Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv presude Vrhovnog suda Srbije

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na imovinu. Sud je utvrdio da osporena presuda Vrhovnog suda, kojom je odbijen zahtev za priznanje prava svojine na zemljištu, nije povredila Ustavom zajemčeno pravo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1550/2008
08.10.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Petra Dikosavića iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. oktobra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Petra Dikosavića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 2378/07 od 3. jula 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Petar Dikosavić iz Loznice je 26. decembra 2008. godine podneo Ustavnom sudu dopuštenu i blagovremenu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 2378/07 od 3. jula 2008. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da Vrhovni sud Srbije, rešavajući u upravnom sporu po tužbi podnosioca ustavne žalbe i drugih tužilaca, nije uzeo u obzir ni jedan od dokumenata o njihovom vlasništvu na spornim parcelama, te da je "poklonio veru veštaku geometru", iako parcele ne predstavljaju ni enklave, niti poluenklave, kao i tuženoj strani, iako uz odgovor na tužbu nije podnela nikakve dokaze u prilog svojim tvrdnjama. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu Š.G. "Boranja" iz Loznice "nasilno i nezakonito nanosi štetu zbog nepravilnih sudskih odluka".
2. Saglasno odredbama člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spis predmeta Vrhovnog suda Srbije U. 2378/07 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Podnosilac ustavne žalbe i drugi tužioci su 28. marta 2007. godine podneli tužbu Vrhovnom sudu Srbije protiv konačnog upravnog akta Ministarstva finansija Republike Srbije, Sektor za imovinsko-pravne poslove 07 broj: 466-02-00240/1979 od 7. februara 2007. godine.
Vrhovni sud Srbije je, na osnovu člana 31. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", broj 46/96), primljenu tužbu dostavio 4. decembra 2007. godine drugostepenom upravnom organu na odgovor i naložio da se dostave kompletni spisi predmeta. Ministarstvo finansija, Sektor za imovinsko pravne poslove, dostavilo je 12. februara 2008. godine odgovor na tužbu i spise predmeta, koji su u Vrhovnom sudu Srbije primljeni 13. februara 2008. godine.
Vrhovni sud Srbije je na sednici održanoj 3. jula 2008. godine doneo presudu U. 2378/07 kojom je tužba odbijena kao neosnovana, primenom odredbe člana 41. stav 2. Zakona o upravnim sporovima. U obrazloženju presude je navedeno da je, postupajući po podnetoj tužbi, a nakon razmatranja spisa predmeta, ocene navoda tužbe i odgovora na tužbu, kao i ocene zakonitosti osporenog rešenja, Vrhovni sud Srbije našao da tužba nije osnovana. Ovo iz razloga što je utvrdio da je pravilno postupio tuženi organ kada je, s obzirom na nesumnjivo utvrđeno činjenično stanje na terenu, u prisustvu stranaka i veštaka, na koje stranke nisu imale primedbe, primenio odredbe čl. 3. i 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o raspravljanju imovinskih odnosa nastalih samovlasnim zauzećem zemljišta u društvenoj svojini i doneo odluku za koju je dao razloge, koje je, u svemu, kao pravilne, prihvatio i sud. Ovo iz razloga što je utvrđeno da parcela 183/1 predstavlja poluenklavu, katastarska parcela broj 56 enklavu i katastarska parcela broj 60/3 poluenklavu, a koje parcele se ne mogu priznati u svojinu po osnovu samovlasnog zauzeća zemljišta, saglasno odredbi člana 4. stav 1. tačka 7. Zakona o raspravljanju imovinskih odnosa nastalih samovlasnim zauzećem zemljišta u društvenoj svojini.
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, kao i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. st. 1. i 2.).
Odredbom člana 4. stav 1. tačka 7. Zakona o raspravljanju imovinskih odnosa nastalih samovlasnim zauzećem zemljišta u društvenoj svojini ("Službeni glasnik SRS", br. 20/77, 52/87 i 6/89 i "Službeni glasnik RS", br. 11/90, 50/92 i 18/93), bilo je propisano da se ne mogu priznati u svojinu, po osnovu samovlasnog zauzeća, zemljišta u sredini zemljišnog kompleksa u društvenoj svojini (enklave i polunklave).
Odredbama člana 4. Zakona o prestanku važenja određenih zakona i drugih propisa ("Službeni glasnik RS", broj 18/93) propisano je: da danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o raspravljanju imovinskih odnosa nastalih samovlasnim zauzećem zemljišta u društvenoj svojini ("Službeni glasnik SRS", br. 20/77 i 52/87 i "Službeni glasnik RS", br. 11/90 i 50/92) (stav 1.); da će se postupak po prijavi, odnosno zahtevu za raspravljanje imovinskih odnosa koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona podneti po odredbama propisa iz stava 1. ovog člana, odnosno po zahtevu za poništaj pravnosnažne odluke u smislu člana 3. Zakona o izmenama i dopunama imovinskih odnosa nastalih samovlasnim zauzećem zemljišta u društvenoj svojini ("Službeni glasnik RS", broj 50/92), podnetom do 2. avgusta 1993. godine, okončati po odredbama tog propisa (stav 2.).
5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i Zakona o raspravljanju imovinskih odnosa nastalih samovlasnim zauzećem zemljišta u društvenoj svojini, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije odbijena kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije, Sektor za imovinsko-pravne poslove 07 broj: 466-02-00240/1979 od 7. februara 2007. godine. U obrazloženju osporene presude je navedeno da je tuženi organ pravilno utvrdio činjenično stanje i za svoju odluku dao na zakonu zasnovane razloge, s obzirom da je prema činjeničnom stanju utvrđenom na licu mesta, u prisustvu veštaka, utvrđeno da dve predmetne parcele predstavljaju poluenklave, a jedna enklavu, te da postoje zakonske smetnje da na istim bude priznato pravo svojine podnosiocu ustavne žalbe. Ustav štiti pravo na mirno uživanje imovine na način da spreči organe javne vlasti u ograničavanju ili oduzimanju navedenog prava, osim ako je to ograničenje zasnovano na zakonu. U konkretnom slučaju, osporena presuda je utemeljena na Zakonu o raspravljanju imovinskih odnosa nastalih samovlasnim zauzećem zemljišta u društvenoj svojini, te je stoga Ustavni sud ocenio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo zajemčeno odredbama člana 58. Ustava.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba nije osnovana, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.
Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 1978/2009: Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog navodne povrede prava
• Už 2104/2010: Odluka Ustavnog suda o odbacivanju tužbe za pobijanje pravnih radnji
• Už 2105/2015: Povreda prava na pravično suđenje zbog nedostatka obrazloženja presude
• Už 2248/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u dugotrajnom upravnom postupku
• Už 555/2009: Odbijanje ustavne žalbe u radnom sporu zbog nezakonitog otkaza
• Už 4963/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 1432/2009: Odbijanje ustavne žalbe u radnom sporu o zakonitosti otkaza