Odluka o neustavnosti i nezakonitosti Pravilnika Doma zdravlja o zaradama u stomatologiji

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da Pravilnik Doma zdravlja „Vračar“ o zaradama zaposlenih u stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Upravni odbor nije imao ovlašćenje da uređuje plate, jer je to pitanje regulisano Zakonom o platama u državnim organima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1555/2008
14.10.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković i Sabahudin Tahirović, u postupku po ustavnoj žalbi Radoslava Milijanovića iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. oktobra 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Radoslava Milijanovića izjavljena protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Sekretarijat u Kraljevu 01 K broj 118-425/03 od 14. aprila 2003. godine, rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Resor javne bezbednosti 01/1 broj 287/2004 od 17. februara 2004. godine, presude Opštinskog suda u Kraljevu P. 161/04 od 7. juna 2007. godine, presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 1508/07 od 26. decembra 2007. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 355/08 od 1. oktobra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radoslav Milijanović iz Kraljeva je 30. decembra 2008. godine, preko punomoćnika Predraga Matića, advokata iz Kraljeva, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti iz člana 23. Ustava Republike Srbije, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta iz člana 25. Ustava i prava na pravnu pomoć iz člana 67. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je podnosilac ustavne žalbe, zbog stalnih pretnji, podneo zahtev za prestanak radnog odnosa, koji mu je i prestao osporenim rešenjem Sekretarijata unutrašnjih poslova u Kraljevu, te da je zbog straha prigovor protiv osporenog rešenja podneo tek 13. novembra 2004. godine. Ističe da se sudovi tokom parničnog postupka nisu obazirali na navedene činjenice, zbog čega su mu, po njegovom mišljenju, povređena Ustavom zajemčena prava koja su navedena u ustavnoj žalbi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Sekretarijat u Kraljevu 01 K broj 118-425/03 od 14. aprila 2003. godine podnosiocu ustavne žalbe prestao radni odnos sa 14. aprilom 2003. godine, jer je pismeno izjavio da želi da raskine radni odnos.

Protiv ovog rešenja podnosilac ustavne žalbe je 15. januara 2004. godine izjavio prigovor, koji je osporenim rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije - Resor javne bezbednosti 01/1 broj 287/2004 od 17. februara 2004. godine odbačen kao neblagovremen, saglasno članu 71. Zakona o radnim odnosima u državnim organima.

Podnosilac ustavne žalbe je podneo tužbu nadležnom sudu sa tužbenim zahtevom za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa i obavezivanje tuženog da mu na ime naknade štete za izgubljenu zaradu isplati iznose bliže navedene u tužbi, doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i troškove parničnog postupka, pa je Opštinski sud u Kraljevu osporenom presudom P. 161/04 od 7. juna 2007. godine odbio tužbeni zahtev podnosioca kao neosnovan.

Okružni sud u Kraljevu je, postupajući po žalbi podnetoj protiv prvostepene presude, doneo osporenu presudu Gž. 1508/07 od 26. decembra 2007. godine, kojom je žalba odbijena kao neosnovana.

Protiv navedene drugostepene presude, podnosilac ustavne žalbe je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Vrhovni sud Srbije je na sednici održanoj 1. oktobra 2008. godine doneo osporenu presudu Rev. 355/08, kojom je revizija odbijena kao neosnovana. U obrazloženju ove presude je, između ostalog, navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe povodom rešenja kojim mu je prestao radni odnos, a koje je primio 14. aprila 2003. godine, mogao da ostvari internu zaštitu u roku propisanom članom 71. stav 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, odnosno u roku od 8 dana od dana uručenja rešenja o prestanku radnog odnosa, a koji rok je bio označen u pravnoj pouci osporenog rešenja, ali da je prigovor uložio tek 15. januara 2004. godine, zbog čega je prigovor odbačen kao neblagovremen rešenjem pomoćnika ministra od 17. februara 2004. godine; da je prigovor izjavljen posle isteka propisanog roka, te je osporena odluka postala pravnosnažna, a pravnosnažna odluka ne podleže oceni zakonitosti od strane suda u sudskom postupku; da je rok za izjavljivanje prigovora protiv prvostepene odluke materijalno-pravni rok čijim protekom zaposleni gubi pravo na sudsku zaštitu; da je, po oceni Vrhovnog suda Srbije, tužbu trebalo odbaciti kao nedozvoljenu, ali da je meritornu odluku prvostepenog suda prihvatio drugostepeni sud i za zaključak da nema pravnog osnova za usvajanje tužbenog zahteva dao pravilne razloge koji se revizijom ne dovode u sumnju; da se ovakvom odlukom u suštini ne menja procesno-pravni položaj tužioca u ovoj parnici.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite (član 23. stav 1.); da je fizički i psihički integritet nepovrediv i da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (član 25.); da se svakome, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć (član 67. stav 1.).

5. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe povredu Ustavom zajemčenih prava koja su navedena u ustavnoj žalbi vezuje za prestanak svog radnog odnosa, odnosno ističe da je zbog stalnih pretnji bio primoran da podnese zahtev za prestanak radnog odnosa. Ustavni sud je ocenio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporenim pojedinačnim aktima podnosiocu povređeno ili uskraćeno neko od navedenih Ustavom zajemčenih prava.

U postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe utvrđeno je da podnosilac protiv osporenog rešenja kojim mu je prestao radni odnos nije u roku propisanom zakonom izjavio prigovor. Podnosilac ustavne žalbe je propuštanjem blagovremene instancione zaštite prekludiran u ostvarivanju sudske zaštite, jer je rešenje o prestanku radnog odnosa protekom roka za prigovor postalo pravnosnažno, pa sudovi nisu ni mogli da ispituju odluku poslodavca u smislu meritorne ocene njene zakonitosti.

Imajući u vidu navedeno, odnosno da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti iz člana 23, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta iz člana 25. i prava na pravnu pomoć iz člana 67. Ustava vezuje za prestanak radnog odnosa, a da je propuštanjem da ospori rešenje o prestanku radnog odnosa u zakonom propisnom roku sam sebe onemogućio u zaštiti prava, te da u osporenom parničnom postupku iz tog razloga nije ni vršena ocena zakonitosti odluke poslodavca, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za postupanje i odlučivanje.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka o neustavnosti i nezakonitosti Pravilnika Doma zdravlja o zaradama u stomatologiji

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti