Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko osam godina. Zbog neažurnosti i neefikasnosti postupajućih sudova, podnosiocima je dosuđena naknada nematerijalne štete od po 300 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, u postupku po ustavnoj žalbi B. M. i I. M, obojice iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. februara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. M. i I. M. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu I. 1351/05 , povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo B. M. i I. M. na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. M. i I. M, obojica iz B, izjavili su 8. aprila 2011. godine ustavnu žalbu protiv zaključka Privrednog suda u Beogradu I. 1351/05 od 6. septembra 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i pravno sredstvo, te prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 21. stav 3, člana 32. stav 1, člana 36. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se tada vodio pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu I. 1351/05.

U ustavnoj žalbi, pored detaljnog opisa činjeničnog stanja koje je prethodilo izvršnom postupku na čije se nerazumno trajanje podnosioci žale, je navedeno: da je postupajući izvršni sudija svojim ponašanjem prolongirao izvršni postupak, zbog čega podnosioci smatraju da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da su podnosioci diskriminisani, jer su drugi, kasnije započeti izvršni postupci završeni mnogo pre ovog, koji do podnošenja ustavne žalbe nije okončan; da je na taj način podnosiocima povređeno i pravo na imovinu, proizašlo iz vlasništva nad akcijama izvršnog dužnika „ P. T.“ a. d. B; da je osporenim zaključkom Privrednog suda u Beogradu I. 1351/05 od 6. septembra 2010. godine izvršenje zakazano tek za 1. april 2011. godine, što ukazuje na „nesavesno i nestručno postupanje izvršnog sudije“. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, ujedno ističući i zahtev za naknadu štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Privrednog suda u Beogradu I. 1351/05, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverioci, među kojima i podnosioci ustavne žalbe, podneli su 19. aprila 2005. godine tada Trgovinskom sudu u Beogradu (u daljem tekstu: Trgovinski sud) podnesak sa nazivom „Zahtev za imenovanje sudskog izvršitelja za sprovođenje sudskog naloga po rešenju tog suda R. 88/05 od 25. marta 2005. godine“. Zaključkom Trgovinskog suda I. 1351/05 od 28. aprila 2005. godine naloženo je izvršnim poveriocima da dostave izvršnu ispravu i predlog za izvršenje u formi propisanoj zakonom. P unomoćnik izvršnih poverilaca je 18. maja 2005. godine obavestio Trgovinski sud da rešenje tog suda R. 88/05 od 25. marta 2005. godine nije pravnosnažno, ujedno predlažući da se zastane u postupku do k navedeno rešenje ne postane pravnosnažno. Izvršni poverioci su 6. decembra 2005. godine ponov o podneli podnesak označen kao „Zahtev za imenovanje sudskog izvršitelja za sprovođenje sudskog naloga po rešenju tog suda R. 88/05 od 25. marta 2005. godine“, navodeći da je rešenje Trgovinskog suda R. 88/05 od 25. marta 2005. godine postalo pravnosnažno. Sud je 20. decembra 2005. godine zaključkom naložio izvršnim poveriocima da dostave izvršnu ispravu i predlog za izvršenje u formi propisanoj zakonom. Nakon još dva naloga suda slične sadržine, izvršni poverioci su 9. februara 2006. godine konačno uredili svoj predlog za izvršenje, da bi Trgovinski sud 17. februara 2006. godine doneo rešenje o izvršenju I. 1351/05.

Izvršni dužnik „P . T.“ a.d. B. je 3. marta 2006. godine izjavio prigovor protiv rešenja o izvršenju I. 1351/05 od 17. februara 2006. godine, koji je Viši trgovinskog sud rešenjem Iž. 546/2006 od 19. aprila 2006. godine odbio kao neosnovan i potvrdio prvostepeno rešenje.

Trgovinski sud je rešenjem I. 1351/05 od 19. maj 2006. godine odredio način izvršenja (omoguć avanje izvršnim poveriocima da izvrše uvid u poslovnu dokumentaciju izvršnog dužnika i kopiranje ), uz pretnju novčanom kaznom u iznosu od 100.000 dinara ukoliko izvršni dužnik ne izvrši svoju obavezu. Postupajući po žalbi izvršnog dužnika , Viši trgovinsk i sud je rešenjem Iž. 1479/2006 od 19. jula 2006. godine istu odbio kao neosnovan u i potvr dio rešenje Trgovinskog suda I. 1351/05 od 19. maja 2006. godine.

Nakon oprečnih informacija koje su u sud stizale od izvršnih stranaka o tome da li je izvršenje sprovedeno, Trgovinski sud je rešenjem I. 1351/05 od 20. novembra 2006. godine , u stavu prvom izreke , konstatovao da je namiren o glavno potraživanje poverilaca B . M. i I. M. prinudnim izvršenjem - uvidom u poslovnu dokumentaciju izvršnog dužnika, dok je u stavu drugom konstatovano delimično namirenje potraživanja B . K, dok je obustavljen postupak izvršenja u odnosu na poverioca Z. A.

Postupajući po žalbi izvršnih poverilaca, Viši trgovinski sud je rešenjem Iž. 7/2007 od 11. januara 2007. godine ukinuo rešenje Trgovinskog suda I. 1351/05 od 20. novembra 2006. godine i predmet vra tio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Nakon toga, Trgovinski sud je zaključk om od 31. januara 2007. godine nalož io izvršnim poveriocima da tačno navedu preostalu dokumentaciju čiji pregled traže , što su oni i učinili 5. februara 2007. godin e. Trgovinski sud je 13. februara 2007. godine doneo zaključak kojim je obave stio stranke o vremenu i mestu sprovođenja izvršenja . Izvršni poverioci su 26. aprila 2007. godine izvršili uvid u deo dokumentacije. Trgovinski sud je 29. maja 2007. godine nalož io izvršnim poveriocima da dostave dokaz u kom periodu su bili akcionari izvršnog dužnika. Predstavnici izvršnog dužnika su 15. juna 2007. godine odbili da istu predaju izvršnim poveriocima, uz obrazloženje da nisu dostavili dokaz u kom periodu su bili akcionari dužnika, kako im je naložio Trgovinski sud.

Trgovinski sud je 5. jula 2007. godine doneo rešenje I. 1351/05 , odbacujući predlog izvršnog dužnika kojim je zahtevao da sud utvrdi da izvršna isprava nije podobna za izvršenje. U postupku po žalbi, navedeno prvostepeno rešenje je potvrdio Viši trgovinski suda rešenjem Iž. 1839/2007 od 2. avgusta 2007. godine.

Trgovinski sud je 24. septembra 2007. godine dostavio nalog izvršnim poveriocima da dostave sudu dokaz da su bili akcionari dužnika u periodu od 1. janura 1992. godine, pa do 1. januara 1999. godine. Izvršni poverioci su 2 6. septembra 2007. godine odgovor ili sudu, koji je sutradan uputio dopis Centralnom registru hartija od vrednosti radi utvrđenja da li su izvršni poverioci B. M. i I. M. bili akcionari tuženog u spornom periodu.

Trgovinski sud se rešenjem I. 1351/05 od 9. oktobra 2007. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u tom predmetu, ukinuo rešenje o izvršenju I. 1351/05 od 17. februar 2006. godine i sve sprovedene radnje, uz konstataciju da spise treba dostaviti Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu kao stvarno nadležnom

Centralni regist ar hartija od vrednosti je 10. oktobra 2007. godine dostavio sudu odgovor, a izvršni poverioci su 18. oktobra 2007. godine izjavili žalb u protiv rešenja Trgovinskog suda I. 1351/05 od 9. oktobra 2007. godine. Postupajući po navedenoj žalbi, Viši trgovinsk i sud je rešenjem Iž. 2911/07 od 24. januara 2008. godine ukinuo rešenje Trgovinskog suda I. 1351/05 od 9. oktobr a 2007. godine i predmet mu vratio na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, Trgovinski sud je izvršenje zakazao za 2. april 2008. godine, a izvršni poverioci su 7. aprila 2008. godine obavestili sud u koju dokumentaciju im nije dozvoljen uvid. Trgovinski sud je zaključkom od 29. aprila 2008. godine nalož io poveriocima da precizno nabroje dokumentaciju koja im nije stavljena na uvid, nakon čega su oni 20. juna 2008. godine ponovo izvršili uvid u dokumentaciju dužnika. Trgovinski sud je 3. jula 2008. godine nalo žio izvršnim poveriocima da ponovo taksativno navedu u koju dokumentaciju su izvršili uvid, a u koju nisu, što su oni 16. jula učinili.

Trgovinski sud je rešenjem I. 1351/05 od 2 0. avgusta 2008. godine , u stavu prvom izreke , odba cio zahtev izvršnih poverilaca da izvrše uvidu u sledeću dokumentaciju – 1. odluke stambene komisije o dodeli stambenih kredita, 2. odluke upravnih odbora, 3. upisnice ugovora o upisa akcija, 4. knjigu ugovora i 5. ugovore o kooperantima i zavisnim društvima. U stavu drugom izreke ovog rešenja konstatovano da se sprovodi izvršenje po rešenju suda od 17. februara 2006. godine, uz nalog poveriocima pripreme spisak dokumentacije koju nisu pregledali.

Izvršni poverioci su 15. septembra 2008. godine izjavili žalb u protiv navedenog rešenja od 20. avgusta 2008. godine.

Viši trgovinsk i sud je rešenjem Iž. 2733/08 od 30. oktobra 2008. godine ukinuo rešenje Trgovinskog suda I. 1351/05 od 20. avgusta 2008. godine u stavu prvom izreke i u tom delu je predmet vra tio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Izvršni poverioci su 3. februara 2009. godine izvrš ili uvid u određenu dokumentaciju dužnika, da bi Trgovinski sud rešenjem I. 1351/05 od 16. februara 2009. godine odba cio kao nedozvoljen njihov zahtev da izvrše uvid u - 1. odluke stambene komisije o dodeli stambenih kredita, 2. odluke upravnih odbora, 3. upisnice ugovora o upisa akcija, 4. knjigu ugovora i 5. ugovore o kooperantima i zavisnim društvima, uz obrazloženje da navedena dokumentacija nije obuhvaćena rešenjem o izvršenju od 17. februara 2006. godine.

Postupajući po žalbi izvršnih poverilaca od 9. marta 2009. godine , Viši trgovinsk i sud je doneo rešenje Iž. 753/09 od 2. aprila 2009. godine, kojim je ukinuo rešenje Trgovinskog suda I. 1351/05 od 16. februara 2009. godine i predmet mu vra tio na ponovni postupak, uz obrazloženje da je potrebno dati jasne razloge da li navedena dokumentacija spada u dokumentaciju određenu rešenjem o izvršenju.

U ponovnom postupku, Trgovinski sud je rešenjem I. 1351/05 od 5 . juna 2009. godine odba cio kao nedozvoljen zahtev izvršnih poverilaca da izvrše uvid u – 1. odluke stambene komisije o dodeli stambenih kredita, 2. odluke upravnih odbora, 3. upisnice ugovora o upisa akcija, 4. knjigu ugovora i 5. ugovore o kooperantima i zavisnim društvima .

Postupajući po žalbi izvršnih poverilaca od 15. juna 2009. godine, Viši trgovinski sud je mesec dana kasnije doneo rešenje Iž. 1765/09, kojim je ukinuo rešenje Trgovinskog suda I. 1351/05 od 5. juna 2009. godine i predmet mu vratio na ponovni postupak, uz obrazloženje da je na dužniku teret dokazivanja da li je izvršio svoju obavezu u skladu sa izvršnom ispravom, a što se ne može utvrditi iz dokumentacije koja se nalazi u spisima predmeta.

U ponovnom postupku, Trgovinski sud je 6. avgusta 2009. godine zakazao sprovođenje izvršenja, ujedno je naložio izvršnom dužniku da pripremi dokumentaciju pobrojanu u stavu prvom izreke rešenja I. 1351/05 od 5. juna 2009. godine.

Nakon što su izvršni poverioci 5. oktobra 2009. godine izvršili uvid u određenu dokumentaciju, Trgovinski sud je 29. oktobra 2009. godine naložio izvršnom dužniku da u roku od osam dana izvrši svoju obavezu iz stava drugog rešenja o izvršenju I. 1351/05 od 17. februara 2006. godine, uz pretnju novčanom kaznom. Izvršni dužnik je 10. novembra 2009. godine izjavio žalbu protiv naloga suda od 29. oktobra 2009. godine, koju je Viši trgovinsk i sud rešenjem Iž. 3179/09 od 7. decembra 2009. godine , odbi o kao neosnovan u.

Izvršni dužnik je predložio da se izvrši veštačenje na okolnost ispunjenja obavez e prema poveriocima , ali je, sada Privredni sud u Beogradu (u daljem tekstu: Privredni sud) rešenjem I. 1351/05 od 22. marta 2010. godine takav predlog odbio, ujedno ostavljajući mu rok od osam dana za izvršenje obaveze , uz pretnju izricanjem novčane kazne u iznosu od 300.000 dinara dužniku i uslovne kazne u iznosu od 100.00 dinara zakonskom zastupniku dužnika.

Izvršni dužnik je 8. aprila 2010. godine izjavio žalb u protiv rešenja Privrednog suda od 22. marta 2010. godine.

Privredni apelacion i sud je rešenjem od 10. juna 2010. godine potvr dio prvostepeno rešenje u stavu prvom, drugom i četvrtom, dok je ukinuo rešenje u delu kojim je izrečena novčana kazna u iznosu od 100.000 dinara zakonskom zastupniku dužnika, nalazeći da on nije stranka u postupku .

Privredni sud je doneo osporeni zaključak I. 1351/05 od 6. septembra 2010. godine, kojim je zakazao sprovođenje izvršenja za 1. april 2011. godine . Nakon 1. aprila 2011. godine kada su izvršni poverioci izvršili uvid u dokumentaciju, oni su 4. aprila 2011. godine podneskom istakli da im ponovo nije dostavljena sva dokumentacija . Privredni sud im je 24. juna 2011. godine naložio da tačno navedu koja dokumenta im nisu stavljena na uvid, što su oni i učinili 8. septembra 2011. godine .

Postupajući po „preciziranom zahtev u“ poverilaca za uvid u dokumentaciju, Privredni sud je rešenjem I. 1351/05 od 27. oktobra 2011. godine, u stavu prvom izreke , konstatovao u kom delu nije sprovedeno rešenje o izvršenju od 17. februara 2006. godine , dok je u stavu drugom izreke delimično obustavljen postupak za uvid u - a) ovlašćenja akcionara izvršnog dužnika data drugim licima radi zastupanja na skupštini akcionara dužnika od 1992. godine, pa do 2009. godine i b) delovodne knjige izvršnog dužnika koje sadrže spisak svih računa za svaku fiskalnu godinu od 1992. godine do 2005. godine; stavom trećem izreke odbijen je zahtev izvršnih poverilaca kojim su tražili da izvrše uvidu u knjigu ugovora dužnika za period od 1992. godine do 2005. godine, u stavu četvrtom izreke je odbijen zahtev izvršnih poverilaca kojim su tražili da se izvrši uvidu u stambene dosijee svih korisnika dodeljenih stanova i stambenih kredita u periodu nakon 1992. godine.

Izvršni poverioci su 24. novembra 2011. godine izjavili žalbu protiv prvostepenog rešenja od 27. oktobra 2011. godine. Privredni sud u Beogradu, kao drugostepena instanca, doneo je rešenje IPV(I) 135/2012 od 10. februara 2012. godine kojim je delimično odbio prigovor izvršnih poverilaca i potvrdio rešenje Privrednog suda I. 1351/05 od 27. oktobra 2011. godine u stavu trećem i četvrtom izreke , dok je rešenje u stavovima prvom, drugom i petom izreke ukinuo i u tom delu spise predmeta vratio na ponovni postupak.

Privredni sud je 5. aprila 2012. godine nalo žio izvršnim poverioci ma da uplate predujam troškova radi sprovođenja izvršenja, što su oni 21. juna učinili. Izvršenje zakazano za 27. jun 2013. godine nije sprovedeno, jer niko od stranaka nije došao.

Privredni sud je rešenjem I. 1351/05 od 27. juna 2013. godine obustav io izvršenje određeno rešenjem tog suda I. 1351/05 od 17. februara 2006. godine i ukinuo sve sprovedene izvršne radnje. Postupajući po prigovoru I. M, Privredni sud je rešenjem IPV(I) 507/13 od 23. jula 2013. godine odbi o njegov prigovor i potvr dio rešenje Privrednog suda I. 1351/05 od 27. juna 2013. godine .

4. Odredbama Ustava, na čije se povrede ustavnom žalbom ukazuje , je utvrđeno: da je z abranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se j emči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.); da se j emči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona ( član 58. stav 1.).

5. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosioci ustavne žalbe poziva ju, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak pokrenut 19. aprila 2005. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Trgovinskom sudu, a da je pravnosnažno okončan 23. jula 2013. godine . Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud, polazeći od toga da izvršni postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, je stanovišta da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja izvršnog postupka, koji je trajao osam godina i t ri mesec a.

Na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka, pored vremenskog trajanja utiče i niz drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja se mogu pojaviti tokom postupka, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke tokom trajanja postupka, postupanje sudova koji vode postupak i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud ukazuje da, u konkretnom slučaju, složenost postupka izvršenja ne može biti opravdanje za višegodišnje trajanje postupka.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioce ustavne žalbe, Ustavni sud smatra da su on i imal i opravdan interes da sudovi sprovedu postupak izvršenja koji je pokrenut na osnovu pravnosnažn og i izvršn og rešenja.

Ustavni sud ukazuje da su podnosioci ustavne žalbe svojim ponašanjem donekle doprineli neopravdano dugom trajanju postupka . Naime, oni su podneli predlog za izvršenje na osnovu rešenju Trgovinskog suda R. 88/05 od 25. marta 2005. godine pre nego što je ono postalo pravnosnažno, tako da se period od 19. aprila 2005. godine, pa do 9. februara 2006. godine, kada su podnosioci konačno podneli uredan predlog za izvršenje, ne može staviti na teret izvršnom sudu, već isključivo podnosiocima ustavne žalbe. Pored toga, podnosioci su više puta tokom postupka „precizirali zahtev“ u pogledu dokumentacije u koju su tražili uvid, što je svakako doprinelo u određenoj meri i dužini trajanja postupka.

Ipak, po oceni Ustavnog suda, prevashodnu odgovornost za preostali period snose postupajući sudovi, koji nisu preduzimali zakonom predviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak izvršenja efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, Viši trgovinski sud je čak četiri puta ukidao razna rešenja Trgovinskog suda i svaki put mu vraćao predmet na ponovni postupak. Štaviše, jedno od ukinutih rešenja je bilo i ono kojim se Trgovinski sud, nakon godinu i po dana od podnošenja predloga za izvršenje, oglasio stvarno nenadležnim za postupanje i ukinuo sve do tada sprovedene radnje. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je osporenim zaključkom Privrednog suda u Beogradu I. 1351/05 od 6. septembra 2010. godine , izvršenje zakazano tek za 1. april 2011. godine – sedam meseci kasnije, što dovoljno govori o neažurnosti izvršnog suda.

6. Ustavnopravna ocena sprovedenog postupka u ovoj građanskopravnoj stvari, zasnovana na praksi Ustavnog suda i standardima Evropskog suda za ljudska prava potvrđuje da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada će se isplatiti na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, posebno dužinu trajanja izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosi oci ustavne žalbe pretrpe li zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i doprinos podnosilaca ustavne žalbe trajanju postupka .

8. Konačno, razmatrajući ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv zaključka Privrednog suda u Beogradu I. 1351/05 od 6. septembra 2010. godine (kojim je sprovođenje izvršenje zakazano za 1. april 2011. godine), a imajući u vidu sadržinu odredb e člana 170. Ustava , te pravnu prirodu i sadržinu osporenog akta, Ustavni sud je utvrdio da se , u konkretnom slučaju, ne radi o pojedinačnom aktu iz člana 170. Ustava, te je stoga ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

9. Ustavni sud nije razmatrao navode o povredi prava zajemčenih odredbama čl. 2 1, 36. i 58. Ustava, koje podnosioci u suštini izvode iz dugog trajanja postupka, imajući u vidu da je već utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

10. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti