Ustavna žalba odbijena; neosnovan prigovor zastarelosti i litispendencije potraživanja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Višeg suda u Prokuplju. Sud je ocenio da pravo na pravično suđenje nije povređeno, jer je pravilno utvrđeno da je zastarevanje potraživanja prekinuto podnošenjem prve tužbe, te prigovor zastarelosti nije osnovan.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-15570/2021
11.07.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Miroslav Nikolić i dr Milan Škulić, u postupku po ustavnoj žalbi D . T . iz Prokuplja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2024. godine , doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D . T . izjavljena protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž. 1365/20 od 7. oktobra 2021. godine zbog povrede prava na pravično suđenje , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. T . iz Prokuplja je, 12. novembra 2021. godine, preko punomoćnika V . M , advokata iz Niša , Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž. 1365/20 od 7. oktobra 2021. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije . Podnosilac se istovremeno pozvao i na povredu prava iz čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čij e postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavni s ud ceni u odnosu na odgovarajuće odredbe iz čl . 3 2. i 3 6. Ustava kojima su zajemčena ista prava.

Ustavnom žalbom se osporava presuda Višeg suda u Prokuplju Gž. 1365/20 od 7. oktobra 2021. godine kojom je potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P. 1182/19 od 7. septembra 2020. godine, a kojom je održano na snazi rešenje Osnovnog suda u Prokuplju Pl. 37/18 od 9. jula 2018. godine (rešenje kojim je usvojen predloženi platni nalog ), te je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan podnosilac kao tuženi da tužiocu isplati na ime neosn ovano isplaćene naknade određen novčani iznos .

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je drugostepeni sud izgubio iz vida rok u kome zastareva pravo da se potražuje predmetno potraživanje, odnosno da je u konkretnom slučaju pravni osnov otpao 2003. godine kada je doneto rešenje o prestanku prava na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti, a da je tužba podneta 2018. godine, dakle 15 godina nakon prestanka pravnog osnova; da je bez uticaja postupak koji je pokrenut 2013. godine (Pl. 28/13), s obzirom na to da potraživanja po osnovu naknade zarade za slučaj nezaposlenosti zastarevaju u roku od tri godine pa je nepravilno u svom slučaju primenjivati opšti rok zastarelosti od deset godina; da je inače postupak Pl. 28/13 još uvek u toku, te postupak P. 1182/19 koji je predmet ove ustavne žalbe nije ni mogao biti pokrenut ni vođen, ako ne zbog zastarelosti, onda zbog dvostrukog vođenja parnice što može za posledicu imati da o istom pitanju na kraju postoje dve različite odluke suda.

Podnosilac ustavne žalbe predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i poniš ti osporenu drugostepenu presudu. Tražio je naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Prokuplju P. 1182/2019 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na predmet Osnovnog suda u Prokuplju Pl. 28/13:

Nacionalna služba za zapošljavanje Beograd– Filijala Prokuplje podnela je 11. oktobra 2013. godine tužbu za izdavanje platnog naloga Osnovnom sudu u Prokuplju protiv tuženog D . T, ovde podnosioca ustavne žalbe, a zbog sticanja bez osnova. Po ovoj tužbi je formiran predmet Pl. 28/13.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na predmete Osnovnog suda u Prokuplju Pl. 37/18 i P. 1182/2019:

Nacionalna služba za zapošljavanje Beograd – Filijala Prokuplje ponovo je podnela 6. jula 2018. godine tužbu za izdavanje platnog naloga Osnovnom sudu u Prokuplju protiv tuženog D . T, ovde podnosioca ustavne žalbe, a zbog sticanja bez osnova. Po ovoj tužbi je formiran predmet Pl. 37/18.

Osnovni sud u Prokuplju je rešenjem Pl. 37/18 od 9. jula 2018. godine usvojio predloženi platni nalog. Podnosilac ustavne žalbe je izjavio prigovor protiv navedenog rešenja.

Osnovni sud u Prokuplju je presudom P. 1182/ 19 od 7. septembra 2020. godine, u stavu prvom izreke, održao na snazi rešenje Osnovnog suda u Prokuplju Pl. 37/18 od 9. jula 2018. godine, te je, u stavu drugom izreke, usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao podnosioca da tužiocu na ime neosnovano isplaćene novčane naknade isplati određen novčani iznos.

Višu sud u Prokuplju je osporenom presudom Gž. 1365/20 od 7. oktobra 2021. godine potvrdio prvostepenu presudu. U obrazloženju osporene drugostepene presude je, između ostalog, navedeno: da je rešenjem tužioca br. 2700-10411-457-1/ 03 od 31. marta 2003. godine podnosiocu ustavne žalbe priznato pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, da je tuženi na osnovu pomenutog rešenja primio novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti i da je nakon toga rešenjem tužioca br. 2700-10411-457-2/ 03 od 25. novembra 2003. godine podnosiocu prestalo pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti; da je tužilac podneo tužbu za izdavanje platnog naloga kojom potražuje od podnosioca isplatu neosnovano isplaćene novčane naknade za vreme nezaposlenosti; da je Osnovni sud u Prokuplju doneo rešenje Pl. 37/18 od 9. jula 2018. godine kojim se izdaje platni nalog i obavezao podnosioca da tužiocu vrati na ime neosnovano isplaćene novčane naknade traženi novčani iznos; da kako je tužilac doneo rešenje od 25. novembra 2003. godine kojim je tuženom prestalo pravo na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti, što predstavlja osnov koji je kasnije otpao, to je prvostepenom presudom obavezan podnosilac na isplatu traženog novčanog iznosa; da kako je, u konkretnom slučaju , tužba za izdavanje platnog naloga prvobitno podneta dana 11. oktobra 2003. godine (greška suda treba: 2013. godine), o kojoj nije odlučeno, odnosno prvostepeni sud nije uopšte postupao, a da se , u smislu odredbe člana 388. Zakona o obligacionom odnosima , zastarevanje prekida podizanjem tužbe, te da je rešenje o prestanku prava tuženog na novčanu naknadu doneto 25. novembra 2003. godine, to je pravilno prvostepeni sud cenio neosnovanim istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja, a primenom odredbe člana 371. 3akona o obligacionim odnosima, kojom je propisan opšti rok zastarelosti od deset godina; da je pravilno cenjen i istaknuti prigovor litispendencije, s obzirom na to da parnica (pogrešno navedeno: litispendencija) počinje dostavljanjem tužbe tuženom, a da u konkretnom slučaju sud nije dostavio tužbu tuženom, odnosno nije preduzeo ni jednu procesnu radnju u predmetu Pl. br. 28/13.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakonom o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „Službeni list SRJ“, br. 31/93, (22/99, 23/99, 35/99 i 44/99)) propisano je: da potraživanja zastarevaju za deset godina, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti (član 371.); da se zastarevanje prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja (član 388.); da ako je tužba protiv dužnika odbačena zbog nenadležnosti suda ili kog drugog uzroka koji se ne tiče suštine stvari, pa poverilac podigne ponovo tužbu u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti odluke o odbacivanju tužbe, smatra se da je zastarevanje prekinuto prvom tužbom (član 390. stav 1.); da posle prekida zastarevanje počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost (član 392. stav 1.); da kad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tužbe ili pozivanjem u zaštitu, ili isticanjem prebijanja potraživanja u sporu, odnosno prijavljivanjem potraživanja u nekom drugom postupku, zastarevanje počinje teći iznova od dana kad je spor okončan ili svršen na neki drugi način (član 392. stav 3.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/2013 - Odluka US i 74/2013 - Odluka US, 55/14 i 87/18) propisano je : da parnica počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom i dok parnica teče, ne može se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica među istim strankama, a ako takva parnica bude pokrenuta, sud će tužbu da odbaci (član 203. st. 1. i 3.); da ako se tužbeni zahtev odnosi na dospelo potraživanje u novcu, a to se potraživanje dokazuje verodostojnom ispravom priloženom tužbi u izvorniku ili overenom prepisu, sud će, pod uslovom da je priložen i dokaz o uručenoj opomeni za plaćanje dospelog potraživanja, da izda nalog tuženom da ispuni tužbeni zahtev (platni nalog)(član 455. stav 1.); tuženome se uz platni nalog dostavlja i primerak tužbe sa prilozima (član 457. stav 4.); da platni nalog tuženi može da pobija samo prigovorom (član 459. stav 1); da u odluci o glavnoj stvari sud će da odluči da li platni nalog u celini ili delimično ostaje na snazi ili se ukida (član 460. stav 4.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je pravilnu primenu merodavnog prava nadležan da ceni instancioni (viši) sud, u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog , odnosno procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga u ustavnoj žalbi, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog, odnosno procesnog prava.

Ustavni sud najpre ukazuje da se ustavnom žalbom osporava presuda Višeg suda u Prokuplju Gž. 1365/20 od 7. oktobra 2021. godine kojom je potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P. 1182/19 od 7. septembra 2020. godine, a kojom je, u stavu prvom izreke, održano na snazi rešenje Osnovnog suda u Prokuplju Pl. 37/18 od 9. jula 2018. godine (rešenje kojim je usvojen predloženi platni nalog tužioca), te je, u stavu drugom izreke, usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan podnosilac da tužiocu isplati na ime neosnovano isplaćene naknade za slučaj nezaposlenosti određen novčani iznos ( prema odredbi člana 460. stav 4. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine, sud je trebalo samo da odluči da li ostaje na snazi platni nalog, a ne i da pored odlučivanja o platnom nalogu odlučuje i o osnovanosti tužbenog zahteva za vraćanje stečenog bez osnova).

Ustavni sud zatim ukazuje na to da je podnosilac ustavne žalbe u konkretnom sporu istakao prigovor zastarelosti potraživanja. U vezi sa ovim materijalnopravnim prigovorom, Ustavni sud ukazuje da propisivanje roka zastarelosti potraživanja ima za cilj da se obezbedi pravna sigurnost i konačnost u odlučivanju o nečijem pravu (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Gherardi Martiri v. San Marino, broj predstavke 35511/20, od 15. decembra 2022, st. 114). Ustavni sud, takođe, ukazuje da se rok zastarelosti prekida, između ostalog, podnošenjem tužbe, kao prve poveriočeve radnje preduzete protiv dužnika pred sudom, a u cilju ostvarivanja svog potraživanja, u smislu odredbe člana 388. Zakona o obligaci onim odnosima, te se posledično prigovor zastarelosti potraživanja ceni prema trenutku podnošenja tužbe. U konkretnom slučaju, ono što je utvrđeno u predmetnom parničnom postupku, jeste da je tužilac protiv tuženog najpre podneo tužbu sa predlogom za izdavanje platnog naloga 11. oktobra 2013. godine, povodom koje je formiran predmet Pl. 28/13, a zatim je podneo i tužbu za isto potraživanje 6. jula 2018. godine, povodom koje je for miran predmet Pl. 37/18 (postupak je po prigovoru podnosioca vođen kao predmet P. 1182/2019 u kojem je donet a osporena drugostepena presuda). Pri tome je u osporenoj drugostepenoj presudi cenjen istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja, i to prema trenutku podnošenja prve tužbe (11. oktobra 2013. godine), a do kog trenutka nije istekao zakonom propisan desetogodišnji rok zastar elosti potraživanja (računajući od 25. novembra 2003. godine). Ustavni sud ocenjuje da je ustavnopravno prihvatljiv pravni stav suda da je prekid zastarevanja, u konkretnom slučaju , nastao podnošenjem prve tužbe (11. oktobra 2013. godine). Stoga je pravilan zaključak suda da prigovor zastarelosti istaknut u postupku P. 1182/2019 nije osnovan.

Takođe, Ustavni sud nalazi da je zauzet ustavnopravni prihvatljiv pravni stav o istaknutom prigovoru litispendencije, s obzirom na to da povodom prve tužbe sa predlogom za izdavanje platnog naloga 11. oktobra 2013. godine u predmetu Pl. 28/13 sud nije preduzeo zakonom propisane radnje, odnosno nije izdao platni nalog, a samim tim podnosiocu kao tuženom uz platni nalog nije dostavio primerak tužbe sa prilozima, u smislu odredbi člana 457. stav 4. Zakona o par ničnom postupku iz 2011. godine, te navedena parnica nije počela da teče, usled čega nije osnovan ni prigovor litispendencije istaknut u postupku P. 1182/19.

Ustavni sud je, stoga, ocenio da je osporenom presudom Višeg suda u Prokuplju Gž. 1365/20 od 7. oktobra 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , te je ustavnu žalbu u tom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15, 10/23 i 92/23 ), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U odnosu na istaknutu povredu prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaze da je u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneta drugačija (različita) drugostepena odluka od drugostepene odluke koja se osporava ustavnom žalbom, pa je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja o uskraćivanju jednake zaštite prava podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud ističe da je osporena drugostepena presuda sama po sebi dokaz da je podnosilac imao i da je iskoristio pravo na pravno sredstvo, pri čemu Ustavni sud i ovom prilikom ukazuje da se označenim pravom ne garantuje pozitivan ishod postupka po izjavljenom pravnom sredstvu.

Na temelju izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

8. Na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Ustavna žalba odbijena; neosnovan prigovor zastarelosti i litispendencije potraživanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti