Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Trgovinskog suda. Sud je utvrdio da osporeni akt nije povredio pravo na pravično suđenje niti pravo na imovinu, jer je zasnovan na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1565/2008
09.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi ''Alba Trade International'' d.o.o. Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. decembra 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba ''Alba Trade International'' d.o.o. Beograd izjavljena protiv rešenja Trgovinskog suda u Čačku R. 221/08 od 2. decembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. ''Alba Trade International'' d.o.o. iz Beograda je 31. decembra 2008. godine Ustavnom sudu podnelo ustavnu žalbu protiv rešenja Trgovinskog suda u Čačku R. 221/08 od 2. decembra 2008. godine, zbog povrede prava iz čl. 3, 20, 21, 32, 36, 58, 60. i 145. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je stekao pravo svojine na imovini dužnika ''Tehnos'' a.d. Čačak na osnovu rešenja o prinudnom poravnanju Trgovinskog suda u Čačku II PP 8/01 od 1. novembra 2002. godine, te da je sud bio dužan da ovo rešenje izvrši po službenoj dužnosti. Ističe se da je Trgovinski sud u Čačku rešenjem Fi. 294/02 od 14. novembra 2002. godine izvršio upis stečenog prava iz prinudnog poravnanja u registar Trgovinskog suda, ali da nije naveo i pravo poverioca (ovde podnosioca ustavne žalbe) ''kao pojedinačno pravo''. Iz tog razloga, podnosilac ustavne žalbe je podneo zahtev za upis prava zabeležbe po osnovu navedenog rešenja o prinudnom poravnanju, koji je odbijen suprotno odredbi člana 73. Zakona o stečajnom postupku i odredbama Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, čime je podnosilac ''onemogućen u sticanju razlučnog prava i prava namirenja po osnovu već stečene imovine''. Predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih ustavnih prava, utvrdi da je osporeno rešenje ''neustavno i nezakonito i da ne proizvodi pravno dejstvo'', kao i ''naknadu štete zbog povrede Ustava i zakona''.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Trgovinskog suda u Čačku II PP. 8/01 od 1. novembra 2002. godine odobreno je zaključenje prinudnog poravnanja između dužnika ''Tehnos'' a.d. Čačak i njegovih poverilaca, između ostalog i podnosioca ustavne žalbe, o isplati duga.

Rešenjem Trgovinskog suda u Čačku St. 8/07 od 27. avgusta 2007. godine otvoren je postupak stečaja nad ''Tehnos'' a.d. Čačak.

Rešenjem Trgovinskog suda u Čačku St. 8/07 R. 221/08 od 29. septembra 2008. godine, u stavu prvom izreke odbijen je zahtev stečajnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za upis prava zabeležbe po osnovu rešenja o prinudnom poravnanju Trgovinskog suda u Čačku II PP. 8/01 od 1. novembra 2002. godine. U stavu drugom izreke ovog rešenja odbijen je zahtev stečajnog poverioca za upis prava zabeležbe po osnovu rešenja o izvršenju Trgovinskog suda u Čačku I. 204/06 od 4. septembra 2006. godine. U stavu trećem rešenja utvrđeno je da je stečajni poverilac stekao pravo upisa prava na odvojeno namirenje u javne knjige i registre danom podnošenja predloga za izvršenje, i to: 1. po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1738/05 od 6. februara 2007. godine, pravo upisa prava na odvojeno namirenje stečeno je 29. novembra 2005. godine na nepokretnosti dužnika bliže opisanim u tački 1. izreke; 2. po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 599/07 od 18. jula 2007. godine, pravo upisa prava na odvojeno namirenje stečeno je 30. marta 2007. godine na nepokretnosti dužnika bliže opisanim u tački 2. izreke; 3. po osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 2217/06 od 9. juna 2006. godine i dopuni ovog rešenja od 30. juna 2006. godine, pravo upisa prava na odvojeno namirenje stečeno je 7. juna 2006. godine na nepokretnosti dužnika bliže opisanoj u tački 3. izreke. Stavom četvrtim izreke istog rešenja naloženo je dostavljanje ovog rešenja Opštinskom sudu u Novom Pazaru radi zabeležbe rešenja iz stava tri izreke, u roku od osam dana od prijema njegovog pismenog otpravka. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da je stečajni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, 23. septembra 2008. godine podneo zahtev za upis prava na odvojeno namirenje po osnovu pribavljenih izvršnih isprava; da je sud odlučio kao u stavu prvom izreke, iz razloga što rešenjem Trgovinskog suda u Čačku II PP. 8/01 od 1. novembra 2002. godine nije obuhvaćeno izvršenje na nepokretnosti niti je istim predviđena zabeležba rešenja u zemljišne knjige, pa je po tom osnovu nepodoban za upis, odnosno zabeležbu prava na odvojeno namirenje; da je sud odlučio kao u tački dva izreke iz razloga što predmetnim rešenjem o izvršenju nisu obuhvaćene nepokretnosti već akcijski kapital koji je otuđen pre pokretanja postupka stečaja, a u stečajnoj masi se ne nalaze novčana sredstva od prodaje akcijskog kapitala iz navedenog rešenja o izvršenju.

Rešenjem Trgovinskog suda u Čačku St. 8/07 R. 221/08 od 14. oktobra 2008. godine odbijen je zahtev stečajnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za donošenje dopunskog rešenja ovog suda od 29. septembra 2008. godine. U obrazloženju tog rešenja je navedeno: da je stečajno veće, razmatrajući žalbu poverioca izjavljenu protiv rešenja stečajnog sudije od 29. septembra 2008. godine, vratilo predmet stečajnom sudiji sa nalogom da stečajni sudija postupi po zahtevu kojim je poverilac tražio da se donese dopunsko rešenje kojim bi se utvrdilo na koji je iznos glavnog duga, kamate i troškova poverilac stekao pravo upisa prava na odvojeno namirenje; da je sud cenio zahtev poverioca i utvrdio da se u predlozima za izvršenje podnetim opštinskim sudovima u Čačku i Novom Pazaru, po kojima se traži upis prava na odvojeno namirenje, ponavljaju kako pravni osnov, tako i visina potraživanja poverioca iz rešenja o prinudnom poravnanju Trgovinskog suda u Čačku II PP. 8/01 od 1. novembra 2002. godine, pa postoji mogućnost dupliranja potraživanja; da je sud primenio odredbu člana 73. stav 3. Zakona o stečajnom postupku.

Osporenim rešenjem Trgovinskog suda u Čačku R. 221/01 od 2. decembra 2008. godine odbijen je kao neosnovan prigovor stečajnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljen protiv rešenja Trgovinskog suda u Čačku R. 221/08 od 29. septembra 2008. godine i rešenja R. 221/08 od 14. oktobra 2008. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da su neosnovani navodi stečajnog poverioca da sud ima obavezu da po službenoj dužnosti sprovodi rešenje o prinudnom poravnanju II PP. 8/01 od 1. novembra 2002. godine, iz razloga što je izvršni poverilac taj koji odlučuje da li će i kada podneti predlog za izvršenje uz ispunjenje uslova propisanih Zakonom o izvršnom postupku; da je rešenjem Trgovinskog suda u Čačku I. 204/06 od 4. septembra 2006. godine kao sredstvo i predmet izvršenja određena prodaja akcija stečajnog dužnika, koje akcije su prodate pre dana otvaranja stečaja, a u stečajnoj masi se ne nalaze, a u rešenju nije opredeljeno drugo sredstvo i predmet izvršenja, niti je bilo predloga izvršnog poverioca, sada stečajnog poverioca, za promenu sredstva i predmeta izvršenja; da je u odnosu na deo prigovora kojim se traži da se utvrdi za koji je iznos glavnog duga, kamate i troškova stečajni poverilac stekao pravo upisa prava kako na odvojeno namirenje, tako i u delu gde je odbijen zahtev za upis prava zabeležbe, sud utvrdio da su sva rešenja o izvršenju (rešenje Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1738/05 od 6. februara 2007. godine, rešenje istog suda I. 599/07 od 18. jula 2007. godine, rešenje Opštinskog suda u Čačku I. 2217/06 od 9. juna 2006. godine i rešenje istog suda I. 204/06 od 4. septembra 2006. godine), rešenja kojima je usvojeno i određeno izvršenje na osnovu iste izvršne isprave (rešenja o prinudnom poravnanju), uz napomenu da je poverilac svoje potraživanje po osnovu navedenih rešenja o izvršenju prijavio u stečajnom postupku (prijava broj 143) i da prema odredbama člana 92. stav 2 Zakona o stečajnom postupku upravnik utvrđuje valjanost, obim i isplatni red svakog potraživanja i o tome sačinjava listu priznatih i osporenih potraživanja u roku od 40 dana od dana prijema poslednje prijave od suda, te da otuda i nema bojazni da će poverilac biti onemogućen u ostvarivanju svojih prava i interesa.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva u ustavnoj žalbi, je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi su jednaki, kao i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (član 58. st. 1. i 2.).

Za ocenu osnovanosti navoda ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), kojim je propisano: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog izvršnog poverioca (član 2.); da su izvršne isprave izvršna odluka suda i izvršno sudsko poravnanje (član 30. stav 1.).

Zakonom o stečajnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 84/04 i 85/05 - dr. zakon), čije su odredbe bile u primeni u vreme donošenja osporenog rešenja, bilo je propisano: da se od dana pokretanja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja, osim izvršenja koja se odnose na troškove stečajnog postupka, a da se upisi prava na odvojeno namirenje u javne knjige i registre mogu odobriti i sprovesti i posle pokretanja stečajnog postupka, ako su uslovi za upis nastupili pre dana pokretanja stečajnog postupka, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 73. st. 1. i 3.).

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta povrede Ustavom zajemčenih prava na koje podnosilac ukazuje u odnosu na osporeno rešenje, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Polazeći od sadržine odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da pravo na pravično suđenje garantuje da će sudski postupak biti vođen i okončan u razumnom roku od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona, koji će javno raspraviti i odlučiti o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud, ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta navedenog ustavnog prava, ispituje eventualno postojanje procesnih povreda u postupcima pred sudovima na koje se ukazuje u ustavnoj žalbi, kao i ustavnopravnu utemeljenost primene merodavnog materijalnog prava i na osnovu toga utvrđuje da li je postupak u celini bio vođen na način koji je podnosiocu ustavne žalbe omogućio pravično suđenje.

S tim u vezi Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje doneo zakonom ustanovljeni sud, u granicama svoje nadležnosti, primenom odgovarajućih odredaba materijalnog i procesnog prava. Navode podnosioca ustavne žalbe da je povreda prava na pravično suđenje učinjena time što je stečajni sudija u prvostepenom postupku odbio njegov zahtev za upis prava zabeležbe po osnovu rešenja o prinudnom poravnanju Trgovinskog suda u Čačku II PP. 8/01 od 1. novembra 2002. godine, Ustavni sud je ocenio neosnovanim. Ovo stoga što je rešenje o prinudnom poravnanju II PP. 8/01 od 1. novembra 2002. godine nepodobno za upis zabeležbe u javne knjige, jer predstavlja samo izvršnu ispravu, na osnovu koje je podnosilac ustavne žalbe imao mogućnost da pod uslovima predviđenim Zakonom o izvršnom postupku zahteva izvršenje. Navode podnosioca ustavne žalbe da je trebalo primeniti Zakon o prinudnom, poravnanju stečaju i likvidaciji, Ustavni sud je ocenio takođe kao neosnovane, iz razloga što je stečajni postupak nad dužnikom otvoren rešenjem St. 8/07 od 27. avgusta 2007. godine, dakle u vreme važenja Zakona o stečajnom postupku iz 2004. godine. Po oceni Ustavnog suda, osporeno rešenje je zasnovano na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, a Trgovinski sud u Čačku je obrazložio svoje pravno stanovište u ovoj pravnoj stvari, tako da se ne može smatrati da je to pravno stanovište posledica proizvoljnog tumačenja od strane navedenog suda i neprihvatljive primene materijalnog prava.

Ustavni sud nalazi da nema osnova ni za tvrdnju podnosioca ustavne žalbe o tome da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na imovinu. Ustavni sud naime štiti pravo na mirno uživanje imovine na način da spreči organe državne vlasti u ograničavanju ili oduzimanju navedenog prava, osim ako je to ograničenje zasnovano na zakonu. U konkretnom slučaju, osporeno rešenje Trgovinskog suda u Čačku je utemeljeno na Zakonu o stečajnom postupku, pa je stoga Ustavni sud ocenio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo garantovano odredbama člana 58. Ustava. Ustavni sud takođe konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe u predmetnom stečajnom postupku prijavio svoje potraživanje, nastalo po osnovu više rešenja o izvršenju (koja su usvojena i određena na osnovu iste izvršne isprave – rešenja o prinudnom poravnanju Trgovinskog suda u Čačku II PP. 8/01 od 1. novembra 2002. godine), što predstavlja njegovo utvrđeno imovinsko pravo, koje će se realizovati nakon donošenja rešenja o glavnoj deobi stečajne mase, u skladu sa zakonskim propisima iz ove oblasti.

Ocenjujući povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za tvrdnje da je osporenim rešenjem podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan. U ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da mu je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda zabrane diskriminacije.

Polazeći od toga da podnosilac ustavne žalbe nije izneo ustavnopravno prihvatljive razloge za povredu prava na jednaku pravnu zaštitu u postupku pred sudom i povredu prava na rad, niti je dostavio dokaze o drugačijem postupanju suda u istoj pravnoj situaciji, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem podnosiocu nisu povređena prava zajemčena odredbama člana 36. stav 1. i čl. 20. i 60. Ustava.

U odnosu na ostale navode o povredama prava koji se iznose u ustavnoj žalbi, Ustavni sud konstatuje da ustavne odredbe iz kojih se izvodi zaključak o postojanju tih povreda ne uređuju ljudska prava ili slobode koji se štite u postupku po ustavnoj žalbi. Naime, odredbe člana 3. Ustava utvrđuju načelo vladavine prava, dok odredbe člana 145. Ustava utvrđuju na čemu se zasnivaju sudske odluke, njihovu obaveznost i mogućnost preispitivanja.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba neosnovana u celini, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao izreci.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti