca, značajem predmeta spora za podnosioca i složenošću predmeta, koji bi mogli ukazivati na povredu ovog ustavnog prava. Na osnovu relativne ažurnosti sa kojom su redovni sudovi postupali, o kojoj je Ustavni sud zaključio na osnovu sadržine dostavljenih akata, Ustavni sud je ocenio da ne postoje ustavnopravni razlozi koji bi mogli ukazivati na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Prilikom ispitivanja navoda ustavne žalbe kojima se ukazuje da sudovi nisu postupali u razumnim rokovima Ustavni sud je imao u vidu da je izvršni postupak, vođen pre parnice čija se dužina osporava, trajao "punu deceniju", ali je ocenio da je to bez uticaja na drugačije odlučivanje, jer se ustavnom žalbom osporava trajanje parničnog postupka vođenog radi naknade štete, a ne izvršnog postupka u kome je ta šteta podnosiocu ustavne žalbe navodno naneta.

6. Kako podnosilac ustavne žalbe ne navodi ustavnopravne razloge koji bi mogli potkrepiti tvrdnju da su mu povređena označena ustavna prava, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

S obzirom na sve izloženo Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu za naknadu štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti