Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u katastarskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku pred katastrom koji traje od 2008. godine. Sud je naložio hitno okončanje postupka i dosudio podnosiocu naknadu nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás) i dr Vladan Petrov, č lanovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. N . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. februara 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. N . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Republičkim geodetsk im zavod om – Služba za katastar nepokretnosti Zvezdara u predmetu broj 952-02-9-373/2017 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo R. N . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. N . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 16. novembra 2021. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku označenom u izreci, kao i protiv rešenja Upravnog suda R4 u 250/21 od 6. septembra 2021. godine i rešenj a Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u 121/21 od 8. oktobra 2021. godine i Rž1 u 122/21 od 18. oktobra 2021. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno : da je osporeni upravni postupak pokrenut 2008. godine zahtevom R.D. za upis promene nosioca prava na zemljištu na kome je kao korisnik bio upisan pravni prethodnik podnosioca; da je u toku osporenog postupka sproveden postupak izlaganja podataka o nepokretnostima i pravima na njima, u kome je podnosilac Komisiji podneo prigovor na zapisnik o izlaganju; da je Služba za katastar nepokretnosti Zvezdara, postupajući po tom prigovoru, donela rešenje kojim je odbila zahtev za ispravku greške, nedostataka i propusta o upisanim stvarnim pravima na nepokretnostima; da je Upravni sud presudom U. 9061/19 od 30. avgusta 2021. godine uvažio tužbu podnosioca podnetu protiv rešenja kojim je odbijena žalba podnosioca, a da u ponovnom postupku još nije postupljeno po navedenoj presudi.

Ustavnom žalbom je predloženo da Ustavni sud utvrdi da je u osporenom postupk u podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu, kao i da utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 13.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Takođe je predloženo da Ustavni sud utvrdi da je osporenim aktima podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, osporene akte, dostavljenu dokumentaciju i spise predmeta broj 952-02-9-373/2017 Republičkog geodetsk og zavod a – Služba za katastar nepokretnosti Zvezdara , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Zvezdara broj 952-01-8-717/2008 od 23. septembra 2008. godine usvojen je zahtev R.D. podnet 13. avgusta 2008. godine i dozvoljeno provođenje promene na zemljištu označenom u rešenju, tako što su umesto korisnika D. N . upisani sukorisnici R.D. i N.D, sa po ½ dela.

Odlučujući o žalbi D. N, izjavljenoj protiv navedenog rešenja 28. oktobra 2008. godine, preko punomoćnika R . N . (podnosioca ustavne žalbe) i S . N, Republički geodetski zavod je rešenjem od 12. juna 2009. godine poništio pobijano rešenje i predmet vratio prvostepenom organu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem prvostepenog organa broj 952-01-3820/2009 od 22. septembra 2009. godine, donetim u ponovnom postupku, dozvoljeno je provođenje promene na predmetnom zemljištu, tako da su umesto korisnika D. N . upisani sukorisnici R.D. i N.D, sa udelima od po 166/344.

Podnosilac ustavne žalbe, kao punomoćnik S. N . i D . N, izjavio je 9. oktobra 2009. godine žalbu protiv novodonetog rešenja prvostepenog organa.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu O. 5410/15 od 13. novembra 2015. godine, koje je postalo pravnosnažno 18. decembra iste godine, podnosilac ustavne žalbe je oglašen za zakonskog naslednika svog oca S. N, koji je preminuo 5. decembra 2014. godine.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda od 15. maja 2017. godine poništeno je rešenje prvostepenog organa od 22. septembra 2009. godine i predmet vraćen tom organu na ponovno odlučivanje, jer je ocenjeno da u obrazloženju nisu navedeni pravni propisi i razlozi koji, s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, upućuju na odluku iz dispozitiva.

3.2. U zapisniku Komisije za izlaganje podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Mali Mokri Lug 2 u predmetu broj 951-3050/2011, sačinjenom u Službi za katastar nepokretnosti Zvezdara 14. jula 2017. godine, konstatovano je da je D. N, prema obaveštenju pošte, preminuo, a da je podnosilac ustavne žalbe obavešten, ali nije preuzeo poziv. Komisija je odredila da se za nosioca prava korišćenja na predmetnom zemljištu upiše R. D, a da se kao držaoci objekta upišu imenovani i N.D, sa po ½ dela.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda od 3. avgusta 2017. godine potvrđen je katastar nepokretnosti za deo KO Mali Mokri Lug, koji obuhvata predmetno zemljište.

3.3. Rešenjem prvostepenog organa broj 952-02-9-373/2017 od 15. avgusta 2017. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za ispravku greške, nedostataka i propusta o upisanim stvarnim pravima na predmetnom zemljištu. U obrazloženju rešenja je navedeno: da je podnosilac 2. avgusta 2017. godine podneo prigovor Komisiji za izlaganje podataka za KO Mali Mokri Lug na zapisnik Komisije sačinjen 14. jula iste godine; da je rok od osam dana za podnošenje prigovora istekao 22. jula 2017. godine, te je prigovor neblagovremen; da je rešenjem Republičkog geodetskog zavoda od 3. avgusta 2017. godine potvrđen katastar nepokretnosti za deo KO Mali Mokri Lug, koji obuhvata predmetno zemljište, zbog čega je navedeni prigovor smatran zahtevom za ispravku greške, saglasno odredbi člana 106. stav 4. Zakona o državnom premeru i katastru; da su nepokretnosti u ispravama za upis označene na način koji omogućava njihovu pouzdanu identifikaciju.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda od 24. aprila 2019. godine odbijena je žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena 21. avgusta 2018. godine protiv navedenog rešenja prvostepenog organa. U rešenju je, pored ostalog, ocenjeno da nisu od uticaja navodi žalbe da je prigovor na zapisnik o izlaganju podnet 2. avgusta 2017. godine, a da je narednog dana doneto rešenje kojim je potvrđen katastar nepokretnosti.

Podnosilac ustavne žalbe je 6. juna 2019. godine podneo tužbu Upravnom sudu protiv predmetnog konačnog upravnog akta, a 5. jula 2021. godine podneo je prigovor radi ubrzanja postupka pred tim sudom u predmetu U. 9061/19.

Presudom Upravnog suda U. 9061/19 od 30. avgusta 2021. godine uvažena je tužba podnosioca ustavne žalbe, poništeno rešenje Republičkog geodetskog zavoda od 24. aprila 2019. godine i predmet vraćen tom organu na ponovno odlučivanje. Upravni sud je ocenio da prvostepeni organ nije dao valjane razloge o tome zašto je o prigovoru odlučivao na osnovu odredbe člana 106. stav 4. Zakona o državnom premeru i katastru, a u postupku po žalbi nije otklonjena navedena povreda pravila postupka.

Osporenim rešenjem Upravnog suda R4 u 250/21 od 6. septembra 2021. godine odbijen je kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda U. 9061/19, sa obrazloženjem da je odluka u navedenom predmetu doneta 30. avgusta 2021. godine, te da će biti izrađena u propisanom roku i dostavljena strankama. Taj sud je ocenio da „nije povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, jer je izjavljeni prigovor bio delotvoran, budući da je doveo do ubrzanja postupka“.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u 121/21 od 8. oktobra 2021. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba koju je podnosilac ustavne žalbe 8. septembra 2021. godine izjavio zbog nedonošenja odluke po prigovoru radi ubrzavanja postupka od 5. jula 2021. godine. Vrhovni kasacioni sud je istakao da je odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča. Imajući u vidu da je žalba izjavljena nakon donošenja presude Upravnog suda U. 9061/19 od 30. avgusta 2021. godine, kao i da je rešenjem Upravnog suda R4 u 250/21 od 6. septembra 2021. godine odlučeno o navedenom prigovoru, taj sud je odlučio kao u dispozitivu.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u 122/21 od 18. oktobra 2021. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba koju je podnosilac ustavne žalbe 16. septembra 2021. godine izjavio protiv rešenja Imajući u vidu da je odredbom člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da prigovor i žalba mogu da se podnesu dok se postupak ne okonča, a da je žalba izjavljena nakon donošenja presude Upravnog suda U. 9061/19 od 30. avgusta 2021. godine, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u dispozitivu.

Iz dostavljenih spisa predmeta proizlazi da nije bilo daljeg postupanja nadležnih organa nakon donošenja presude Upravnog suda U. 9061/19 od 30. avgusta 2021. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najkasnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok ( član 237. stav 1.).

Važeći Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 – autentično tumačenje i 2/23) u članu 9. stav 2. i članu 174. sadrži suštinski iste odredbe o potrebi brzog i efikasnog odlučivanja u upravnom postupku i o roku za odlučivanje o žalbi.

Odredbom člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima ( „Službeni glasnik RS “, broj 111/09) propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta.

Saglasno odredbama člana 70. navedenog zakona, ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta ne donese odmah, a najkasnije u roku od 30 dana, novi upravni akt ili akt o izvršenju presude, stranka može posebnim podneskom da traži donošenje takvog akta (stav 1.), a ako nadležni organ ne donese akt iz stava 1. ovog člana ni u roku od sedam dana od traženja stranke, stranka može posebnim podneskom da zahteva od suda koji je doneo presudu donošenje takvog akta (stav 2.) .

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu u osporenom upravnom postupku koji se vodi pred Službom za katastar nepokretnosti Zvezdara, „u kome je nepokretna imovina od 2008. godine do danas nezakonito knjižena…na treća lica“.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je najpre konstatovao: da je osporeni upravni postupak započeo 13. avgusta 2008. godine, podnošenjem zahteva R.D. za provođenje promene nosioca prava na predmetnom zemljištu; da je period koji je merodavan za ocenu trajanja osporenog postupka započeo 28. oktobra 2008. godine, podnošenjem žalbe pravnog prethodnika podnosioca ustavne žalbe protiv rešenja Službe za katastar nepokretnosti Zvezdara broj 952-01-8-717/2008 od 23. septembra 2008. godine; da je pre okončanja tog postupka sproveden postupak izlaganja za predmetno zemljište u predmetu broj 951-3050/2011 Komisije za izlaganje podataka o nepokretnostima i pravima na njima za KO Mali Mokri Lug 2; da je podnosilac ustavne žalbe 2. avgusta 2017. godine podneo prigovor na zapisnik o izlaganju, o kome je odlučeno u predmetu Službe za katastar nepokretnosti Zvezdara broj 952-02-9-373/2017; da postupak po prigovoru podnosioca nije pravnosnažno okončan.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je navedene upravne postupke posmatrao kao celinu i utvrdio da osporeni postupak u odnosu na pravnog prethodnika podnosioca ustavne žalbe traje 15 godina, a da je period merodavan za ocenu o povredi podnosiočevog prava na suđenje u razumnom roku započeo pre šest godina, kada je on stupio u taj postupak kao pravni sledbenik svog oca S. N.

Ustavni sud je konstatovao da navedeno trajanje postupka, samo za sebe, može ukazivati na to da o zahtevu za upis promene nosioca prava na predmetnom zemljištu nije odlučeno u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa i sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da predmetni upravni postupak nije bio složen, ni u pogledu činjeničnih, niti pravnih pitanja.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud konstatuje da on kao pravni sledbenik upisanog nosioca prava na predmetnom zemljištu parcele ima materijalni i pravni interes da se u razumnom roku odluči o zakonitosti upisa promene nosioca prava na tom zemljištu.

Ispitujući postupanje upravnih organa i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je konstatovao da je za dugo trajanje osporenog postupka prevashodno odgovoran drugostepeni organ, koji je o žalbi izjavljenoj protiv rešenja prvostepenog organa od 22. septembra 2009. godine odlučivao sedam godina i sedam meseci. Upravni sud je odluku u predmetnom upravnom sporu doneo u roku od dve godine i nepuna tri meseca.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je imao u vidu da njegov pravni prethodnik u periodu koji je trajao pet godina nije podneo tužbu zbog „ćutanja administracije“ kako bi ubrzao postupak odlučivanja o izjavljenoj žalbi protiv rešenja prvostepenog organa od 22. septembra 2009. godine . Sud je dalje utvrdio da podnosilac ustavne žalbe godinu i po dana nije koristio mogućnost da izjavi žalbu zbog nedonošenja odluke o prigovoru na zapisnik o izlaganju podataka, a potom, eventualno tužbu zbog „ćutanja administracije“. Konačno, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe mogao da zahteva od Republičkog geodetskog zavoda da donese akt u izvršenju presude Upravnog suda U. 9061/19 od 30. avgusta 2021. godine i da se potom, eventualno, obrati tom sudu u smislu odredaba člana 71. Zakona o upravnim sporovima.

Ustavni sud je, međutim, ocenio da navedeni doprinos podnosioca trajanju osporenog postupka ne može uticati na odluku ovog suda o postojanju istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu činjenice utvrđene u ovom ustavnosudskom postupku . Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 , 10/23 i 92/23), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu.

U vezi sa istaknutom povredom prava na imovinu, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu preuranjena, imajući u vidu da osporeni postupak nije pravnosnažno okončan. Ustavni sud je, stoga, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu i našao da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac pretrpeo. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine ( predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

Ustavni sud nije posebno ispitivao ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Upravnog suda R4 u 250/21 od 6. septembra 2021. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u 121/21 od 8. oktobra 2021. godine i Rž1 u 122/21 od 18. oktobra 2021. godine, jer je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u osporenom upravnom postupku.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u katastarskom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti