Odbačena neblagovremena ustavna žalba i odbijen predlog za povraćaj u pređašnje stanje

Kratak pregled

Ustavni sud nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje i odbacio je ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Sud je zaključio da obraćanje Republičkom javnom tužiocu radi podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti nije opravdan razlog za propuštanje roka za podnošenje ustavne žalbe.

Tekst originalne odluke

 

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Naftne industrije Srbije a.d. iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. novembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

1. Ne dozvoljava se povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe Naftnoj industrije Srbije a.d.
2. Odbacuje se ustavna žalba Naftne industrije Srbije a.d. izjavljena protiv rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 3565/09 od 21. aprila 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Naftna industrija Srbije a.d. iz Novog Sada, preko punomoćnika Nevenke Mrazović iz Novog Sada, podnela je Ustavnom sudu 24. avgusta 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 3565/09 od 21. aprila 2009. godine, zbog povrede prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu i prava na jednaku zaštitu prava zajemčenih odredbama čl. 34. i 36. Ustava Republike Srbije.
Uz ustavnu žalbu je podnet i predlog za povraćaj u pređašnje stanje kojim je predloženo da Ustavni sud „ustavnu žalbu prihvati kao blagovremenu iako je pravnosnažni akt Predlagaču dostavljen 22. maja 2009. godine, zbog toga što je Predlagač povodom pravnosnažnog akta koristio i vanredni pravni lek odnosno obratio se Republičkom javnom tužilaštvu zahtevajući zaštitu zakonitosti smatrajući ... da će napadnuti akt biti poništen zbog očigledno nezakonitog postupanja prekršajnih organa" i da je „Predlagač 24. jula 2009. godine obavešten da ni Republički javni tužilac nije našao osnov za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti".
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuju zakonom.
Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.); da se posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može tražiti povraćaj u pređašnje stanje (stav 3.).
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da je prvostepenim rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Novom Sadu Up. 23-4-663/08 od 30. januara 2009. godine podnosilac ustavne žalbe, kao pravno lice, kažnjen jedinstvenom novčanom kaznom u iznosu od 1.100.000,00 (milionistohiljada) dinara. Osporenim rešenjem Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 3565/09 od 21. aprila 2009. godine potvrđeno je prvostepeno rešenje. Podnosilac ustavne žalbe je primio osporeno rešenje 22. maja 2009. godine i protiv istog podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu. Republički javni tužilac je aktom PTZ. 199/09 od 21. jula 2009. godine obavestilo podnosioca ustavne žalbe da nije našao osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.
4. Saglasno odredbi člana 281. stav 2. Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik SRS", broj 44/89 i "Službeni glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo Republički javni tužilac. Ustavni sud je ocenio da se obraćanje Republičkom javnom tužilaštvu radi podizanja zahteva za zaštitu zakonitosti ne može smatrati opravdanim razlogom za propuštanje roka za podnošenje ustavne žalbe. Ustavni sud, stoga, nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje i na osnovu odredbe člana 84. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu odlučio je kao u stavu 1. izreke.
5. Zakon o prekršajima je navedenom odredbom člana 281. stav 2. ovlastio isključivo Republičkog javnog tužioca za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Ustavni sud je ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u prekršajnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem okrivljeni odnosno drugo zainteresovano lice stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što ta lica ne mogu da utiču na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti imaju zakonsku mogućnost da samostalno podnesu navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju drugim licima u prekršajnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu, kao nedelotvornom, ne može smatrati ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, u prekršajnom postupku pravna sredstva se iscrpljuju donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu odluku, odnosno odluke po zahtevu za vanredno preispitivanje pravnosnažnog rešenja o prekršaju, ukoliko je taj pravni lek dozvoljen.
Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporenog drugostepenog rešenja Veća za prekršaje u Novom Sadu Vp. 3565/09 od 21. aprila 2009. godine podnosiocu ustavne žalbe. U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporeno rešenje podnosilac ustavne žalbe primio 22. maja 2009. godine. Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 24. avgusta 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.
6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić