Odluka Ustavnog suda Srbije o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu Z. M. zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu. Dosuđena je naknada štete od 500 evra. Preostali deo žalbe je odbačen jer podnosilac nije podneo zahtev za preispitivanje sudske odluke Vrhovnom kasacionom sudu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-15642/2022
28.05.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Atila Dudaš (Dudás Attila), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. M. iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. maja 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. M. i utvrđuje da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Novom Sadu u predmetu U. 8194/18 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo Z. M. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. M. iz Subotice podneo je Ustavnom sudu, 19. decembra 2022. godine, preko punomoćnika M. B, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom – Odeljenje u Novom Sadu u predmetu U. 8194/18, kao i protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 8194/18 od 28. septembra 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je postupak pred Upravnim sudom trajao neprimereno dugo, jer je tužba podneta 11. maja 2018. godine, a prva radnja pred sudom preduzeta nakon pune četiri godine; da je podnosilac tražio odlaganje usmenih rasprava zakazanih za 2, odnosno 22. jun 2022. godine, zbog toga što ga punomoćnik nije obavestio o datumu održavanja rasprave, odnosno što nije stigao da angažuje drugog punomoćnika; da je Upravni sud održao raspravu 27. septembra 2022. godine, iako je podnosilac tražio odlaganje, jer se morao odazvati na poziv Prekršajnog suda u Subotici; da se nakon četiri godine „vrši ubrzanje na štetu podnosioca zakazivanjem (rasprava) u veoma kratkim intervalima“; da se nije radilo o složenom predmetu i da podnosilac nije doprineo trajanju osporenog postupka.

Ustavnom žalbom je traženo od Ustavnog suda da utvrdi povredu označenih prava, „ukine“ osporenu presudu i utvrdi pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u osporeni akt i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pravnosnažnim rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Subotica broj 952-02-1253/2012 od 28. februara 2012. godine dozvoljen je upis prava svojine u korist privrednog društva V. „Z.“ d.o.o. Subotica i podnosioca ustavne žalbe, sa udelima označenim u rešenju, na nepokretnostima koje se nalaze na k.p. br. (…)/1 i (…)/2, obe KO Stari Grad.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-23-2404/2017 od 27. marta 2018. godine odbijen je kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe, podnet 27. marta 2017. godine, za poništavanje po osnovu službenog nadzora pravnosnažnog rešenja Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Subotica broj 952-02-1253/2012 od 28. februara 2012. godine, u smislu odredbe člana 253. stav 1. tačka 5) ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku. U uputstvu o pravnom sredstvu je navedeno da je predmetno rešenje Republičkog geodetskog zavoda konačno u upravnom postupku i da se protiv njega ne može izjaviti žalba.

Podnosilac ustavne žalbe je 11. maja 2018. godine podneo tužbu Upravnom sudu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-23-2404/2017 od 27. marta 2018. godine, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 8194/18 od 28. septembra 2022. godine. Upravni sud je u obrazloženju osporene presude konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe zahtevao odlaganje javne rasprave zakazane za 27. septembar 2022. godine, ali da je ona ipak održana u njegovom odsustvu, jer je ocenjeno da je podnosilac imao dovoljno vremena da angažuje punomoćnika za zastupanje na raspravi.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, između ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da je predmetni upravni spor započeo 11. maja 2018. godine, tužbom podnosioca ustavne žalbe i da je okončan osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 8194/18 od 28. septembra 2022. godine.

Činjenica da je osporeni postupak trajao četiri godine i četiri meseca, sama za sebe, ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja prava o kome je odlučivano za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, u predmetnom upravnom sporu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u konkretnom slučaju, Ustavni sud je našao da se postupanje Upravnog suda ne može smatrati efikasnim, posebno stoga što je zakonitost pobijanog upravnog akta ispitivana na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u upravnom postupku.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je on imao materijalni interes da se u razumnom roku odluči o njegovom zahtevu.

Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe svojim radnjama nije doprineo trajanju predmetnog upravnog spora. S obzirom na to da je javna rasprava pred Upravnim sudom prvi put zakazana četiri godine nakon podnošenja tužbe, molba podnosioca da se ona odloži nije uticala na postupanje suda po podnetoj tužbi.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio povredu označenog prava podnosioca i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, a krećući se u granicama zahteva ustavne žalbe, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. Ispitujući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 8194/18 od 28. septembra 2022. godine, Ustavni sud je konstatovao da iz navedene odredbe člana 170. Ustava proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

Odredbama Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može pokrenuti i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku (član 14. stav 2.); da protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda stranka i nadležni javni tužilac mogu da podnesu Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke (član 49. stav 1.); da navedeni zahtev može da se podnese kada je to zakonom predviđeno, u slučajevima kada je sud odlučivao u punoj jurisdikciji i u stvarima u kojima je u upravnom postupku bila isključena žalba (član 49. stav 2.).

Odredbom člana 254. stav 5. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) bilo je propisano da protiv rešenja donesenog na osnovu člana 253. tog zakona nije dopuštena žalba, već se protiv njega može neposredno pokrenuti upravni spor.

Ustavni sud ukazuje na to da se pod iscrpljivanjem pravnih sredstava u upravnom postupku smatra donošenje odluke po tužbi u upravnom sporu, odnosno donošenje odluke po zahtevu za preispitivanje sudske odluke, ukoliko je ovo vanredno pravno sredstvo dozvoljeno. Kako je protiv rešenja rešenja Republičkog geodetskog zavoda 07-3 broj 952-02-23-2404/2017 od 27. marta 2018. godine žalba bila isključena, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe, na osnovu odredbe člana 49. stav 2. tačka 3) Zakona o upravnim sporovima, protiv osporene presude Upravnog suda mogao da podnese Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje sudske odluke.

S obzirom na to da iz ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije proizlazi da podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu nije iscrpeo sva zakonom predviđena pravna sredstva za zaštitu svojih prava pred redovnim sudom, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 3. izreke.

9. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda Srbije o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti