Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Usvojena je ustavna žalba poverioca u stečajnom postupku nad državnim preduzećem zbog povrede prava na imovinu. Država je odgovorna za isplatu nenamirenog potraživanja iz radnog odnosa jer nije obezbedila efikasno izvršenje i namirenje u razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-15570/2023
24.09.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. S. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba B. S. i utvrđuje da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku Privrednog suda u Beogradu u predmetu St. 390/11.

2. Utvrđuje se pravo B. S. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku Privrednog suda u Beogradu u predmetu St. 390/11, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. S. iz Beograda podnela je 26. maja 2022. godine, preko punomoćnika T. O, advokata iz Beograda, na osnovu člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv Republike Srbije – Privredni sud u Beogradu radi naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Beogradu u predmetu St. 390/11, nad stečajnim dužnikom GP „D.“ AD Beograd - u stečaju.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, te da je odredbom člana 16. stav 4. istog zakona propisano da se tužba za naknadu imovinske štete koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom, Prvi osnovni sud u Beogradu je dostavio ovaj predmet Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

U konkretnom slučaju, nadležni sud, do stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, nije doneo prvostepenu presudu.

Podnositeljka je u tužbi, koja se u smislu citiranih odredaba Zakona ima smatrati ustavnom žalbom (u daljem tekstu: ustavna žalba), istakla da u stečajnom postupku, u kome ima svojstvo stečajnog poverioca, i u kome joj je usvojen prigovor radi ubrzavanja postupka, nije naplatila utvrđeno potraživanje. Tužbom je tražila da joj bude dosuđena naknada materijalne štete u iznosu priznatog, a nenaplaćenog novčanog potraživanja u predmetnom stečajnom postupku, sa zakonskom zateznom kamatom. Istakla je i zahtev za naknadu troškova postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, Ustavni sud u postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 360/11 od 20. februara 2012. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom GP „D.“ AD Beograd.

Nakon Odluke Agencije za privatizaciju od 14. novembra 2012. godine o prenosu kapitala na Agenciju, usled raskida ugovora o prodaji društvenog kapitala, za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Stečajni dužnik GP „D.“ AD Beograd – u stečaju je preduzeće sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom.

Podnositeljki je kao zakonskom nasledniku stečajnog poverioca pok. M. S, utvrđeno potraživanje u iznosu od 433.450,50 dinara i svrstano u III isplatni red.

Pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4.St. 4895/21 od 14. decembra 2021. godine usvojen je prigovor podnositeljke B. S. i utvrđeno je da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Beogradu u predmetu St. 390/11.

Podnositeljka je na osnovu navedenog rešenja Prvom osnovnom sudu u Beogradu podnela tužbu za naknadu materijalne štete izazvane utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku.

4. Iz utvrđenih činjenica i okolnosti sledi da je podnositeljka ustavne žalbe kao zakonski naslednik svog pravnog prethodnika stečajni poverilac, koja nije u razumnom roku naplatila potraživanje iz radnog odnosa, u iznosu koji joj je utvrđen, od stečajnog dužnika koji je preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom. S obzirom na izmene i dopune Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud u ovom ustavnosudskom postupku odlučuje o povredi prava podnositeljke na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i, posledično, o pravu na naknadu imovinske štete.

5. Polazeći od stavova i prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) o odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, a koje u svojoj praksi primenjuje i Ustavni sud, Ustavni sud je ocenio da, u situaciji kada je podnositeljki pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku u kome ima svojstvo stečajnog poverioca, propust Privrednog suda u Beogradu da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljke u stečajnom postupku u predmetu St. 390/11, prema stečajnom dužniku sa pretežnim državnim, odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu podnositeljke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo podnositeljke na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku Privrednog suda u Beogradu u predmetu St. 390/11, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

U odnosu na naknadu materijalne štete u delu koji se tiče zakonske zatezne kamate, Ustavni sud ukazuje na presudu Evropskog suda za ljudska prava Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) u kojoj je taj sud prihvatio stanovište da prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje bude namireno u stečajnom postupku podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

6. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova parničnog postupka koji je pred nadležnim sudom vođen do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (a koji je nakon toga ustupljen na nadležnost Ustavnom sudu), Ustavni sud najpre ukazuje da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, tj. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se tužba podnositeljke u smislu citiranih izmena Zakona smatra ustavnom žalbom, Ustavni sud je zahtev podnositeljke za naknadu troškova, razmatrao u smislu odredaba o troškovima postupka pred Ustavnim sudom iz člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Ovo iz razloga što je Odlukom Ustavnog suda podnositeljki obezbeđena celovita, delotvorna zaštita njenih prava, koju će, u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda, brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog nenamirenja potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti