Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši da je u izvršnom postupku radi naplate izdržavanja, koji traje preko šest i po godina, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Podnositeljkama je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi T . Ž. i M. Ž, obe iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba T. Ž. i M. Ž. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu I. 235/07, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu I. 175/10, povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Boru da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odbacuje se zahtev podnositeljki ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. T. Ž. i M. Ž, obe iz B, podnele su 10. marta 2010. godine preko punomoćnika D. V. i M. P, advokata iz B, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu I. 235/07, kao i zbog povrede prava na sudsku zaštitu, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo , iz čl. 22, 32. i 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da su podnositeljke u svojstvu izvršnih poverilja 5. aprila 2007. godine podnele Opštinskom sudu u Boru predlog za izvršenje na osnovu izvršne presude Opštinskog suda u Boru P. 566/05 od 25. januara 2006. godine, kojom je obavezan njihov otac S. Ž. iz K . da im plaća izdržavanje u određenom procentu od mesečne penzije, kako je određeno navedenom presudom; da je izvršni sud rešenjem I. 235/07 od 5. aprila 2007. godine odredio predloženo izvršenje zaplenom dela penzije i popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, ali da izvršenje nije sprovedeno do dana podnošenja ustavne žalbe.

Predložile su da Ustavni sud usvoji žalbu, da naredi nadležnom sudu da okonča izvršni postupak, kao i da im utvrdi pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete . Podnositeljke su istakle i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Boru I. 235/07, sada Osnovnog suda u Boru I. 175/10, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljke ustavne žalbe su 5. aprila 2007. godine podnele Opštinskom sudu u Boru predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika S. Ž. iz K, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 566/05 od 25. januara 2006. godine. Navedenom presudom je obavezan njihov otac (izvršni dužnik) da im plaća izdržavanje u određenom procentu, kako je određeno presudom.

Rešenjem I. 235/07 od 5. aprila 2007. godine izvršni sud je odredio predloženo izvršenje zaplenom dela penzije izvršnog dužnika i popisom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari.

Izvršne poverilje su podneskom od 26. juna 2007. godine tražile da sud što pre sprovede izvršenje kako bi naplatile svoje potraživanje od izvršnog dužnika.

U spisima predmeta Opštinskog suda u Boru I. 235/07 nema više pismena iz kojih bi proizašlo da je taj sud preduzimao dalje radnje radi sprovođenja izvršenja sve dok predmet nije prešao u nadležnost Osnovnog suda u Boru, kada je dobio broj I. 175/10. Međutim, u navedenom predmetu se nalaze združeni spisi predmeta Opštinskog suda u Boru I. 349/03 u kojima je rešenjem od 3. jula 2003. godine, na predlog istih izvršnih poverilaca, ovde podnositeljki ustavne žalbe, određeno izvršenje protiv istog dužnika radi naplate novčanog potraživanja utvrđenog pravnosnažnom presudom o izdržavanju Opštinskog suda u Boru P. 130/03 od 15. aprila 2003. godine, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Ovaj postupak izvršenja još uvek je bio u toku u trenutku otpočinjanja izvršenja u predmetu I. 235/07, ali u spisima ne postoji rešenje o spajanju ovih izvršnih postupaka. Uvidom u spise ne može se zaključiti da li je potraživanje u predmetu I. 349/03 uopšte izvršeno (prinudno ili dobrovoljno), već samo da je izvršni sud dopisom od 26. juna 2009. godine tražio od Fonda PIO – Filijale u Boru izveštaj o mesečnim primanjima izvršnog dužnika, koji je 17. jula 2009. godine dostavljen sudu, te da je u tom predmetu sprovedeno veštačenje finansijske struke na okolnost utvrđivanja visine novčanog potraživanja poverilaca.

Nakon formiranja nove mreže sudova, počev od 1. januara 2010. godine, nadležnost za postupanje u predmetu je prešla na Osnovni sud u Boru i predmetu je dodeljen broj I. 175/10.

Osnovni sud u Boru je dopisom od 14. decembra 2011. godine obavestio izvršnog dužnika da će odrediti veštačenje, radi utvrđivanja da li je dužnik izmirio svoju obavezu prema izvršnim poveriljama, i naložio mu da dostavi sudu sve dokaze koje poseduje, a kojima može dokazati da je uredno izmirivao svoju novčanu obavezu.

Izvršni dužnik se sudu obratio podneskom od 9. januara 2012. godine u kojem je naveo da je svoje obaveze prema izvršnim poveriljama uredno izvršavao, da je njegova obaveza izdržavanja prema izvršnim poveriljama, u međuvremenu, ukinuta pravnosnažnim sudskim odlukama, s obzirom na to da su njegove ćerke postale punoletne i da nisu nastavile dalje školovanje, te da je smatrao da je izvršni postupak, shodno navedenom, obustavljen, pa nije sačuvao sve priznanice o isplatama koje je izvršio.

Izvršne poverilje su 19. aprila 2012. godine dostavile sudu dva podneska u kojima su, između ostalog, navele da izvršni dužnik nije izmirio svoje obaveze.

Ročište, koje je bilo zakazano za 14. juni 2012. godine, nije održano, jer izvršne poverilje nisu uredno pozvane na ročište, pa je sledeće ročište bilo zakazano za 10. juli 2012. godine.

Na ročištu od 10. jula 2012. godine naloženo je sudskom izvršitelju da se pismeno izjasni o uplatnicama koje je izvršni dužnik dostavio kao dokaz o uplatama koje je izvršio.

Osnovni sud u Boru je dopisom I. 175/10 od 10. jula 2012. godine naložio izvršnom dužniku da dostavi sudu sve pismene dokaze koje poseduje, a kojima može dokazati svoje navode da je izmirio dug prema izvršnim poveriljama.

Izvršni dužnik je 30. jula i 7. avgusta 2012. godine dostavio sudu dokaze o izmirenju svojih obaveza prema izvršnim poveriljama.

Osnovni sud u Boru je zaključkom I. 175/10 od 23. oktobra 2012. godine odredio ekonomsko veštačenje u ovoj pravnoj stvari i opredelio zadatak veštaka.

Nalaz i mišljenje veštaka su 15. novembra 2012. godine dostavljeni sudu i s ud ih je prosledio strankama na izjašnjenje .

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnositeljke u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme pokretanja predmetnog izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Članom 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", broj 31/11) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da se podnositeljke, u suštini, pozivaju na povredu prava na suđenje u razumnom roku, garantovanog članom 32. stav 1. Ustava, a da su se samo formalno pozvale na povrede ostalih označenih ustavnih prava i načela.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak započeo 5. aprila 2007. godine, kada su podnositeljke usta vne žalbe podnele Opštinskom sudu u Boru predlog za izvršenje , da još uvek nije okončan i da u vreme odlučivanja o ustavnoj žalbi, izvršni postupak traje preko šest i po godina.

Navedeno trajanje izvršnog postupka, samo po sebi , ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog izvršnog postupka, Ustavni sud je , na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti , ocenio da je dužini postupka prevashodno doprinelo neažurno postupanje izvršnog suda. Naime, u određenim vremenskim periodima iz vršni sud nije preduzimao mere i radnje kako bi se iz vršenje sprovelo, odnosno izvršne poverilje namirile u razumnom roku. Opštinski sud u Boru je, nakon što je rešenjem I. 235/07 od 5. aprila 2007. godine odredio predloženo izvršenje, sledeću procesnu radnju u ovom predmetu preduzeo tek 14. decembra 2011. godine, nakon skoro četiri i po godine, kada je dopisom naložio izvršnom dužniku da dostavi dokaze o izmirenju duga i obavestio ga da će odrediti veštačenje. Procesne radnje koje je sud u međuvremenu preduzimao u drugom izvršnom postupku I. 349/03 ne mogu biti opravdanje za nepreduzimanje radnji u osporenom izvršnom postupku, jer se ne radi o postupcima koji su spojeni radi istovremenog sprovođenja prinudnog izvršenja, bez obzira na to što se radi o istim strankama.

Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati šestogodišnje trajanje postupka. Izvršni sud je trebalo da sprovede izvršenje određeno rešenjem o izvršenju I. 235/07 od 5. aprila 2007. godine, da konačno utvrdi koliko iznosi dug izvršnog dužnika i da, ukoliko izvršni dužnik nije izmirio dug u celosti, preduzme odgovarajuće radnje kako bi se namirenje sprovelo i izvršni postupak okončao.

Ustavni sud ističe da se radi o prinudnom izvršenju potraživanja na ime izdržavanja dece, te konstatuje da podnositeljke ustavn e žalbe nisu doprinele dužini trajanja postupka, kao i da su imale legitiman interes da sud s provede izvršenje, kako bi namirile svoje potraživanje.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu I. 235/07, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu I. 175/10 povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Kako su se podnositeljke ustavne žalbe samo formalno pozvale na povredu ostalih označenih ustavnih prava i načela, a da pri tome nisu navele ustavnopravne razloge kojima potkrepljuju tvrdnje o njihovoj povredi ili uskraćivanju, Ustavni sud se nije upuštao u njihovu povredu. Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, imajući u vidu da pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u Bor u P. 566/05 od 25. januara 2006 . godine nije izvršena ni nakon više od šest godina od podnošenja predloga za njeno izvršenje, u tački 3. izreke naložio Osnovnom sudu u Boru da preduzme sve mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

7. Primenom člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su pretrpele podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno ukupnu duž inu trajanja izvršnog postupka, postupanje sudova i značaj koji predmet spora ima za podnositeljke ustavne žalbe. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu kako sopstvenu, tako i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnositeljke ustavne žalbe pretrpele prevashodn o zbog neažurnog postupanja sudova.

8. U pogledu zahteva podnositeljki ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je , imajući u vidu zaključke iz prethodnog dela odluke, konstatovao da izvršni postupak još uvek nije okončan, te je ustavnu žalbu u tom delu odbacio kao preuranjenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu i rešio kao u tački 4. izreke.

9. Razmatrajući zahtev podnositeljki ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo u Odluci Už–631/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na www. ustavni sud.rs).

10. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.