Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o odbijanju zahteva za izuzeće, odnosno isključenje sudije. Sud je zauzeo stav da ovakva procesna rešenja nisu pojedinačni akti protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba, već se pitanje pristrasnosti može isticati u žalbi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milice Aksentijević iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. novembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milice Aksentijević izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2102/07 od 2. juna 2009. godine i rešenja predsednika Opštinskog suda u Kragujevcu VIII - SU - 72/09 od 23. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milica Aksentijević iz Kragujevca podnela je 20. avgusta 2009. godine ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, „prava da sudi nepristrasni sudija" i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je Zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu P. 2102/07 od 2. juna 2009. godine odbačen kao nedopušten zahtev podnositeljke ustavne žalbe za izuzeće postupajućeg sudije, a osporenim rešenjem predsednika Opštinskog suda u Kragujevcu VIII - SU - 72/09 od 23. juna 2009. godine odbijen je njen zahtev za isključenje postupajućeg sudije od daljeg postupanja po predmetu.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o parničnom postupku (''Službeni gralnik RS'', broj 125/04) propisano je: da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost (isključenje) ako između sudije i lica iz ovog stava teče neka druga parnica ili između njih postoji sukob interesa (član 66. stav 1. tačka 5)); da sudija može biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (član 66. stav 2.); da protiv rešenja o isključenju ili usvajanju zahteva za izuzeće nije dozvoljena žalba, a protiv rešenja kojim se zahtev za izuzeće odbija nije dozvoljena posebna žalba (član 70. stav 5.); da se presuda može pobijati zbog bitne povrede parničnog postupka (član 360. stav 1. tačka 1)); da bitna povreda odredaba parničnog postupaka uvek postoji ako je sud bio nepropisno sastavljen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti isključen ili izuzet, ili ako je u donošenju presude učestvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi (član 361. stav 2. tačka 1)); da se revizija može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2, osim tačke 4) (član 398. stav 1. tačka 1)).
5. Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da institut isključenja, odnosno izuzeća sudije treba da obezbedi svakome da o njegovim pravima i obavezama odlučuje nepristrasan sud, što je jedna od garancija prava na pravično suđenje zajemčenih članom 32. stav 1. Ustava. Međutim, o pravima i obavezama stranaka u parničnom postupku sud odlučuje presudom, a ne rešenjem o isključenju, odnosno izuzeću. Ova rešenja su procesna rešenja koja sud donosi u parničnom postupku i protiv kojih nije dozvoljena posebna žalba. Učestvovanje sudije koji je po zakonu morao biti isključen ili izuzet u donošenju presude predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka, zbog koje se mogu izjaviti žalba i revizija protiv presude, a po iscrpljivanju ovih pravnih sredstava i ustavna žalba, u slučaju da je navedena povreda pravila parničnog postupka dovela do povrede prava na pravično suđenje.
6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da osporena rešenja ne predstavljaju pojedinačne pravne akte protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba, pa je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka:
7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti