Povreda prava na pravično suđenje zbog nepostupanja po odluci Ustavnog suda

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu maloletnih I. B. i T. B. jer Viši sud nije postupio po prethodnoj obavezujućoj odluci. Sud je utvrdio da ignorisanje pravnih stavova iznetih u obrazloženju odluke Ustavnog suda predstavlja direktnu povredu prava na pravično suđenje i pravnu sigurnost.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-15510/2024
24.09.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi maloletnih I. B. i T. B, obe iz Čačka, čiji je zakonski zastupnik majka J. B. iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba maloletnih I. B. i T. B. i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 62/24 od 7. oktobra 2024. godine povređeno pravo podnositeljkama ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Čačku Ržg. 62/24 od 7. oktobra 2024. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljki ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4i. 81/21 od 5. januara 2022. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljki ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljki ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. Maloletne I. B. i T. B, obe iz Čačka, čiji je zakonski zastupnik majka J. B. iz Čačka, podnele su Ustavnom sudu, 6. novembra 2024. godine, preko punomoćnika K. D. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 62/24 od 7. oktobra 2024. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava rešenje Višeg suda u Čačku Ržg. 62/24 od 7. oktobra 2024. godine, koje je doneto u izvršenju Odluke Ustavnog suda 2731/22 od 9. septembra 2024. godine, kojim drugostepenim rešenjem je ponovo odbijena žalba podnositeljki ustavne žalbe podneta protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4i. 81/21 od 5. januara 2022. godine, a kojim je odbijen prigovor podnositeljki radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 1112/18.

Podnositeljke ustavne žalbe su predložile Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno drugostepeno rešenje. Tražile su naknadu nematerijalne štete i troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u Odluku Ustavnog suda Už-2731/2022 od 9. septembra 2024. godine i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Viši sud u Čačku je ranije donetim rešenjem Ržg. 15/22 od 21. februara 2022. godine potvrdio rešenje Osnovnog suda u Čačku R4i. 81/21 od 5. januara 2022. godine, a kojim je odbijen prigovor podnositeljki ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 1112/18, a sada se vodi u predmetu javnog izvršitelja Vuka Terzića iz Čačka, sa obrazloženjem da Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku nije propisano postupanje suda kada se radi o predmetima izvršenja koja sprovodi javni izvršitelj, zbog čega sud u takvim predmetima ne može utvrđivati povredu prava na suđenje u razumnom roku, pre svega iz razloga što nadzor nad radom javnog izvršitelja vrši nadleženo ministarstvo.

Ustavni sud je na sednici održanoj 9. septembra 2024. godine doneo Odluku Už-2731/2022 kojom je usvojio ustavnu žalbu podnositeljki, poništio navedeno rešenje Višeg suda u Čačku Ržg. 15/22 od 21. februara 2022. godine i odredio da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljki podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4i. 81/21 od 5. januara 2022. godine.

U postupku izvršenja Odluke Ustavnog suda Už-2731/2022, Viši sud u Čačku je osporenim rešenjem Ržg. 62/24 od 7. oktobra 2024. godine ponovo odbio žalbu podnositeljki ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4i. 81/21 od 5. januara 2022. godine.

U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je izvršni postupak pred sudom okončan i da je predmet dostavljen javnom izvršitelju radi nastavka sprovođenja izvršenja, a prigovor može da se podnese sudu koji vodi postupak i dok je postupak u toku, da sud nije nadležan da odlučuje o povredi prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na postupak pred javnim izvršiteljem, te da predsednik suda nema ovlašćenje da javnom izvršitelju daje nalog za preduzimanje procesnih radnji za ubrzavanje postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak (član 8. stav 1. 2.); da stranka ima pravo na žalbu ako predsednik suda o njemu ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora (član 14. stav 1.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da je u postupku izvršenju Odluke Ustavnog suda Už-2731/2022 od 9. septembra 2024. godine doneto osporeno rešenje Višeg suda u Čačku Ržg. 62/24 od 7. oktobra 2024. godine, kojim je ponovo odbijena žalba podnositeljki ustavne žalbe podneta protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4i. 81/21 od 5. januara 2022. godine, a kojim je odbijen prigovor podnositeljki radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 1112/18, a sada se vodi u predmetu javnog izvršitelja Vuka Terzića iz Čačka, sa obrazloženjem koje je suštinski isto kao i u ranijom donetom rešenju Višeg suda u Čačku Ržg. 15/22 od 21. februara 2022. godine koje je poništeno navedenom Odlukom Ustavnog suda.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje na odredbu člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Takođe, članom 171. Ustava je utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda i da Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, a odredbom člana 104. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i i 92/23) propisano je da su državni organi dužni da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda. Znači, postoji ne samo zakonska, već i ustavna obaveza, poštovanja i izvršavanja odluka Ustavnog suda, koje su po svojoj prirodi konačne, izvršne i opšteobavezujuće (član 166. stav 2. Ustava). Ustavni sud je ocenio da u situaciji kada je zbog utvrđene povrede ustavnog prava poništena sudska odluka i naloženo donošenje nove odluke, izvršenje odluke Ustavnog suda ne podrazumeva samo formalno donošenje nove odluke od strane „redovnog“ suda, već i postupanje i odlučivanje suda u skladu sa ocenama i pravnim stavovima iznetim u odluci Ustavnog suda koja se izvršava, odnosno postupanje u skladu sa obrazloženjem ustavnosudske odluke.

U konkretnom slučaju, Višem sudu u Čačku u osporenom rešenju nije postupio po smernicima datim u Odluci Ustavnog suda Už-2731/2022 od 9. septembra 2024. godine, čime je postupio suprotno navedenoj ustavnoj i zakonskoj obavezi, a što je imalo za krajnju posledicu povredu prava podnositeljke na pravično suđenje. Dovođenje u pitanje od strane drugog suda ovlašćenja poverenih Ustavnom sudu da donosi konačne i obavezujuće odluke po pojediničnim zahtevima, suprotno je fundamentalnim principima vladavine prava i pravne sigurnosti (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Mehmet Hasan Altan protiv Turske, broj predstavke 13237/17, od 20. marta 2018. godine, stav 139).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanovište koje je zauzeto u osporenom drugostepenom rešenju da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka neosnovan, jer Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku nije propisano postupanje suda kada se radi o predmetima izvršenja koja sprovodi javni izvršitelj, zbog čega sud u takvim predmetima ne može utvrđivati povredu prava na suđenje u razumnom roku, pre svega iz razloga što nadzor nad radom javnog izvršitelja vrši nadleženo ministarstvo, ustavnopravno neprihvatljivo.

Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku Ržg. 62/24 od 7. oktobra 2024. godine podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Čačku Ržg. 62/24 od 7. oktobra 2024. godine i određenjem da isti sud donese novu odluku o žalbi podnositeljki podnetoj protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku R4i. 81/21 od 5. januara 2022. godine, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da im Ustavni sud utvrdi pravo naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njihovom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev za naknadu nematerijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu ESLjP Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog nepostupanja po odluci Ustavnog suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti