Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u postupku eksproprijacije

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu Jovana Stojanovića protiv odluka sudova u vezi sa naknadom za eksproprisanu imovinu. Utvrđeno je da vrednost dobijenih stanova premašuje vrednost eksproprisanih nepokretnosti, te pravo na imovinu nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-157/2008
17.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovana Stojanovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. decembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Jovana Stojanovića izjavljena protiv rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu R. 69/02-04 od 18. oktobra 2005. godine, rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 1049/06 od 14. marta 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 2302/07 od 26. septembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovan Stojanović iz Beograda je 30. januara 2008. godine podneo Ustavnom sudu blagovremenu i dopuštenu ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je rešenjem opštine Vračar 465-55/88-III eksproprisana uz naknadu kuća broj 11 u ulici Janka Lisjaka i kuća broj 12 u ulici Nikole Stefanovića u Beogradu i određen je prestanak korišćenja gradskog građevinskog zemljišta katastarske parcele broj 3093 KO Vračar. Podnosilac je naveo da je, s obzirom da korisnici eksproprijacije nisu isplatili naknadu za eksproprisane nepokretnosti i za izuzeto pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta, podneo predlog Trećem opštinskom sudu u Beogradu za donošenje rešenja kojim bi se korisnici eksproprijacije obavezali na isplatu naknade, ali je navedeni predlog odbijen rešenjem Trećeg opštinskog suda u Beogradu R. 69/02-04 od 18. oktobra 2005. godine. Dalje je naveo da je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 1049/06 od 14. marta 2007. godine odbijena kao neosnovana njegova žalba izjavljena na prvostepeno rešenje, a potom i revizija rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 2302/07 od 26. septembra 2007. godine. Podnosilac ustavne žalbe smatra da Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju i sudovi u vanparničnom postupku nisu mogli da odbiju da se odredi naknada za eksproprisane nepokretnosti, odnosno da su propustili da na zakonom propisan način utvrde visinu te naknade i izbegli plaćanje naknade za oduzeto pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene pojedinačne akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:
Rešenjem Opštinskog sekretarijata za urbanističko-građevinske i stambeno-komunalne poslove opštine Vračar broj 465-55/88-III od 18. oktobra 1988. godine, eksproprisani su u potpunosti uz naknadu i preneti u Fond društvene svojine u korist opštine Vračar, a za potrebe Gradske samoupravne interesne zajednice za komunalne delatnosti, građevinsko zemljište i puteve, radi rušenja, a u cilju pripreme zemljišta za izgradnju u Desetoj mesnoj zajednici na Vračaru, kuća broj 12 u ulici Nikole Stefanovića, koja se sastoji od jedne sobe, i jednosoban stan broj 2 u kući broj 11 u ulici Janka Lisjaka, sve na katastarskoj parceli 3093 KO Vračar, vlasništvo Jovana Stojanovića iz Beograda, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno je da vlasniku eksproprisane nepokretnosti prestaje pravo korišćenja na zemljištu na kome se nalazi eksproprisana nepokretnost i to na katastarskoj parceli 3093 KO Vračar, ukupne površine 411m², s tim da će se korisnicima zemljišta naknada za izuzeto zemljište utvrditi u posebnom postupku, a naknada za eksproprisane objekte u posebnom postupku posle pravnosnažnosti ovog rešenja, uz obavezu korisnika eksproprijacije da pre rušenja zgrade obezbedi korišćenje drugih odgovarajućih stanova.
Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja zaključen je ugovor o dodeli stanova u postupku raseljavanja 8. jula 2002. godine, između korisnika eksproprijacije, sa jedne strane, i Jovana Stojanovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, i njegovog sina, sa druge strane, po kom je podnosiocu ustavne žalbe dodeljen dvosoban stan od 55,36 m² na trajno korišćenje, kao zakupcu na neodređeno vreme, sa pravom otkupa, a njegovom sinu jednosoban stan od 40,16 m² na trajno korišćenje, kao zakupcu na neodređeno vreme, sa pravom otkupa.
Podnosilac ustavne žalbe i njegov sin su zaključili ugovore o otkupu navedenih stanova sa Gradom Beogradom, kao prodavcem, 26. januara 2005. godine.
Podnosilac ustavne žalbe je podneo Trećem opštinskom sudu u Beogradu predlog kojim je tražio da mu protivnik predlagača, odnosno korisnik eksproprijacije na ime naknade za eksproprisanu nepokretnost isplati naknadu u visini građevinske vrednosti eksproprisane nepokretnosti, kao i vrednost pripadajućeg dela izuzetog zemljišta na kome su se nalazili objekti, sa pripadajućom - inflatornom kamatom počev od deposediranja, 8. jula 2002. godine, do isplate naknade.
Treći opštinski sud u Beogradu je osporenim rešenjem R. 69/02-04 od 18. oktobra 2005. godine odbio predlog predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe kojim je tražio da mu protivnik predlagača, odnosno korisnik eksproprijacije na ime naknade za eksproprisanu nepokretnost isplati naknadu u visini građevinske vrednosti eksproprisane nepokretnosti, kao i vrednost pripadajućeg dela izuzetog zemljišta na kome su se nalazili objekti, sa pripadajućom - inflatornom kamatom počev od deposediranja - 8. jula 2002. godine do isplate naknade (prvim stavom izreke), kao i predlog protivnika predlagača da mu se naknade troškovi ovog postupka, odnosno troškovi zastupanja u iznosu od 152.200,00 dinara (drugim stavom izreke).
Protiv prvog stava izreke prvostepenog rešenja predlagač, ovde podnosilac ustavne žalbe, je izjavio žalbu Okružnom sudu u Beogradu iz svih zakonom predviđenih žalbenih razloga, a protivnik predlagača protiv drugog stava izreke navedenog rešenja.
Okružni sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gž. 1049/06 od 14. marta 2007. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe i potvrdio prvostepeno rešenje u stavu prvom izreke, dok je ukinuo rešenje u stavu 2. izreke u pogledu odluke o troškovima i u ovom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Protiv drugostepenog rešenja podnosilac ustavne žalbe je1. juna 2007. godine izjavio reviziju, koja je osporenim rešenjem Rev. 2302/07 od 26. septembra 2007. godine odbijena kao neosnovana. U obrazloženju je navedeno da su predlagač, ovde podnosilac ustavne žalbe, i njegov sin, nakon eksproprijacije od strane korisnika eksproprijacije dobili na trajno korišćenje dvosoban stan od 55,36 m² i jednosoban stan od 40,16 m², te da su navedene stanove otkupili po odredbama Zakona o stanovanju koji je važio u vreme zaključenja ugovora o otkupu stanova. Dalje je navedeno da je tržišna vrednost cele eksproprisane nepokretnosti, uključujući vrednost pripadaka i pripadajućeg dela zemljišta 6.020.696,01 dinara, dok je ukupna vrednost dodeljenih stanova 9.282.000,00 dinara, tako da razlika između tržišne vrednosti dodeljenih i otkupljenih stanova i tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti sa pripacima i vrednosti zemljišta iznosi 3.261.303,00 dinara, od kog iznosa se, nakon odbijanja revalorizovane otkupne cene stana broj 10, koja iznosi 1.321.919,40 dinara i revalorizovane otkupne cene stana broj 12, koja iznosi 1.049.548,90 dinara, dobija iznos od 889.835,69 dinara. Po oceni Vrhovnog suda Srbije, nižestepeni sudovi su na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo, odnosno odredbe Zakona o eksproprijaciji i utvrdili da je predlog predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe neosnovan, s obzirom da je u konkretnom slučaju utvrđeno da je vrednost stanova koji su dati na korišćenje predlagaču i njegovom sinu, veća od tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti, uključujući vrednost pripadaka i pripadajućeg dela zemljišta.
4. Odredbama člana 58. Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.), kao i da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.).
Odredbama Zakona o eksproprijaciji ("Službeni glasnik RS", br. 53/95, 16/01 i 23/01), koje su bile na snazi u vreme donošenja osporenih odluka, bilo je propisano: da se vrednost objekta koji se daje u svojinu ili susvojinu na ime naknade i vrednost eksproprisanog objekta, u slučaju zasnivanja prava svojine ili susvojine, određuje prema tržišnoj ceni tih objekata u momentu zasnivanja prava svojine, odnosno susvojine, kao i da se visina naknade u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje po tržišnoj ceni, prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene odluke o naknadi (član 41. st. 1. i 2.); da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drukčije propisano i da procenu tržišne cene vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima (član 42.); da se naknada za eksproprisanu stambenu zgradu, stan ili poslovnu prostoriju određuje prema tržišnoj ceni takve nepokretnosti (član 43.); da će se postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, u kome do dana stupanja na snagu ovog zakona nije zaključen sporazum o naknadi, odnosno nije doneta pravnosnažna odluka, okončati po odredbama ovog zakona (član 72. stav 2.).
5. Imajući u vidu navedene odredbe Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da su osporeni pojedinačni akti doneti od strane zakonom ustanovljenih sudova, koji su u sprovedenom postupku utvrdili činjenično stanje koje je od značaja za donošenje odgovarajuće odluke i odlučili primenom merodavnih odredaba materijalnog prava. Po oceni Ustavnog suda, utvrđeno činjenično stanje, te primena odgovarajućeg materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje, kao i obrazloženje pravnog stava u ovoj pravnoj stvari, predstavljaju pravno utemeljen osnov za donošenje osporenih pojedinačnih akata.
Ustavni sud naglašava da se zaštita prava na mirno uživanje imovine obezbeđuje na taj način da se spreče organi državne vlasti u ograničavanju ili oduzimanju navedenog prava, osim ako je to ograničenje zasnovano na zakonu. U postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, utvrđeno je da je pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti oduzeto podnosiocu ustavne žalbe na osnovu prvostepenog rešenja o eksproprijaciji čiju zakonitost podnosilac ustavne žalbe ne osporava, da su podnosilac ustavne žalbe i njegov sin od strane korisnika eksproprijacije dobili na trajno korišćenje dvosoban stan od 55,36 m² i jednosoban stan od 40,16 m², na kojima su otkupom stekli pravo svojine, te je utvrđeno da je vrednost stanova koji su dobijeni u zamenu za eksproprisanu nepokretnost, veća od tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti, uključujući vrednost pripadaka i vrednost izuzetog zemljišta. Dakle, pravo svojine na nepokretnosti je oduzeto u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja nije bila manja nego veća od tržišne vrednosti eksproprisane kuće i zemljišta, te je stoga Ustavni sud ocenio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo garantovano odredbama člana 58. Ustava.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neosnovana, te je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu odbio.
Saglasno odredbi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u postupku eksproprijacije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti