Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje skoro sedam godina. Podnositeljki se dodeljuje naknada nematerijalne štete i nalaže se nadležnom sudu da hitno okonča postupak.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vesne Marinković iz Bora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. februara 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vesne Marinković i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu I. 272/06, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu I. 244/12, povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Boru da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vesna Marinković iz Bora podnela je Ustavnom sudu, 10. marta 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Videnović i Mileta Petkovića, advokata iz Bora, ustavnu žalbu zbog povrede prava na sudsku zaštitu iz člana 22. Ustava Republike Srbije, prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu I. 272/06 (kasnije I. 810/07), a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu I. 244/12. Podnositeljka ustavne žalbe je, između ostalog, traži la da joj Sud utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Boru I. 244/12 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 7. aprila 200 6. godine podnela Opštinskom sudu u Boru predlog za izvršenje, na osnovu pravnosnažn e i izvršn e presude tog suda P1. 684/05 od 8. februara 2006. godine , sa predlogom da se odredi privremena mera zabrane dužniku da raspolaže određenim pokretnim stvarima, kao i novčanim sredstvima na određenim računima koji se vode kod banaka. Poverilac je predložio dva sredstv a izvršenja i to plenidbu novča nih sredstava sa računa dužnika, te popis, procenu i prodaj u individualno određenih pokretnih stvari dužnika. Rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 272/06 od 10. aprila 2006. godine usvojen je predlog za određivanje privremene mere zabrane raspolaganja određenim pokretnim stvarima. Zaključkom od 1. juna 2006. godine sud je odredio izvođenje dokaz a ekonomsko -finansijskim veštačenjem u cilju utvrđivanja visine nenamirenog dela novčanog potraživanja poverioca, s obzirom na to da je u predlogu o izvršenju bilo navedeno da je glavni dug delimično izmiren pre pokretanja izvršnog postupka. Nalaz i mišljenje veštaka ekonomske struke dostavljeni su sudu 26. juna 2006. godine. Rešenjem Opštinskog sud a u Boru I. 272/06 od 16. avgusta 2006. godine dozvoljeno je prinudno izvršenje plenidbom novčanih sredstava sa računa dužnika, u skladu sa sprovedenim veštačenjem koj e nije bilo osporavano od stranaka u postupku. Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe je podneskom od 11. oktobra 2006. godine ukazala sudu da su računi dužnika bl okirani, te je ponovila predlog da sud odredi prinudno izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari u skladu sa inicijalnim predlogom za prinudno izvršenje od 7. aprila 2006. godine. Rešenjem Opštinskog suda u Boru I. 818/ 06 od 7. novembra 2006. godine sud je izmenio rešenje o izvršenju tog suda I. 272/06 od 16. avgusta 2006. godine i odredio da se novčano potraživanje poverioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe, naplati popisom, procenom i prodajom individualno određenih pokretnih stvari dužnika . Na javnoj prodaji od 12. marta 2007. godine izvršena je prodaja prinudno popisanih i zaplenjenih pokretnih stvari izvršnog dužnika. Poverilac je podneskom od 15. marta 2007. godine obavestio sud da je njegovo potraž ivanje delimično namireno i predložio da se izvršni postupak nastavi prodajom individualno određenih nepokretnosti u državnoj svojini na kojoj dužnik ima pravo trajnog korišćenja . Rešenjem Opštinskog suda u Boru I. 292/07 od 7. maja 2007. godine izmenjena su rešenj a o izvršenju tog suda I. 272/06 od 16. avgusta 2006. godine i I. 818/06 od 7. novembra 2006. godine, te je određeno da se preostali deo novčanog potraživanja poverioca naplati putem prodaje određenih nepokretnosti u državnoj svojini, a na kojoj izvršni dužnik ima pravo korišćenja . Rešenjem Opštinskog suda u Boru I. 292/07 od 26. jula 2007. godine prekinut je postupak izvršenja sa obrazloženjem da je sud došao do saznanja da je izvršni dužnik prestao da postoji. Izvršni poverilac je izjavio žalbu 4. septembra 2007. godine, a Okružni sud u Zaječaru je rešenjem Gž. 2322/07 od 28. septembra 2007. godine vratio spise prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnih nedostataka. Rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2599/07 od 13. decembra 2007. godine ukinuto je rešenje o prekidu postupka Opštinskog suda u Boru I. 292/07 od 26. jula 2007. godine i predmet je vraćen na ponovni postupak.

U ponovnom postupku Opštinski sud u Boru je doneo rešenje o prekidu postupka I. 810/07 od 10. januara 2008. godine, sa obrazloženjem da je iz rešenja Policijske uprava za grad Bor utvrđeno da je Opštinska organizacija Crvenog krsta u Boru brisana iz Registra društvenih organizacija i udruženja građana. Okružni sud u Zaječaru je rešenjem Gž. 292/08 od 14. februara 2008. godine odbio žalbu izvršnog poverioca i potvrdio rešenje o prekidu postupka.

Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, je 5. marta 2010. godine predložila nastavak izvršnog postupka , označivši za izvršnog dužnika Crveni krst Srbije kao pravnog sledbenika ranije označenog izvršnog dužnika.

Rešenjem Osnovnog suda u Boru I. 810/07 od 3. februara 2011. godine odbačen je kao neuredan predlog izvršnog poverioca za nastavak prekinutog izvršnog postupka, jer poverilac nije dostavio dokaze da je dug Opštinske organizacij e Crvenog krsta u Boru preš ao na Crveni krst Srbije. Povodom žalbe izjavljene 11. februara 2011. godine Viši sud u Zaječaru je rešenjem Gž. 248/11 od 12. aprila 2011. godine potvrdio rešenje Osnovnog suda u Boru I. 810/07 od 3. februara 2011. godine.

Podneskom od 27. oktobra 2011. godine izvšni poverilac je ponovo predložio nastavak postupka, koji je rešenjem Osnovnog sud u Boru I. 859/11 od 24. februara 2012. godine odbačen kao neuredan, jer poverilac nije dostavio dokaze da je dug prešao na novooznačenog izvršnog dužnika. Protiv ovog rešenja izvršni poverilac nije izjavljivao prigovor iako je bio poučen o pravu na pravni lek.

Podneskom od 20. aprila 2012. godine izvšni poverilac je ponovo predložio nastavak postupka, koji je rešenjem Osnovnog sud u Boru I. 244/12 od 11. jula 2012. godine odbačen kao neuredan, jer poverilac nije dostavio dokaze da je dug prešao na novooznačenog izvršnog dužnika. Povodom izjavljenog prigovora od 13. septembra 2012. godine Osnovni sud u Boru je rešenjem Ipv. I. 85/2012 od 26. oktobra 2012. godine potvrdio navedeno rešenje.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosi teljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1); da se jemči jednaka zaštita pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36.).

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Članom 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da izvršni postupak još uvek nije okončan, jer izvršenje nije u celosti sprovedeno.

Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir i period trajanja postupka koji je prethodio stupanju Ustava na pravnu snagu.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju okončanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak radi prinudne naplate novčanog potraživanja, koje je pravnosnažno dosuđeno podnositeljki ustavne žalbe, otpočeo 7. aprila 200 6. godine i da je još uvek u toku. Iz navedenog sledi da do odlučivanja Ustavnog suda o podnetoj ustavnoj žalbi izvršni postupak traje nepunih sedam godina.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Ipak, prilikom ocene da li se dosadašnje trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, Ustavni sud je imao u vidu da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ne zavisi samo od vremena njegovog trajanja, već i od niza drugih činilaca koji u konkretnom slučaju utiču na dužinu postupka, a to su, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja u toku postupka treba raspraviti, značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku i postupanje nadležnih sudova koji vode postupak.

Ispitujući da li su i koliki uticaj navedeni činioci imali na osporeni postupak, Ustavni sud nije došao do zaključka da u osporenom izvršnom postupku ima složenih pitanja koja bi mogla značajnije uticati na njegovu dužinu. Sa druge strane, imajući u vidu da se ovde radi o prinudnom izvršenju novčanog potraživanja utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom parničnog suda , Ustavni sud smatra da podnositeljka ustavne žalbe ima legitiman interes da se dozvoljeno izvršenje u celosti sprovede u razumnom roku.

Kada je reč o ponašanju podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da postoji izvestan doprinos podnosi teljke dužini trajanja osporenog sudskog postupka, a koji se ogleda u tome što je u periodu od 3. februara 2011. godine do dana dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu, više puta njen predlog za nastavak postupka podnet preko advokata, odbacivan kao neuredan zbog nedostavljanja dokaza da je preostalo dugovanje izvršnog dužnika iz izvršne isprave prešlo na novooznačenog izvršnog dužnika kao njegovog pravnog sledbenika. Naime, iako je sud već povodom prvog predloga za nastavak postupka u obrazloženju rešenja I. 810/07 od 3. februara 2011. godine ukazao koji dokazi moraju biti dostavljeni uz predlog za nastavak postupka , naročito imajući u vidu okolnost da je stranka zastupana preko advokata, punomoćnici podnositeljke ustavne žalbe ni uz naredna dva predloga za nastavak nisu dostavili validne dokaze (javnu ili u skladu sa zakonom overenu ispravu, ili pravnosnažnu , odnosno konačnu odluku donetu u parničnom, prekršajnom ili upravnom postupku) da je dugovanje izvršnog dužnika iz izvršne isprave prešlo na novooznačenog izvršnog dužnika kao njegovog pravnog sledbenika. Takođe, period od donošenja rešenja o prekidu postupka od 10. januara 20 08. godine do 5. marta 2010. godine kada je predlož en nastavak postupka se ne može staviti na teret prvostepenom sudu.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud, najpre konstatuje da je predloženo izvršenje novčanog potraživanja delimično sprovedeno javnom prodajom prinudno popisanih i zaplenjenih pokretnih stvari izvršnog dužnika i to u roku od nepunih godin u dana . S obzirom na to da je nakon podnošenja predloga za prinudno izvršenje bilo nužno sprovesti ekonomsko-finansijsko veštačenje, Ustavni sud je ocenio da sud nije preduzeo sve neophodne mere kako bi o predlogu za izvršenje od 7. aprila 2006. godine odlučio u što kraćem roku. Naime, Osnovni sud u Boru je tek nakon gotovo dva meseca od podnošenja predloga za izvršenje odredio izvođenje dokaza ekonomsko-finansijskim veštačenjem, a rešenje o izvršenju je doneto posle više od četiri meseca. Takođe, po oceni Ustavnog suda, dužini trajanja osporenog izvršnog postupka u izvesnoj meri doprinelo je i to što je sud najpre dozvolio sprovođenje izvršenja samo plenidbom novčanih sredstava sa računa dužnika, a odredio privremenu meru zabrane raspolaganja samo u odnosu na pokretne stvari dužnika, iako su u predlogu za izvršenje bila predložena oba sredstva izvršenja i obe privremene mere , te je tek po urgenciji izvršnog poverioca rešenjem od 7. novembra 2006. godine izmenio rešenje o izvršenju od 16. avgusta 2006. godine.

Nadalje, Osnovnom sudu u Boru se može staviti na teret i okolnost da je dostavio nepotpune spise drugostepenom sudu povodom žalbe izjavljene protiv rešenja I. 292/07 od 26. jula 2007. godine, zbog čega su spisi, prvobitno, bez odluke vraćeni radi ispravljanja procesnih nedostataka, a rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2599/07 od 13. decembra 2007. godine ukinuto je osporeno rešenje zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Stoga se, po oceni Ustavnog suda trajanje postupka neopravdano produžilo za više od pet meseci. Ustavni sud je ocenio da Osnovn i sud u Boru nije postupao u skladu sa načelom hitnosti izvršnog postupka ni u situaciji kada je o predlogu izvršnog poverioca za nastavak prekinutog postupka podnetog 5. marta 2010. godine odlučio tek rešenjem I. 810/07 od 3. februara 2011. godine.

Saglasno izloženom, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu I. 272/06, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu I. 244/12. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 200 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, a posebno doprinos podnositeljke. Takođe, Ustavni sud je našao da se nadležnim sudovima (do odlučivanja po ustavnoj žalbi), može staviti na teret neopravdano odugovlačenje postupka u ukupnom trajanju od dve godine . Stoga, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Polazeći od toga da izvršni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

7. U vezi navoda podnositeljke ustavne žalbe da joj je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu I. 272/06, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Boru u predmetu I. 244/12, povređeno pravo na sudsku zaštitu iz člana 22. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao preuranjenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da predmetni izvršni postupak još uvek nije okončan , te je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević