Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom upravnom postupku pred katastrom

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog prekomernog trajanja upravnog postupka za ispravku greške u katastru, koji je trajao preko devet godina. Podnositeljki se utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku i dosuđuje naknada nematerijalne štete od 1.100 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović , dr Vladan Petrov, dr Nataša Plavšić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. Đ . iz Rašanca, opština Petrovac na Mlavi, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. jula 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Đ . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Petrovac na Mlavi u predmetu broj 952-02-1212/2013 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo M. Đ . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Đ . iz Rašanca, opština Petrovac na Mlavi, podnela je Ustavnom sudu, 18. februara 2019. godine, preko punomoćnika V. R . I, advokata iz Petrovca na Mlavi, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji je u to vreme vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Petrovac na Mlavi u predmetu broj 952-02-1212/2013.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnositeljka 16. avgusta 2013. godine podnela zahtev za ispravku greške u katastru nepokretnosti i da upravni postupak još nije pravnosnažno okončan. Istaknuto je da je podnositeljka zbog dugog trajanja upravnog postupka onemogućena da raspolaže predmetnim nepokretnostima i da su protivne stranke u tom postupku izvršile smetanje poseda zbog čega je pokrenula parnični postupak, a s njim u vezi i izvršni postupak.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da je podnositeljki u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, naloži nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se osporeni postupak okončao u najkraćem roku, utvrdi pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete u opredeljenom novčanom iznosu i objavi Odluku u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Ustavnom sudu je 28. aprila 2021. godine dostavljen podnesak advokata N. M . iz Beograda naslovljen kao urgencija. S obzirom na to da navedeni advokat nije dostavio specijalno punomoćje za izjavljivanje ustavne žalbe u ime podnositeljke, Ustavni sud je, u skladu sa odredbom člana 83. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, dopisom od 10. novembra 2022. godine tražio od navedenog advokata da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, dostavi specijalno punomoćje. Navedeni advokat je dopis Ustavnog suda primio 14. novembra 2022. godine i po njemu nije postupio. Stoga, podnositeljku ustavne žalbe u postupku po ovoj ustavnoj žalbi zastupa samo advokat V . R . I, koja je dostavila specijalno punomoćje za izjavljivanje ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Petrovac na Mlavi broj 952-02-1212/2013 i Upravnog suda U. 13502/19, kao i u celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 16. avgusta 2013. godine Republičkom geodetskom zavodu – Služba za katastar nepokretnosti Petrovac na Mlavi (u daljem tekstu: prvostepeni organ) podnela zahtev za ispravku greške u katastru nepokretnosti u pogledu upisanog podatka o nosiocu prava na katastarskoj parceli (u daljem tekstu: kp) starog premera broj …/6 KO Rašanac, u površini od 1,43 ara. Navela je da je njen pok. otac J.Đ. iz Rašanca, čiji je ona zakonski naslednik, 2005. godine bio upisan kao nosilac prava na navedenoj parceli, ali da je sada kao nosilac prava greškom upisan M.Ž. iz Rašanca, lice koje je pre njenog oca bilo upisano. Istakla je da je ispravka greške potrebna radi raspravljanja zaostavštine iza njenog pok. oca.

Prvostepeni organ je, nakon održane usmene rasprave od 27. decembra 2013. godine, doneo rešenje broj 952-02-1212/2013c od 14. marta 2014. godine, kojim je usvojen kao osnovan zahtev podnositeljke ustavne žalbe i određeno da se greška ispravlja tako što se dozvoljava deoba kp br. …/2 i … KO Rašanac i formiranje novih kp broj …/4, u površini od 38 m2, kp broj …/3, u površini od 106 m2 i kp broj …/4, u površini od 3 m2, te upis sa predbeležbom prava svojine pok. J.Đ, pravnog prethodnika podnositeljke ustavne žalbe, na novonastalim parcelama, dok na kp broj 949 …/2, u površini od 21,89 a, i kp broj …/5, u površini od 14,69 a, ostaju upisani dotadašnji vlasnici M.Ž, D.Ž i S.Ž, sa predbeležbom prava svojine.

M.Ž, S.Ž. i D.Ž. su 31. marta 2014. godine izjavili žalbe protiv navedenog prvostepenog rešenja, a potom su podneli više urgencija zbog nedonošenja drugostepenog rešenja o njihovoj žalbi u zakonskom roku.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda (u daljem tekstu: drugostepeni organ) broj 952-02-22-1061/2016 od 18. maja 2017. godine poništeno je navedeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje. Prvostepenom organu je ukazano na to da je potrebno da u ponovnom postupku na jasan i nedvosmislen način utvrdi kako su nastale kp br. …/2 i … KO Rašanac, kako je izvršeno obeležavanje parcela i da li je greška nastala prilikom dešifracije, te da će tek nakon toga utvrditi da li postoji greška ili ne.

Prvostepeni organ je u ponovnom postupku doneo rešenje broj 952-02-1212/2013 od 4. avgusta 2017. godine kojim je odlučeno na isti način kao i u ranije poništenom rešenju tog organa od 14. marta 2014. godine.

M.Ž, S.Ž. i D.Ž. su 14. avgusta 2017. godine izjavili žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja. Podnositeljka ustavne žalbe i protivne stranke su podnosili urgencije zbog nedonošenja drugostepenog rešenja u zakonom propisanom roku.

Drugostepeni organ je rešenjem broj 952-02-23-7115/2017 od 12. jula 2019. godine poništio navedeno prvostepeno rešenje i vratio predmet na ponovni postupak i odlučivanje. Ovo iz razloga što je prvostepeni organ propustio da pravilno utvrdi činjenično stanje i otkloni nedostatke na koje je ukazano u drugostepenom rešenju od 18. maja 2017. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe je 22. avgusta 2019. godine Upravnom sudu podnela tužbu protiv navedenog drugostepenog rešenja, koja je zavedena pod brojem U. 13502/19.

Postupajući u izvršenju drugostepenog rešenja od 12. jula 2019. godine, prvostepeni organ je doneo rešenje broj 952-02-1212/2013 od 13. septembra 2019. godine, kojim je odbijen zahtev podnositeljke za ispravku greške zato što u katastru nepokretnosti ne postoji greška, odnosno u postupku izlaganja podataka o nepokretnosti ma i stvarnim pravima na njima za KO Rašanac nije učinjena greška.

U obrazloženju poslednjeg prvostepenog rešenja je navedeno: da su parcele starog stanja bile upisane u nekadašnjem katastru zemljišta u kome je prvostepeni organ provodio promene, te je u toku 2005. godine izvršena promena oblika i površine kp … KO Rašanac i njenom deobom je nastala kp …/6; da je pravnosnažnim rešenjem prvostepenog organa broj 952-01-541/2005c od 12. maja 2005. godine, na osnovu presuda Opštinskog suda u Petrovcu na Mlavi P. 924/04 od 8. aprila 2005. godine i P. 214/05 od 19. maja 2005. godine, dozvoljena promena u katastru zemljišta kojom je raskinuta suvlasnička zajednica između dotadašnjih vlasnika K.Ž, M.Ž. i J.Đ, te je na kp broj …/6 upisan J.Đ, pravni prethodnik podnositeljke ustavne žalbe, sa udelom 1/1, a na kp …/7 upisani su S.Ž. i D.Ž, protivne stranke u postupku, sa udelima po ½; da je katastar nepokretnosti stupio na snagu i počeo da se primenjuje 10. aprila 2012. godine, kada je stavljen van snage katastar zemljišta.

Dalje je navedeno: da je propust napravljen jer Komisija za komasaciju nije, u postupku komasacije i obnove premera na građevinskom zemljištu, preuzela i promene koje su u toku komasacije provedene u katastru zemljišta za to područje, a samim tim u postupku komasacije nisu doneta ažurna rešenja; da su privremeni listovi nepokretnosti za potrebe izlaganja u postupku izrade katastra nepokretnosti za KO Rašanac formirani na osnovu podataka u rešenjima Komisije za komasaciju, a koje Komisija nije ažurirala prema promenama provedenim u katastru zemljišta; da je propust napravljen, odnosno greška učinjena u postupku komasacije, a ne u postupku izlaganja i osnivanja katastra nepokretnosti za predmetne parcele; da stoga zahtev u ovoj pravnoj stvari ne može predstavljati zahtev za ispravku greške u smislu člana 137. Zakona o državnom premeru i katastru i člana 87. Pravilnika o izradi i održavanju katastra nepokretnosti, koji ne dozvoljavaju promenu postojećih granica parcela, niti za to postoji saglasnost upisanih lica na predmetnim parcelama.

Prvostepeni organ je dopisima od 20. februara i 17. marta 2023. godine obavestio Ustavni sud da je, na osnovu uvida u elektronsku knjigu pošte, utvrđeno da je prvostepeno rešenje od 13. septembra 2019. godine dostavljeno punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe, advokatu V . R . I, 25. septembra 2019. godine i da protiv tog rešenja nije izjavljena žalba. Navedeni datum prijema prvostepenog rešenja je potvrdila i punomoćnik podnositeljke u podnesku od 3. oktobra 2019. godine dostavljenom prvostepenom organu. Podnositeljka ustavne žalbe je u podnesku od 11. marta 2023. godine obavestila Ustavni sud da je primila prvostepeno rešenje od 13. septembra 2019. godine i da protiv njega nije izjavila žalbu, jer je tada bio u toku upravni spor u kome je moglo biti poništeno drugostepeno rešenje od 12. jula 2019. godine, što bi imalo za posledicu da ostane na snazi prethodno prvostepeno rešenje od 4. avgusta 2017. godine, kojim je bio usvojen njen zahtev.

Prvostepeno rešenje od 13. septembra 2019. godine je postalo pravnosnažno 4. oktobra 2019. godine, istekom roka za žalbu.

Podnositeljka je 24. maja 2022. godine podnela prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U. 13502/19, koji je odbijen kao neosnovan rešenjem tog suda R4 U. 164/22 od 19. jula 2022. godine . Upravni sud objektivno nije bio u mogućnosti da postupa po tužbi u periodu od 15. marta do 6. maja 2020. godine, kada je bilo proglašeno vanredno stanje povodom proglašenja pandemije zarazne bolesti COVID-19, dok usmena javna rasprava zakazana za 9. februar 2022. godine nije održana zbog opravdane sprečenosti (bolesti) sudije izvestioca.

Pred Upravnim sudom je 26. oktobra 2022. godine održana usmena javna rasprava na kojoj je svojstvo zainteresovanog lica priznato B.Ž. umesto M.Ž. koji je preminuo u toku upravnog spora. Presudom Upravnog suda U. 13502/19 od 26. oktobra 2022. godine odbijena je tužba podnositeljke podneta protiv drugostepenog rešenja od 12. jula 2019. godine, sa obrazloženjem da je tuženi organ pravilno odlučio kada je pobijanim rešenjem poništio prvostepeno rešenje od 4. avgusta 2017. godine, a podnositeljka „ima pravo“ da u ponovnom postupku učestvuje i brani svoja na zakonu zasnovana prava i interese.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 - Odluka US i 96/15), u tekstu koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da su stranke u postupku upisa – lice u čiju korist se odlučuje o upisu, upisani prethodnik i svako lice radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa (član 122.); da se upis u katastar nepokretnosti vrši danom donošenja rešenja kojim je upis dozvoljen, uz upis po službenoj dužnosti zabeležbe radi činjenja vidljivim da rešenje o upisu nije konačno (član 128. stav 1.).

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „ Službeni glasnik RS“, broj 30/10 ), koji se primenjivao do 31. maja 2017. godine, bilo je propisano : da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.). U osnovi istovetne odredbe su sadržane i u Zakonu o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 - autentično tumačenje i 2/23 - Odluka US), koje se primenjuju do 1. juna 2017. godine.

Odredbama Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je: da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku (…) (član 2.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Ispitujući istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Sud je pošao od sledećih činjenica: da je predmet osporenog postupka bio zahtev podnositeljke ustavne žalbe od 16. avgusta 2013. godine; da je zahtev usvojen prvostepenim rešenjem od 4. avgusta 2017. godine; da je navedeno prvostepeno rešenje poništeno drugostepenim rešenjem od 12. jula 2019. godine i da je predmet vraćen na ponovni postupak; da je podnositeljka podnela tužbu protiv navedenog drugostepenog rešenja koja je odbijena presudom Upravnog suda od 26. oktobra 2022. godine; da je u toku upravnog spora doneto novo prvostepeno rešenje od 13. septembra 2019. godine protiv koga nije izjavljena žalba, te je postalo pravnosnažno 4. oktobra 2019. godine.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je našao da je u konkretnom slučaju period merodavan za ocenu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku trajao od 16. avgusta 2013. godine, kada je podnet zahtev povodom koga je pokrenut osporeni postupak, do 26. oktobra 2022. godine, kada je doneta presuda Upravnog suda. Na drugačiju ocenu ne utiče činjenica da je prvostepeno rešenje od 13. septembra 2019. godine postalo pravnosnažno pre donošenja presude Upravnog suda od 26. oktobra 2022. godine, budući da je ishod navedenog upravnog spora mogao uticati na opstanak navedenog prvostepenog rešenja u pravnom poretku.

Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da je osporeni postupak trajao devet godina i dva meseca može ukazivati na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa i sudova koji vode postupak, kao i značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku nije bilo naročito složenih činjeničnih i pravnih pitanja, imajući u vidu da je bilo sporno da li je u postupku osnivanja katastra nepokretnosti učinjena greška time što su podaci o spornoj parceli i nosiocu prava na njoj preuzeti od Komisije za komasaciju na osnovu sprovedenog postupka komasacije i obnove premera građevinskog zemljišta, a ne i iz katastra zemljišta u kome su provođene promene na parcelama starog stanja.

Ustavni sud je našao da je podnositeljka ustavne žalbe imala značajan pravni i materijalni interes da se odluči o njenom zahtevu.

Ustavni sud je ocenio da je razlog dugog trajanja osporenog postupka nepostupanje drugostepenog organa u periodu od preko četiri i po godine, kao i sporo postupanje Upravnog suda po tužbi podnositeljke o kojoj je odlučeno tri godine i dva meseca od njenog podnošenja, što se ne može opravdati činjenicom da isti sud u kraćem vremenskom periodu objektivno nije bio u mogućnosti da preduzima radnje u postupku.

Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da ona u toku osporenog postupka nije imala na raspolaganju procesnopravno sredstvo protiv „ćutanja administracije“, budući da su tužbu zbog nedonošenja rešenja u drugostepenom postupku mogle podneti samo stranke koje su izjavile žalbe protiv prvostepenih upravnih akata. Ustavni sud je navedeno stanovište izrazio u Odluci Už-1943/2013 od 13. januara 2016. godine, ocenjujući da podnosilac ustavne žalbe u tom predmetu nije aktivno legitimisan za podnošenje tužbe zbog „ćutanja administracije“, s obzirom na to da nije podnosilac žalbe u predmetnom upravnom postupku.

Imajući u vidu sve izloženo, Ustavni sud je ocenio da je u upravnom postupku koji je vođen pred Republičkim geodetskim zavodom – Služba za katastar nepokretnosti Petrovac na Mlavi u predmetu broj 952-02-1212/2013, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove naknade štete, posebno dužinu trajanja osporenog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog navedenog postupanja nadležnih organa uprave i suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave.

S obzirom na to da je Ustavni sud odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud nije usvojio zahtev podnositeljke da se Odluka objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom upravnom postupku pred katastrom

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti