Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku protiv društvenog preduzeća

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je žalbu, poništio rešenje o odbacivanju prigovora za ubrzanje postupka i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Dosuđena je naknada materijalne i nematerijalne štete zbog neizvršenja presude protiv dužnika u društvenom vlasništvu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Vladan Petrov, član ovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i K. B . iz Bosilegrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba K. B . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 1377/19 od 26. decembra 2019. godine podnositeljki usta vne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 1377/19 od 26. decembra 2019. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba K. B . i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu Ii. 2467/17, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem S. F . iz Vranja u predmetu Ii. 1026/17, podn ositeljki ustavne žalbe povređena prava na suđenje u razumno m roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije .

4. Utvrđuje se pravo K. B . na naknadu nematerijalne štete u iznosu o d 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu Ii. 2467/17, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem S. F . iz Vranja u predmetu Ii. 1026/17. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo K. B . na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju Ii. 2467/17 od 25. aprila 2017. godine , umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavna žalbe za naknadu materijalne štete na ime troškova postupka po prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

1. K. B . iz Bosilegrada podnela je Ustavnom sudu, 29. januara 2020. godine, preko punomoćnika D . D, advokata iz Bosilegrada, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 1377/19 od 26. decembra 2019. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnom sudom u Vranju u predmetu Ii. 2467/17, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem S. F . iz Vranja u predmetu Ii. 1026/17.

U ustavnoj žalbi podnositeljka je navela da je njen prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka odbačen, sa obrazloženjem da se izvršni postupak sada vodi pred javnim izvršiteljem, da je sud propustio da da svoju odluku obrazloži i da je pogrešno primenio merodavno pravo, da joj osporenim rešenjem nije dato pravo na žalbu, kao i da zbog toga što osporeni izvršni postupak, pokrenut radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa, dugo traje ona trpi štetu. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje. Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, zbog povrede ustavnih prava, te naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju i zaključkom javnog izvršitelja i troškova postupka po prigovoru radi ubrzavanja postupka u iznosu od 6.000,00 dinara .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podnela je 24. aprila 2017. godine Osnovnom sudu u Vranju predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika HK „J.“ AD Vranje, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude na osnovu priznanja Osnovnog suda u Surdulici – Sudska jedinica u Bosilegradu P1. 81/16 od 24 novembra 2016. godine, radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa.

Osnovni sud u Vranju je 25. aprila 2017. godine doneo rešenje Ii. 2467/17, kojim je usvojio predloženo izvršenje i rešenje dostavio javnom izvršitelju S. F . iz Vranja koji je, zaključkom Ii. 1026/17 od 12. maja 2017. godine, odredio sprovođenje izvršenja na celoj imovini izvršnog dužnika .

Podnositeljka ustavne žalbe, kao predlagač, podnela je 20. decembra 2019. godine prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovn im sudom u Vranju u predmetu Ii. 2467/17, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem S. F . iz Vranja u predmetu Ii. 1026/17 .

Osnovni sud u Vranju je osporenim rešenjem R4I. 1377/19 od 26. decembra 2019. godine odbacio ovaj prigovor kao nedozvoljen. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da je, po donošenju rešenja o izvršenju, sud dostavio predmet javnom izvršitelju na dalje sprovođenje izvršenja, pa se postupak više ne vodi pred sudom kojem je prigovor podnet. Takođe, navedeno je da javni izvršitelj, u smislu odredbe člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, nije sudija ili javni tužilac kojima predsednik suda može da ukaže na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke u postupku i kojima može da naloži procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak, a sud nije ni ovlašćen da vrši nadzor nad radom javnog izvršitelja, već nadzor vrši nadležno ministarstvo.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (člana 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.); da u rešenju kojim se prigovor usvaja i utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku predsednik suda ukazuje sudiji ili javnom tužiocu na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke i nalaže sudiji procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak (član 11. stav 1.).

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica učinjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ispitujući da li je, u konkretnom slučaju, merodavno pravo proizvoljno primenjeno, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da se ustavnom žalbom osporava rešenje kojim je odbačen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu koji je vođen pred Osnovnom sudom u Vranju, sa obrazloženjem da se prigovor odnosi na izvršni postupak koji se sada vodi pred javnim izvršiteljem.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ocenjuje da zaštita zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku u kome sprovođenje izvršenja još uvek traje, ne može zavisiti od toga da li izvršenje sprovodi sud ili ga, umesto suda, a u ime države, sprovodi javni izvršitelj. Ustavni sud ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno neprihvatljivo pravno stanovište Osnovnog suda u Vranju da je prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka nedozvoljen.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 1377/19 od 26. decembra 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ovakva odluka je utemeljena na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018. godine. Stoga je Ustavni sud , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenog rešenja, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a što je ovde slučaj, Ustavni sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

Budući da je poništio osporeno rešenje, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavne žalbe u delu kojim se to rešenje osporava zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih članom 36. Ustava.

6. Odlučujući o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu Ii. 2467/17, a potom je nastavljen pred javnim izvršiteljem S. F . iz Vranja u predmetu Ii. 1026/17, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Dakle, svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je predmetni izvršni postupak u konkretnom slučaju u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka trajao dve godina i osam mesec i, pri čemu u navedenom periodu priznata potraživanja podnositeljke iz radnog odnosa nisu namirena, Ustavni sud je utvrdio da joj je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu Ii. 2467/17, a potom je nastavljen pred javnim izvršiteljem S. F . iz Vranja u predmetu Ii. 1026/17 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke, usvojio ustavnu žalbu u ovom delu.

7. Razmatrajući tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe da joj je u osporenom izvršnom postupku povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom izvršnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Osnovnog suda u Vranju da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke koje potiče iz radnog odnosa, prema izvršnom dužniku sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, istovremeno predstavlja i povredu prava podnositeljke na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnositeljki u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu Ii. 2467/17, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem S. F . u predmetu Ii. 1026/17, povređeno i pravo na imovinu, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. Odlučujući o zahtevu pod nositeljke za naknadu nematerijalne štete zbog povrede ustavnog prava, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine). Imajući u vidu navedene stavove, Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud za ljuska prava smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku – 800 evra, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Međutim, krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakon o Ustavnom sudu, u tački 4. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu Ii. 2467/17, a potom nastavljen pred javnim izvršiteljem S. F . iz Vranja u predmetu Ii. 1026/17 . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju Ii. 2467/17 od 2 5. aprila 2017. godine, umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Imajući u vidu da je Ustavni sud u više predmeta podnosilaca ustavnih žalbi radnika HK „J.“ AD Vranje utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju, Sud je to učinio i u ovom predmetu zbog potrebe da se svi podnosioci ustavnih žalbi koji se nalaze u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji dovedu u isti pravni položaj

10. Zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete na ime advokatskih troškova koje je imala u postupku po prigovoru radi ubrzavanja izvršnog postupka, Ustavni sud je, u tački 6. izreke, odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , jer je ocenio da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

11. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u izvršnom postupku protiv društvenog preduzeća

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti