Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Rade Mićović jer se njome, umesto ukazivanja na povredu ustavnih prava, u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje i primena zakona od strane redovnih sudova, čime se od Ustavnog suda traži da postupa kao instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1565/2009
18.02.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Rade Mićović iz Kosovske Mitrovice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. februara 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Rade Mićović izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. I 125/07 od 8. oktobra 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 676/09 od 21. maja 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rada Mićović iz Kosovske Mitrovice je, preko punomoćnika Mira Delevića, advokata iz Kosovske Mitrovice, 28. septembra 2009. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede „ustavnih prava iz radnog odnosa“.

2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka svoju tvrdnju o povredi „ustavnih prava iz radnog odnosa“ formalno zasniva na pogrešnoj primeni odredaba Zakona o radu koji je važio u vreme rešavanja spornih pravnih odnosa. Međutim, iz sadržine ustavne žalbe nesporno proizlazi da povrede Zakona podnositeljka ustavne žalbe obrazlaže osporavanjem pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja u postupku koji je prethodio ustavnosudskom. Naime, u ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da su „osporene presude donete suprotno utvrđenim dokazima u postupku pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu“; da je drugostepeni sud pogrešno i nepotpuno primenio materijalno pravo, odnosno član 101. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 70/01 i 73/01) „iz razloga što nije citirao stav 3. člana 101. tog Zakona, a nesporno je da tuženi nije ni pokušao da ovu zakonsku odredbu ispoštuje niti je u tom pravcu preduzeo bilo kakvu aktivnost iako je tužilja imala mogućnost da ostane u radnom odnosu i dalje kod tuženog“; da je „tuženi slao robu po trebovanjima na kojima je insistirala tužilja kroz permanentno slanje trebovanja, te da ova činjenica nije utvrđena u prethodnim postupcima iako je bitna za pravilnu primenu materijalnog prava u ovoj pravnoj stvari“; da je „sud pogrešno i nepotpuno primenio materijalno pravo kada se nije pozvao na odredbu člana 101. stav 5. Zakona o radu, ... kao i da nije utvrdio nameru tuženog“; da je „tuženi sa prethodnim računopolagačem Miloradom Talićem sačinio i potpisao aneks ugovora o zakupu broj 341 od 18. januara 2001. godine ... , a da ovo ukazuje na činjenicu da nisu tačni navodi koje sud obrazlaže da je prodavnica...“; da je žalbu tuženog drugostepeni sud gotovo u celosti prihvatio“ iako se u njoj navode netačne činjenice i insinuacije koje nisu predmet postupka“.

Iz navedenog proizlazi da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima bi se zasnivali navodi o povredi označenog ustavnog prava, već se od Ustavnog suda u suštini zahteva da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih presuda redovnih sudova, a što potvrđuje i činjenica da je sadržina ustavne žalbe identična sadržini revizije kojom je od Vrhovnog suda Srbije tražena ocena zakonitosti drugostepene presude Okružnog suda u Beogradu Gž. I 125/07 od 8. oktobra 2008. godine.

Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da u postupku pružanja ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud nije nadležan da kao instancioni sud, nakon okončanog postupka pred redovnim sudovima, još jednom vrši ocenu zakonitosti donetih sudskih odluka. Otuda formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se sa stanovišta sadržine zajemčenog prava potvrđuju navodi ustavne žalbe, žalbu ne čini dopuštenom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

4. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

• Už 1717/2009: Odbacivanje ustavne žalbe u radnom sporu zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga
• Už 7010/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 2712/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga za tvrdnje o povredi prava
• Už 723/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nepostojanja ustavnopravnih razloga
• Už 933/2008: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i imovinu
• Už 919/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u radnom sporu
• Už 658/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe koja osporava primenu materijalnog prava u radnom sporu