Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavne žalbe S.Š. i D.Ž. zbog povrede prava na pravično suđenje, suđenje u razumnom roku i imovinu u stečajnom postupku. Utvrđena je odgovornost države za nenaplaćena potraživanja od preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-15490/2022
29.05.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. M, S. Š. i D. Ž, svih iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbacuje se ustavna žalba B. M. izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda RžSt. 7789/22 od 24. novembra 2022. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stava 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 46/15.

2. Usvaja se ustavna žalba S. Š. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda RžSt. 7698/22 od 31. oktobra 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Usvaja se ustavna žalba D. Ž. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda RžSt. 7836/22 od 16. novembra 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

4. Poništavaju se rešenja Privrednog suda u Kraljevu R4St. 1927/22 od 11. oktobra 2022. i R4St. 1928/22 od 14. oktobra 2022. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda RžSt. 7698/22 od 31. oktobra 2022. i RžSt. 7836/22 od 16. novembra 2022. godine.

5. Usvaja se ustavna žalba S. Š. i D. Ž. i utvrđuje da su podnosiocima povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stava 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 46/15.

6. Utvrđuje se pravo S. Š. i D. Ž. na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 46/15. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavnih žalbi S. Š. i D. Ž. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 46/15, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. M, S. Š. i D. Ž, svi iz Kraljeva, podneli su 19. decembra 2022. godine, preko punomoćnika D. D, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 30. septembra 2024. godine, protiv rešenja Privrednog apelacionog suda RžSt. 7789/22 od 24. novembra 2022, RžSt. 7698/22 od 31. oktobra 2022. i RžSt. 7836/22 od 16. novembra 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 46/15.

Podnosioci u ustavnoj žalbi ističu da su osporenim rešenjima proizvoljno odbijeni njihovi prigovori radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, kao i da ista ne sadrže odgovarajuća obrazloženja. U ustavnoj žalbi je, takođe, navedeno da sporni stečajni postupak traje od 2015. godine, a da podnosioci nisu naplatili svoja potraživanja iz radnog odnosa od stečajnog dužnika - preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom.

Ustavnom žalbom i dopunom je traženo da se utvrdi da su osporenim rešenjima učinjene navedene povrede. Takođe, podnosioci su zahtevali da im bude utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete i pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dostavljene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 46/15 od 30. decembra 2015. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom K. „F.“ ad Kraljevo – „D.“ d.o.o. Kraljevo, a za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Podnosioci ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku prijavili svoja potraživanja iz radnog odnosa koja su im u tom postupku i utvrđena.

Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda odbijene su kao neosnovane žalbe podnosilaca ustavnih žalbi protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu kojima su odbijeni njihovi prigovori radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 46/15. U obrazloženjima osporenih drugostepenih rešenja je navedeno da dužina trajanja postupka sama po sebi ne dovodi do povrede prava u svakom slučaju, budući da se za postojanje povrede ovog prava cene svi kriterijumi iz odredbe člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Odlukom Ustavnog suda Už-10308/2021 od 14. novembra 2024. godine usvojena je ustavna žalba B. M, utvrđeno je da su mu u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 46/15 povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu i utvrđeno mu je pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u tom postupku.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Ocenjujući najpre ustavnu žalbu podnosioca B. M, Ustavni sud konstatuje da su donošenjem navedene odluke Ustavnog suda od 14. novembra 2024. u potpunosti usvojeni zahtevi ovog podnosioca zbog kojih je izjavio ustavnu žalbu, zbog čega nalazi da on više nema pravni interes da ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu i osporava navedeno rešenje od 24. novembra 2022. godine, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odbacio njegovu ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 1. izreke.

6. Ispitujući zatim navode podnosilaca S. Š. i D. Ž. u delu u kojem je ustavna žalba izjavljena protiv osporenih rešenja, Ustavni sud konstatuje da su tvrdnje podnosilaca o povredi prava na pravično suđenje zasnovane na navodima da su njihovi prigovori proizvoljno odbijeni i da osporena rešenja ne sadrže odgovarajuća obrazloženja, jer je ignorisana relevantna praksa Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) i Ustavnog suda.

U vezi sa osnovanošću ovih navoda i tvrdnji podnosilaca koji se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su izneti u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine.

Polazeći od stavova i ocena koji su detaljno izloženi u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine, Ustavni sud ukazuje da postupajući sud prilikom donošenja osporenih rešenja nije imao u vidu relevantnu praksu Evropskog suda koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom (koja je navedena u označenoj odluci), već da su osporena rešenja isključivo zasnovana na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i na oceni da trajanje postupka od preko šest godina u konkretnom slučaju ne ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud ovde posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetni stečajni postupak u trenutku donošenja osporenih rešenja trajao preko šest godina, te da postupajući sud prilikom donošenja osporenih rešenja nije imao u vidu relevantnu praksu Evropskog suda, koju prihvata i Ustavni sud, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv način na štetu podnosilaca.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu ovih podnosilaca i utvrdio da im je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tač. 2. i 3. izreke. Ustavni sud napominje da je sličan pravni stav izneo u Odluci Už- 5357/2022 od 7. marta 2024. godine, objavljenoj na internet stranici Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs).

7. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja, odlučujući kao u tački 4. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmete „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku. Iz istog razloga, Ustavni sud je u tački 3. izreke poništio i prvostepena rešenja, iako ona nisu osporena ustavnom žalbom. Ovakav stav Ustavni sud je izrazio u Odluci Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine.

8. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 46/15, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da osporeni stečajni postupak koji se vodi prema preduzeću sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao duže od šest godina, pri čemu u navedenom periodu utvrđena potraživanja podnosilaca iz radnog odnosa nisu namirena, a sporni postupak je i dalje u toku, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima S. Š. i D. Ž. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu ovih podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 46/15 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 5. izreke.

9. Razmatrajući tvrdnje podnosilaca S. Š. i D. Ž. da im je u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je ovim podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Kraljevu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa od stečajnog dužnika sa pretežnim državnim, odnosno društvenim kapitalom predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu ovih podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 46/15 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 5. izreke.

10. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 6. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe S. Š. i D. Ž. zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenim za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 46/15. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

11. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 7. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe S. Š. i D. Ž. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 46/15, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

12. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u dugotrajnom stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti