Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedostatka pretpostavki

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Žalba u odnosu na osnovni parnični postupak ocenjena je kao neblagovremena, dok je trajanje postupka za ponavljanje ocenjeno kao razumno. Žalba protiv sudskih odluka je takođe odbačena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovice Popovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Odbacuje se ustavna žalba Jovice Popovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P1. 1648/06.

2. Odbacuje se ustavna žalba Jovice Popovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku po predlogu za ponavljanje parničnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P1. 1648/06.

3. Odbacuje se ustavna žalba izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 627/07 od 22. novembra 2007. godine i rešenja Višeg suda u Nišu 3 Gž1. 3/10 od 14. januara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovica Popović iz Niša podneo je Ustavnom sudu 12. marta 2010. godine ustavnu žalbu, koja je dopunjena podneskom od 16. aprila 2010. godine, protiv sudskih odluka navedenih u izreci zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P1. 1648/06 (raniji broj P1. 2322/02) i u postupku po predlogu za ponavljanje parničnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P1. 1648/06. Podnosilac ustavne žalbe se istovremeno pozvao i na povredu prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

2. Ustavni sud ukazuje da pravo na pravično suđenje iz navedene odredbe Konvencije uživa zaštitu i prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, te se ocena postojanja povrede ili uskraćivanja ovog prava vrši u odnosu na navedenu odredbu Ustava.

3. Odredbom člana 170. Ustava utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

Prema odredbi člana 84. stav 1. istog zakona, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije proizlazi da je po tužbi podnosioca ustavne žalbe vođen parnični postupak u predmetu Opštinskog suda u Nišu P1. 1648/06 (raniji broj P1. 2322/02) koji je pravnosnažno okončan presudom Okružnog suda u Nišu Gž1. 28/07 od 12. januara 2007. godine, kojom je potvrđena usvajajuća presuda Opštinskog suda u Nišu P1. 1648/06 od 4. oktobra 2006. godine. Odlučujući o reviziji tuženog, Vrhovni sud Srbije je osporenom presudom Rev. II 627/07 od 22. novembra 2007. godine preinačio prvostepenu i drugostepenu presudu, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe. Punomoćnik tužioca - podnosioca ustavne žalbe je u parničnom postupku navedenu revizijsku presudu primio 14. februara 2008. godine.

Nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka u predmetu Opštinskog suda u Nišu P1. 1648/06, podnosilac ustavne žalbe je podneo tome sudu predlog za ponavljanje navedenog parničnog postupka 18. septembra 2008. godine, sa pozivom na odredbu člana 422. stav 1. tačka 9) Zakona o parničnom postupku. Opštinski sud u Nišu je rešenjem P1. 1648/06 od 29. juna 2009. godine odbio predlog podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka, koje je u postupku po podnosiočevoj žalbi potvrđeno osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu 3 Gž1. 3/10 od 14. januara 2010. godine. Podnosilac ustavne žalbe je navedeno drugostepeno rešenje primio 11. februara 2010. godine. Podnosilac ustavne žalbe nije izjavio reviziju protiv drugostepenog rešenja.

4. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je podnosilac podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u navedenim postupcima, smatrajući da oba postupka predstavljaju jedinstveni parnični postupak koji se može osporavati ustavnom žalbom.

Ustavni sud konstatuje da se pod jedinstvenim parničnim postupkom podrazumeva postupak koji se vodi pred prvostepenim sudom, drugostepenim sudom, kao i postupak po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti, pod uslovom da su ova vanredna pravna sredstva dozvoljena Zakonom o praničnom postupku i izjavljena na način i pod uslovima propisanim tim zakonom. U postupku po predlogu za ponavljanje postupka u konkretnom slučaju nije odlučivano o pravima i obavezama stranaka, već samo o tome da li su ispunjene procesne pretpostavke za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka. Prema tome, postupak koji se vodio po predlogu za ponavljanje parničnog postupka po svojoj prirodi nije predstavljao sastavni deo, niti nastavak opisanog parničnog postupka, te sa njim nije činio jedinstvenu celinu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je parnični postupak koji je vođen pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P1. 1648/06 i postupak po predlogu za ponavljanje parničnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P1. 1648/06 posmatrao kao odvojene postupke.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je osporen parnični postupak vođen pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P1. 1648/06, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe presudu Vrhovnog suda Srbije Rev. II 627/07 od 22. novembra 2007. godine, kao sudsku odluku po poslednjem izjavljenom pravnom sredstvu, primio 14. februara 2008. godine, a da je ustavnu žalbu izjavio 12. marta 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u tom delu kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona, kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud ističe da na drugačije rešenje u ovom predmetu ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle, dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, onda se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan prijema osporenog pojedinačnog akta, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.

6. U delu ustavne žalbe kojim se osporava postupak po predlogu za ponavljanje parničnog postupka vođenog pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P1. 1648/06, Ustavni sud ukazuje da se razlozi navedeni u prilog tvrdnje o povredi prava na suđenje u razumnom roku (kao elementa prava na pravično suđenje) u ovom osporenom postupku, ne mogu prihvati kao razlozi koji imaju ustavnopravni karakter. Naime, ovakav stav Ustavni sud zasniva na činjenici da je navedeni postupak pokrenut predlogom za ponavljanje postupka od 18. septembra 2008. godine, a pravnosnažno okončan donošenjem rešenja Višeg suda u Nišu 3 Gž1. 3/10 od 14. januara 2010. godine, koje je dostavljeno podnosiocu 11. februara 2010. godine, dakle nakon nepune godine dana i pet meseci od dana iniciranja postupka. Navedeno trajanje postupka, po oceni Ustavnog suda, očigledno ne može da dovede do povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u tom delu odbacio, kao u tački 2. izreke, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

7. S obzirom na to da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije Rev. II 627/07 od 22. novembra 2007. godine primio 14. februara 2008. godine, a da je ustavna žalba izjavljena 12. marta 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu i u delu koji se odnosi na revizijsku presudu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

8. Kako se u postupku po predlogu za ponavljanje parničnog postupka u ovom slučaju nije odlučivalo o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjene procesne pretpostavke za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka, to osporeno rešenje Višeg suda u Nišu 3 Gž1. 3/10 od 14. januara 2010. godine, ratione materiae, ne predstavlja pojedinačni akt iz člana 170. Ustava, odnosno iz člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, protiv koga je dozvoljeno izjavljivanje ustavne žalbe. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu i u tom delu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, kao u tački 3 izreke.

9. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedostatka pretpostavki

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti