Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o službenosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio kao nedopuštenu ustavnu žalbu izjavljenu zbog navodne povrede prava na imovinu. Sud je konstatovao da podnosilac u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza redovnih sudova, što ne spada u nadležnost Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Radivojevića iz Gornje Trnave, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. novembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milana Radivojevića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 362/09 od 4. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Radivojević iz Gornje Trnave, podneo je Ustavnom sudu 21. avgusta 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 362/09 od 4. juna 2009. godine, zbog povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava Republike Srbije. Predlažio da Ustavni sud poništi osporeno rešenje i da utvrdi da „tužilac nema pravo službenosti prolaza kolima, traktorom sa poljoprivrednim priključnim mašinama jer isto nije stekao održajem po članu 54. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa".
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporenim presudama „uskraćeno njegovo pravo na imovinu koje Ustav Republike Srbije čl. 58. jemči svakom koje svoju imovinu stekao na osnovu zakona što je njegov slučaj jer je on spornu katastarsku parcelu pre desetak godina u merama i granicama u kojima je sad u posedu iste kupio i legalnim pravnim poslom stekao svojinu na istoj, i da su sudovi bez ikakvih dokaza ustanovili pravo službenosti prolaza u korist tužioca preko njegove imovine koje pravo tužilac nije imao nikada", ne navodeći druge razloge koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem navedenog Ustavom zajemčenog prava.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je presudom Opštinskog suda u Topoli P. 229/06 od 22. oktobra 2007. godine u parničnom predmetu tužioca B.D. protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno je da tužilac ima pravo službenosti prolaza kolima, traktorom sa poljoprivrednim priključnim mašinama stečenu održajem, što je podnosilac ustavne žalbe dužan da trpi i dozvoli nesmetano tužiocu korišćenje ovog prolaza. Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je izjavio žalbu protiv navedene presude, koja je, presudom Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 288/08 od 9. maja 2008. godine odbijena. Protiv navedenih presuda podnosilac ustavne žalbe je, preko punomoćnika, podigao zahtev za zaštitu zakonitosti, koji je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 362/09 od 4. juna 2009. godine odbačen. Ustavni sud je utvrdio da je sadržaj ustavne žalbe u najvećem delu identičan sadržaju podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti. Podnosilac ustavne žalbe, iako formalno ističe uskraćivanje Ustavom zajemčenog prava na imovinu, u suštini, isključivo osporava ocenu izvedenih dokaza u predmetnom sudskom postupku, čime posredno pobija utvrđeno činjenično stanje. U ustavnoj žalbi se ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem označenog Ustavom zajemčenog prava, već se samo ponavljaju razlozi koji su isticani u postupku po redovnim i vanrednim pravnim sredstvima u sudskom postupku. Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda zahteva da postupa kao viši sud u odnosu na Vrhovni sud Srbije i da ispita zakonitost osporenog rešenja.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost konačnih sudskih odluka. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.
Imajući u vidu da se u ustavnoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem nekog Ustavom zajemčenog prava i slobode, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu.
4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o službenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti