Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava zakonitost odluka u posedovnoj parnici

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja donetih u parnici zbog smetanja državine. Žalbom se tražila ocena zakonitosti sudskih odluka, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda, već predstavlja zahtev za instanciono preispitivanje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja zamenjuje predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragiše Jejicića iz Vratne, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. oktobra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragiše Jejicića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Negotinu P. 25/09 od 11. februara 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Negotinu Gž. 268/09 od 30. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragiša Jejicić iz Vratne, preko punomoćnika Velibora Mihajlovića, advokata iz Negotina, podneo je Ustavnom sudu 21. avgusta 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Negotinu P. 25/09 od 11. februara 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Negotinu Gž. 268/09 od 30. juna 2009. godine, zbog „ugroženosti životne sredine". Podnosilac je tražio da Ustavni sud „utvrdi nezakonitost navedenih odluka, jer podnosilac žalbe nije protivpravno izgradio ogradu već poseduje dozvolu za ovu gradnju i da obustavi izvršenje uklanjanja ograde i zabranu upotrebe WC od strane suseda i članova njegove porodice", kao i da mu se naknade opredeljeni troškovi.
U ustavnoj žalbi se navodi da podnosilac ustavne žalbe ima „svojinu na k.p. 2597/3 u selu Vratna", da je na toj parceli sused bespravno izgradio „primitivan WC", da je „nadležni organ Inspekcije Opštine zabranio upotrebu ovog WC", da je sused protiv podnosioca ustavne žalbe podneo tužbu zbog smetanja poseda, da je Opštinski sud u Negotinu osporenim rešenjem tužbu usvojio i naložio podnosiocu ustavne žalbe da „ukloni ogradu i stubove i da susedu omogući korišćenje WC" i da je ovo rešenje potvrdio Okružni sud u Negotinu osporenim drugostepenim rešenjem. Podnosilac ustavne žalbe zaključuje da osporenim rešenjima „sudovi legalizuju upotrebu WC koji izaziva smrad u kući podnosioca ove žalbe i na taj način ugrožava životnu sredinu".
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. U sprovedenom postupku, uvidom u priložena dokumenta, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Negotinu P. 25/09 od 11. februara 2009. godine usvojen tužbeni zahtev tužioca u predmetnoj parnici radi smetanja državine i naloženo tuženom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, da ukloni određeni broj gvozdenih stubova i žičanu mrežu i da omogući tužiocu korišćenje navedenog prostora; da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Negotinu Gž. 268/09 od 30. juna 2009. godine odbijena kao neosnovana žalba tuženog - podnosioca ustavne žalbe i potvrđeno prvostepeno rešenje. Tražeći da se utvrdi „nezakonitost" osporenih rešenja, ustavnom žalbom se ova rešenja osporavaju, u suštini, zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane postupajućih sudova, a ne iz ustavnopravnih razloga koji bi ukazivali na eventualno postojanje povrede nekog Ustavom zajemčenog prava. Podnosilac ustavne žalbe izričito navodi i od Ustavnog suda zahteva da ispita zakonitost osporenih rešenja, odnosno da postupa kao instancioni sud u odnosu na redovne sudove. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.
Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava i sloboda, niti se prilažu dokazi za iznete navode, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenih rešenja, postupa kao viši sud u odnosu na Okružni sud u Negotinu, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda utvrđenu odredbama čl. 167. i 170. Ustava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio.
4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

ZAMENjUJE PREDSEDNIKA
USTAVNOG SUDA
S u d i j a

dr Agneš Kartag Odri