Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog neefikasnog vođenja izvršnog postupka koji je trajao preko sedam godina. Sud je konstatovao da nadležni sudovi nisu hitno postupali, što je dovelo do neopravdanog odugovlačenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1570/2009
21.03.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Živadinke Štetić i Simona Simonovića, oboje iz Jagodine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. marta 201 2. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Živadinke Štetić i Simona Simonovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 622/04 i pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 127/07 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Živadinka Štetić i Simon Simonović, oboje iz Jagodine su preko punomoćnika Tatjane Todorović, advokata iz Kragujevca, 25. avgusta 2009. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 127/07, a ranije pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu I. 622/04.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli da im je u osporenom izvršnom postupku povređeno i pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, pravo na delotvoran pravni lek iz člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, pravo na pravično suđenje iz člana 6. iste konvencije i pravo na zaštitu imovine iz člana 1. Protokola uz Konvenciju.

U ustavnoj žalbi je navedeno da se od februara 2007. godine izvršni predmet nalazi u Opštinskom sudu u Čačku pod brojem I. 127/07 dok se pre toga nalazio u Opštinskom sudu u Kruševcu pod brojem I. 622/04 i da je izvršni postupak pokrenut na osnovu rešenja o izvršenju od 8. decembra 2004. godine.

Podnosioci ističu da od 2007. godine od kada se predmet nalazi u nadležnosti Opštinskog suda u Čačku izvršenje nije sprovedeno i pored brojnih urgencija, odnosno da tokom pet godina od podnošenja predloga za izvršenje nadležni sudovi nisu izvršili popis, procenu i prodaju pokretnih stvari dužnika čime im je povređeno i pravo na imovinu zbog dodatnih troškova za radnje advokata i smatraju da ne postoji delotvorni pravni lek za ubrzanje izvršnog postupka.

Podnosioci su naknadnim podneskom, 22. avgusta 2011. godine podneli i zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete zbog povrede navedenih ustavnih prava.

2. Saglasno odredbi člana 170 Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga prava sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična članu 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti a ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta I. 127/07 Opštinskog suda u Čačku a sada I. 4372/10 Osnovnog suda u Čačku i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su kao izvršni poverioci predlog za izvršenje protiv izvršnih dužnika Georgine Golubović, Milijanke Milojević i Tomislava Ristanovića prvo podneli 12. avgusta 2004. godine a zaključkom Opštinskog suda u Kruševcu I. 622/04 od 28. septembra 2004. godine naloženo je uređenje predloga za izvršenje tako da su podnosioci ustavne žalbe kao izvršni poverioci 6. decembra 2004. godine podneli uređen predlog za izvršenje protiv navedenih izvršnih dužnika i predložili da se izvršenje sprovede oduzimanjem i predajom pokretnih stvari dužnika, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Kruševcu P. 632/02 od 20. marta 2003. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu I. 622/04 od 8. decembra 2004. godine dozvoljeno je predloženo izvršenje.

Rešenjem Opštinskog suda u Kruševcu IPV. 11/05 od 21. februara 2005. godine odbijen je kao neosnovan prigovor izvršnih dužnika izjavljen protiv rešenja o izvršenju I. 622/04 od 8. decembra 2004. godine.

Podneskom izvršnih poverilaca od 6. decembra 2006. godine traženo je od Opštinskog suda u Kruševcu da ih obavesti o tome da li je obavljen popis i oduzimanje pokretnih stvari od bilo kog dužnika. Zatim su dopisom Opštinskog suda u Kruševcu od 8. januara 2007. godine poverioci obavešteni da je izvršni dužnik Georgina Golubović preminula a da drugi dužnik Milijanka Milojević ima minimalnu porodičnu penziju i naloženo im je da se u roku od osam dana izjasne o daljem toku postupka.

Postupajući po nalogu suda od 8. januara 2007. godine, 18. januara 2007. godine izvršni poverioci su predložili da se predmet ustupi Opštinskom sudu u Čačku jer izvršenje nije bilo moguće sprovesti prema prva dva dužnika, a treći dužnik ima prebivalište na teritoriji tog suda. Predmet je zatim ustupljen Opštinskom sudu u Čačku februara 2007. godine i kod tog suda predmet je dobio broj I. 127/07.

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 127/07 od 18. novembra 2008. godine odbačen je predlog za odlaganje izvršenja podnet 27. oktobra 2008. godine od strane izvršnog dužnika Tomislava Ristanovića kao nedozvoljen, Rešenjem Opštinskog suda u Čačku IPV (I) 2/09 od 3. februara 2009. godine odbijen je kao neosnovan prigovor dužnika Tomislava Ristanovića izjavljen na rešenje Opštinskog suda u Čačku I. 127/07 od 18. novembra 2008. godine.

Zaključkom Opštinskog suda u Čačku I. 127/07 od 17. juna 2009. godine naloženo je punomoćniku izvršnih poverilaca da sudu dostavi brojeve njihovih računa na koji se može izvršiti uplata i podneskom punomoćnika izvršnih poverilaca od 5. avgusta 2009. godine Opštinskom sudu u Čačku su dostavljeni njihovi brojevi tekućih računa na koje treba izvršiti isplatu. Zatim je podneskom od 22. septembra 2009. godine urgirano da se izvrši isplata poveriocima u što kraćem roku i da se okonča započeti postupak izvršenja a takođe je urgirano i podneskom od 28. juna 2010. godine upućenom Osnovnom sudu u Čačku gde je izvršni postupak dobio novi broj I. 4372/10.

Podneskom od 19. decembra 2011. godine izvršni poverioci su povukli predlog za izvršenje, navodeći da su se stranke dogovorile da sva međusobna potraživanja izmire nakon prodaje nepokretnosti koja se nalazi u Kruševcu. Kako su izvršni poverioci, ovde podnosioci ustavne žalbe povukli predlog za izvršenje, rešenjem Osnovnog suda u Čačku I. 4372/10 od 29. decembra 2011. godine obustavljen je postupak izvršenja u predmetu I. 4372/10 i ukinute su sve sprovedene radnje.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.) i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka izvršenja, bilo je propisano: da se ovim zakonom određuju pravila po kojima sud postupa radi prinudnog izvršenja sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja (član 1. stav 1.); da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka, od momenta podnošenja predloga za izvršenje 12. avgusta 2004. godine.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postuka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni izvršni postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao pet godina a da je okončan donošenjem rešenja o obustavi postupka izvršenja 29. decembra 2011. godine.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupa hitno, Ustavni sud nalazi da Opštinski sud u Kruševcu od avgusta 2004. godine, a zatim i Opštinski sud u Čačku od februara 2007. godine nije postupao efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak, koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverioci namirili. Naime, od donošenja rešenja o izvršenju 8. decembra 2004. godine, kojim se dozvoljava sprovođenje izvršenja , izvršni postupak nije bio okončan do podnošenja ustavne žalbe iako je bilo proteklo pet godina. Dakle, Ustavni sud je ocenio da je nepostupanje prvo Opštinskog suda u Kruševcu a zatim i Opštinskog suda u Čačku u rokovima propisanim zakonom uticalo na neopravdano dugo trajanje osporenog izvršnog postupka.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje nadležnog suda, nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioce ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja. U skladu sa tim, takođe, po oceni Ustavnog suda, podnosioci su se i ponašali u osporenom postupku. Tako su oni u više navrata podnosili urgencije, kojima su tražili od suda da primenjuje potrebne procesne radnje u cilju okončanja izvršnog postupka.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da su Opštinski sud u Kruševcu i Opštinski sud u Čačku odgovorni što je predmetni izvršni postupak neopravdano dugo trajao, te da je navedenim postupanjem nadležnog suda podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 622/04 vodio pred Opštinskim sudom u Kruševcu, a u predmetu I. 127/07 pred Opštinskim sudom u Čačku.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. U vezi zahteva za naknadu štete koju su podnosioci tražili podneskom od 22. avgusta 2011. godine, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni zahtev neblagovremen, jer je podnet po isteku roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, imajući u vidu da se zahtev za naknadu štete mora podneti u istom roku kao i ustavna žalba. Stoga je navedeni zahtev u tački 2. izreke odbačen kao neblagovremen , saglasno član u 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

7. U vezi osporavanja povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da podnosioci za svoje navode nisu pružili ustavnopravne razloge jer se suština ustavne žalbe odnosi na neopravdano dugo trajanje izvršnog postupka koji u vreme podnošenja ustavne žalbe nije bio okončan. U pogledu osporavanja povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud takođe nalazi da ne postoje procesne pretpostavke za utvrđivanje povrede tog prava koje im nije ni moglo biti povređeno imajući u vidu da je predmetni izvršni postupak obustavljen zbog povlačenja predloga za izvršenje od strane izvršnih poverilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe. U odnosu na osporavanje prava na pravično suđenje, prava na zaštitu imovine i prava na delotvoran pravni lek koja su predviđena Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Ustavni sud konstatuje da su ta prava već sadržana u Ustavu, tako da se njihova ocena vrši samo sa stanovišta povrede ustavnih odredaba. Stoga je u tom delu ustavna žalba odbačena, saglasno član u 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , zbog nedostatka pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

8. Na osnovu izloženog, člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti