Odluka Ustavnog suda o pravu na besplatne akcije stečene nasleđem

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava presudu Upravnog suda i vraća predmet na ponovno odlučivanje. Upravni sud je povredio pravo na pravično suđenje jer je proizvoljno tumačio da sticanje akcija nasleđem isključuje pravo na besplatne akcije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1564/2012
18.06.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. T. iz Kljajićeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. juna 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. T. i utvrđuje da je presudom Upravnog suda U. 24204/10 od 20. januara 2012. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda U. 24204/10 od 20. januara 2012. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja broj 300-117-00-06589/2009-08 od 16. aprila 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. T . iz Kljajićeva je , 5. marta 2012. godine, preko punomoćnika M . N. L, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 24204/10 od 20. januara 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je u predmetnom upravnosudskom postupku pogrešno primenjeno materijalno pravo, konkretno odredbe Zakona o svojinskoj transformaciji, kao i da Upravni sud nije obrazložio zbog čega nisu osnovani navodi podnosioca da sticanje akcija nasleđivanjem ne isključuje mogućnost ostvarenja prava na besplatne akcije po osnovu Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Agencije za privatizaciju PR 65233, spise predmeta Upravnog suda U. 24204/10, kao i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Zaključkom Agencije za privatizaciju broj PR 65233 od 23. oktobra 2009. godine odbačena je prijava podnosioca ustavne žalbe broj 3-1900-112631 za upis u evidenciju zaposlenih i bivših zaposlenih, kao podneta od lica koje je pravo na akcije bez naknade ostvarilo u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji.

Rešenjem Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja broj 300-117-00-06589/2009-08 od 16. aprila 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog zaključka, sa obrazloženjem da je podnosilac ostvario pravo na akcije bez naknade u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji u Fabrici ulja "Sunce" a.d. iz Sombora i stečenim akcijama raspolagao 29. septembra 2004. godine.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je 2. jula 2010. godine podneo tužbu Upravnom sudu, u kojoj je, između ostalog, naveo da je akcije u F. u. "S. " a.d. iz S. stekao njegov otac, da su iste na podnosioca prenete na osnovu rešenja o nasleđivanju u visini od ¼delova od 12 akcija i da sticanje akcija nasleđivanjem ne isključuje mogućnost ostvarenja prava na besplatne akcije po osnovu Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. U odgovoru na tužbu, drugostepeni organ uprave je naveo da je u sprovedenom postupku utvrđeno da je tužilac raspolagao akcijama F. u. "S. " a.d. iz S. na organizovanom tržištu 29. septembra 2004. godine i akcijama "H. B. a.d." S, ponudom za preuzimanje akcija 8. avgusta 2008. godine. Dalje je navedeno da, s obzirom na to da se tužilac akcija "H. B. a.d." S. nije odrekao na način propisan članom 3. stav 5. Uredbe o postupku evidencije zaposlenih i bivših zaposlenih koji imaju pravo na prenos akcija bez naknade, već je istim raspolagao 8. avgusta 2008. godine, da tužilac ne ispunjava uslove propisane navedenom Uredbom, posebno ako se ima u vidu da je po osnovu prinudne prodaje akcija ostvario dobit. Osporenom presudom Upravnog suda U. 24204/10 od 20. januara 2012. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca izjavljena protiv drugostepenog rešenja. U obrazloženju ove presude je, pored ostalog, navedeno: da je podnosilac ostvario pravo na akcije bez naknade u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji u F. u. "S." a.d. iz S. i stečenim akcijama raspolagao na organizovanom tržištu, na berzi 29. septembra 2004. godine; da nisu osnovani navodi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, da sticanje akcija po osnovu nasleđa ne isključuje pravo na besplatne akcije u postupku privatizacije, kod izričite zakonske odredbe da pravo na besplatne akcije i novčanu naknadu u postupku privatizacije ostvaruju lica koja pravo na akcije nisu na bilo koji način ostvarila, u celosti ili delimično, u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji, a kod nesporne činjenice da je podnosilac pravo na akcije bez naknade stekao nasleđem.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (član 36. stav 1.) .

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i odredbe sledećih propisa:

Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije ("Službeni glasnik RS", broj 123/07) bilo je propisano: da prava u skladu sa ovim zakonom ostvaruju lica koja ispunjavaju sledeće uslove: da su navršila 18 godina života zaključno sa 31. decembrom 2007. godine i da su na dan sticanja statusa nosioca prava bila upisana u birački spisak nadležnih opštinskih organa; da su na dan stupanja na snagu ovog zakona državljani Republike Srbije; da su na dan 30. juna 2007. godine imala prebivalište na teritoriji Republike Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije; da pravo na akcije bez naknade nisu na bilo koji način ostvarili, u celosti ili delimično, u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/01) ili Zakonom o privatizaciji i da su upisani u evidenciju nosilaca prava koju vodi Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija), u skladu sa ovim zakonom; da lica iz stava 1. ovog člana stiču status nosioca prava danom upisa u evidenciju nosilaca prava, u skladu sa ovim zakonom; da danom sticanja statusa nosioca prava lica iz stava 1. ovog člana gube pravo na sticanje kapitala bez naknade koje imaju zaposleni u subjektu privatizacije u skladu sa Zakonom o privatizaciji (član 2.); da u slučaju smrti lica koje je podnelo prijavu za upis u evidenciju nosilaca prava u skladu sa ovim zakonom, odnosno u slučaju smrti lica koje je steklo status nosioca prava, naslednici tog lica stiču odnosno ostvaruju pravo na novčanu naknadu i pravo na prenos akcija pod uslovima i na način na koji bi ta prava steklo odnosno ostvarilo lice čiji su oni naslednici (član 4. stav 3.); da zaposleni i bivši zaposleni u preduzeću po sprovedenoj privatizaciji u smislu člana 19. ovog zakona ostvaruju pravo na prenos bez naknade akcija tog preduzeća u visini od 200 evra po punoj godini radnog staža u tom preduzeću obračunato prema procenjenoj tržišnoj vrednosti ukupnog kapitala preduzeća pre sprovedene privatizacije, računato u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan vršenja procene, a najviše za 35 godina radnog staža (član 23. stav 1.); da se zaposlenima i bivšim zaposlenima u smislu člana 23. stav 1. ovog zakona smatraju lica koja su zaposlena ili su ranije bila zaposlena u preduzećima i njihovim pravnim prethodnicima, osim bivših zaposlenih koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona zaposleni u drugim privrednim subjektima u kojima je pokrenut postupak privatizacije i koja ispunjavaju sledeće uslove: da su navršila 18 godina života zaključno sa 31. decembrom 2007. godine i da su na dan evidentiranja bila upisana u birački spisak nadležnih opštinskih organa; da su na dan stupanja na snagu ovog zakona državljani Republike Srbije; da su na dan 30. juna 2007. godine imala prebivalište na teritoriji Republike Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije; da pravo na akcije bez naknade nisu na bilo koji način ostvarili u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji; da pravo na sticanje kapitala bez naknade nisu u celosti ostvarili u skladu sa Zakonom o privatizaciji (član 25. stav 1.).

Odredbom člana 2. stav 2. Uredbe o postupku evidencije zaposlenih i bivših zaposlenih koji imaju pravo na prenos akcija bez naknade ("Službeni glasnik RS", br. 3/08 i 31/08) propisano je da u evidenciju nosilaca prava mogu da se upišu i lica koja su pravo na akcije, odnosno udele bez naknade ostvarili u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji ("Službeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/01) i Zakonom o privatizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) ako po osnovu tako stečenih akcija, odnosno udela nisu ostvarili pravo na dividendu, odnosno dobit ili na deo stečajne ili likvidacione mase i ako tim akcijama, odnosno udelima nisu raspolagali.

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg organa, odnosno suda.

Ustavni sud konstatuje da se tokom celokupnog osporenog postupka kao sporno postavljalo pitanje da li je i na koji način podnosilac ustavne žalbe ostvario pravo na akcije bez naknade u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji, što predstavlja jedan od uslova koji utiče na ostvarivanje prava propisanih odredbama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije . Ustavni sud ukazuje da je prvostepeni organ odbacio predmetnu prijavu podnosioca , sa obrazloženjem da je podneta od strane lica koje je pravo na akcije bez naknade ostvarilo u skladu sa navedenim Zakonom o svojinskoj transformaciji, ali bez navođenja činjenica i okolnosti konkretnog slučaja. Drugostepeni organ je, pak, odbio žalbu podnosioca, sa obrazloženjem da je podnosilac ostvario pravo na akcije u F. u. "S." a.d. S. i stečenim akcijama raspolagao 29. septembra 2004. godine.

Ustavni sud dalje konstatuje da je Upravni sud u osporenoj presudi u potpunosti prihvatio kao pravilne i na zakonu zasnovane razloge date u obrazloženju drugostepenog rešenja, te je, nakon citiranja zakonskih odredbi, konstatovao da navodi tužbe nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovoj upravnoj stvari. Međutim, prethodno, u odgovoru na tužbu datom od strane drugostepenog organa, navedeno je da taj organ smatra da su neosnovani navodi tužbe jer je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, raspolagao akcijama F. u. "S." a.d. iz S. na organizovanom tržištu 29. septembra 2004. godine i akcijama "H. B. a.d." S, ponudom za preuzimanje akcija 8. avgusta 2008. godine, te da, imajući u vidu da se tužilac akcija "H. B. a.d." S. nije odrekao na način propisan članom 3. stav 5. Uredbe , već je istima raspolagao 8. avgusta 2008. godine, da tužilac ne ispunjava uslove propisane navedenom Uredbom, posebno ako se ima u vidu da je po osnovu prinudne prodaje akcija ostvario dobit.

Ustavni sud konstatuje da rešavanje suda u upravnom sporu ima svoje osobenosti, koje se, između ostalog, ogledaju u načelu zakonitosti i načelu oslanjanja suda na utvrđeno činjenično stanje u upravnom postupku. S obzirom na to da se u upravnom sporu proverava zakonitost konačnog upravnog akta na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, to ne postoji obaveza suda da obrazlaže sve navode tužbe ukoliko su oni već isticani u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu i u kom postupku su ti navodi ocenjeni. Međutim, odluka suda ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti ono sme da bude lapidarnog karaktera. Ovo posebno u situaciji kada prvostepeni organ uprave za svoju odluku nije dao nikakve razloge, te su prvi put konkretni razlozi za odbacivanje predmetne prijave podnosioca dati u drugostepenom rešenju. Imajući u vidu navedeno, podnosilac ustavne žalbe je tek u tužbi podnetoj protiv konačnog upravnog akta osporio utvrđeno činjenično stanje, te primenu materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje, pa je Upravni sud morao da, u konkretnom slučaju, oceni sve navode tužbe i detaljno obrazloži svoju odluku. Ustavni sud ukazuje da su i drugačiji razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostepenog upravnog organa i odgovor na tužbu koji je dat od strane tog organa.

Ustavni sud napominje da u načelu nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su sudovi i drugi državni organi i organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja tumačili pozitivnopravne propise. Ustavni sud ukazuje da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, odnosno ako je primena zakona bila očigledno nepravična, arbitrerna ili diskriminatorna.

Međutim, u konkretnom slučaju, razlozi dati u obrazloženju drugostepenog rešenja nisu ustavnopravno prihvatljivi. Naime, akcije upisane kod F. u. "S." a.d. iz S. podnosilac ustavne žalbe je stekao na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju, a ne u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji. Saglasno navedenim odredbama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, prava propisana ovim zakonom imaju sva lica koja pravo na akcije bez naknade nisu na bilo koji način ostvarila u skladu sa Zakonom o svojinskoj transformaciji . Imajući u vidu da je ove razloge kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvatio i Upravni sud, te da nije ocenio navode tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, da je predmetne akcije stekao njegov otac, a da su na njega prenete na osnovu rešenja o nasleđivanju, što ne isključuje sada njegovo pravo da kao zaposleni, odnosno bivši zaposleni ostvari predmetno pravo, već je samo konstatovao da nisu osnovani ti navodi, po oceni Ustavnog suda vodi oceni da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao elemenat prava na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud, pri tom, ne ulazi u ocenu osnovanosti predmetnog zahteva podnosioca, odnosno da li podnosilac uopšte ispunjava uslove za ostvarivanje prava po osnovu Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije , posebno imajući u vidu da drugostepeni upravni organ u odgovoru na tužbu ukazuje i na druge činjenice i okolnosti koje su od uticaja na ostvarivanje ovog prava. Ustavni sud samo ukazuje da se ustavna garancija prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava , pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda U. 24204/10 od 20. januara 2012. godine, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Istovremeno, kao meru otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava, a ne prejudicirajući ishod daljeg postupka, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporenu presudu i odredio da Upravn i sud donese novu odluku o tužbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja broj 300-117-00-06589/2009-08 od 16. aprila 2010. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud nije razmatrao ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na navode podnosioca da su mu osporenim pojedinačnim aktom povređena i druga Ustavom zajemčena prava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporenu presudu Upravnog suda, te da je određeno da Upravni sud ponovo odluči o tužbi podnosioca.

8. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o pravu na besplatne akcije stečene nasleđem

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti