Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u devetogodišnjem izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje devet godina. Sud je konstatovao da je do odugovlačenja došlo zbog neefikasnog postupanja nadležnog suda i dugih perioda neaktivnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mihaijla Stokovića iz Loreta, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. septembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mihaijla Stokovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I.1-828/10 (ranije je vođen pred O pštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 1-973/03) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Kragujevcu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mihaijlo Stoković iz Loreta podneo je Ustavnom sudu 25. avgusta 2009. godine, preko punomoćnika, advokata Nevene Janković iz Požege, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. Ustava , u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 1-973/03.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Kragujevcu 27. juna 2003. godine, protiv izvršnog dužnika, radi naplate duga u iznosu od 51.100,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. februara 2003. godine, kao i troškova izvršnog postupka; da je Opštinski sud u Kragujevcu doneo rešenje o izvršenju I.1-973/03 od 7. jula 2003. godine, te zaključak od 21. jula iste godine o plaćanju troškova izvršenja, koje je izvršni poverilac uplatio 28. jula te godine; da sud od tog trenutka pa sve do kraja 2008. godine nije preduzeo nijednu radnju i pored više usmenih i pismenih urgencija izvršnog poverioca i njegovog punomoćnika; da je podnosilac podneo pritužbu 25. novembra 2008. godine predsedniku Okružnog suda u Kragujevcu na rad Opštinskog suda u Kragujevcu i da je u odgovoru navedeno da je pritužba osnovana; da je podnosilac podneo pritužbu i predsedniku Opštinskog suda u Kragujevcu 18. decembra 2008. godine, te da je odgovoru obavešten da će biti preduzete sve mere da se izvršni postupak okonča; da je 31. decembra 2008. godine zakazan popis pokretnih stvari , o čemu je obavešten punomoćnik izvršnog poverioca, kao i da su tom prilikom popisane sledeće stvari - jedna zatvorena prikolica, jedna otvorena prikolica za putničko vozilo i jedan televizor marke „Samsung“; da je izvršni poverilac podneo 6. januara 2009. godine predlog sudu da se pokretne stvari predaju njemu na čuvanje , kao i da se zakaže procena i prodaja popisanih pokretnih stvari; da je izvršni dužnik 5. januara 2009. godine podneo prigovor sudu koji je odbijen rešenjem I.1-973/03 od 20. januara 2009. kao neosnovan, te da od odbijanja prigovora sud nije preduzeo nijednu radnju i pored više pismenih urgencija izvršnog poverioca u kojima je izneo mogućnost da izvršni dužnik otuđi stvari; da je izvršni poverilac podneo 11. maja 2009. godine pritužbu predsedniku Okružnog suda u Kragujevcu, a odgovor dobio 18. maja te godine , u kome se navodi da je pritužba osnovana; da je istog datuma izvršni poverilac podneo i pritužbu predsedniku Opštinskog suda, ali odgovor nije dobio; da je sud usmeno obavestio izvršnog poverioca da će se oduzimanje popisanih stvari izvršiti 27. maja 2009. godine, ali da tada nisu pronađene stvari popisane 31. decembra 2008. godine, već kamion marke „Mercedes“, kamion marke „Raba“, cisterna za oseku i cirada za prikolice, koje su tada i popisane; da je izvršni poverilac podneo 28. maja 2009. godine po treći put pritužbu predsedniku Okružnog suda u Kragujevcu i dobio odgovor da je pritužba osnovana; da je sud 8. juna 2009. godine zakazao oduzimanje popisanih stvari, ali da je sudski izvršitelj odbio da oduzme stvari, te da izvršni poverilac nije potpisao zapisnik; da je na ponovljen zahtev izvršnog poverioca novo oduzimanje stvari zakazano za 12. jun 2009. godine, kada je na licu mesta zatečen samo kamion marke „Raba“, koji je tom prilikom preuzeo izvršni poverilac; da je nalaz i mišljenje veštaka o vrednosti oduzete stvari izvršnom poveriocu dostavljeno 14. jula 2009. godine i da je istog dana izvršni poverilac podneo zahtev sudu za zakazivanje prodaje stvari, a da je sud do momenta podnošenja ustavne žalbe nije zakazao.

Podnosilac ustavne žalbe je istakao zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete.



2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07 i 99/11) propoisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.



3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, odgovor v.f. predsednika Osnovnog suda u Kragujevcu Su-VIII-14/12 od 30. januara 2012. godine na ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 27. juna 2003. godine predlog za izvršenje, koji je usvojen rešenjem o izvršenju od 7. jula 2003. godine. Sudski izvršitelj je 30. oktobra 2003. godine predao rešenje o izvršenju izvršnom dužniku i tom prilikom ga pozvao da plati iznos za koji je određeno izvršenje, ali nije izvršen popis stvari, a 11. aprila 2007. godine utvrdio je da izvršni dužnik ne živi, niti poseduje imovinu u selu Guncati, kako je označeno u predlogu za izvršenje. Zaključkom od 26. decembra 2008. godine naloženo je sudskom izvršitelju da sprovede izvršenje, jer je utvrđeno da će izvršni dužnik boraviti u selu Guncati, o čemu je sačinjena službena beleška. Popis pokretnih stvari izvršen je 31. decembra 2008. godine. Izvršni dužnik uložio je prigovor 5. januara 2009. godine, koji je odbijen rešenjem I.1-973/03 od 20. januara 2009. godine. Podnosilac ustavne žalbe podneo je 31. decembra 2008. godine predlog da mu se popisane stvari predaju na čuvanje, koji je sud primio 6. januara 2009. godine, a svoj zahtev podnosilac je ponovio urgencijom od 15. januara 2009. godine. Predlog da mu se popisane stvari predaju na čuvanje, kao i da se zakaže njihova prodaja podnosilac ustavne žalbe podneo je i 25. marta i 13. aprila 2009. godine. U zapisniku o popisu i proceni stvari od 27. maja 2009. godine konstatovano je da nisu pronađene stvari popisane 31. decembra 2008. godine, već druge koje su tom prilikom i popisane, dok je 12. juna 2009. godine od popisanih stvari 27. maja u državini dužnika pronađen samo kamion marke „Raba“, koji je predat na čuvanje izvršnom poveriocu. Prodaje popisanih stvari zakazane za 4. novembar 2009. godine i 2. decembar 2009. nisu uspele, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.

Treće lice podnelo je 20. januara 2010. godine zahtev za otklanjanje nepravilnosti pri sprovođenju izvršenja. Rešenjem I.1-828/10 Osnovnog suda u Kragujevcu od 17. decembra 2010. godine usvojen je zahtev trećeg lica. Protiv navedenog rešenja izvršni poverilac uložio je prigovor 27. januara 2011. godine, koji je odbijen rešenjem od 15. septembra 2011. godine. Nakon što je 5. decembra 2011. godine treće lice zahtevalo vraćanje oduzetog kamiona, postupajuća sudija obrati o se 9. decembra 2011. godine Osnovnom sudu u Požegi, radi sprovođenja izvršenja oduzimanjem vozila od izvršnog poverioca predajom trećem licu.



4. Odredbama Ustava kojima se jemče prava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim dravnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka izvršenja, bilo je propisano: da se ovim zakonom određuju pravila po kojima sud postupa radi prinudnog izvršenja sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja (član 1. stav 1.); da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.



5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupni period trajanja osporenog sudskog postupka počev od 27. juna 2003. godine, kada je podnet predlog za izvršenje nadležnom sudu.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da navedeni izvršni postupak do trenutka odlučivanja po ustavnoj žalbi traje devet godina.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupa hitno, Ustavni sud nalazi da Opštinski sud u Kragujevcu od juna 2003. godine, a zatim i Osnovni sud u Kragujevcu nije postupao efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverilac namirio. Naime, od donošenja rešenja o izvršenju 7. jula 2003. godine, kojim se dozvoljava sprovođenje izvršenja izvršni postupak nije okončan iako je proteklo devet godina. Dakle, Ustavni sud je ocenio da nepostupanje Opštinskog suda u Kragujevcu, odnosno Osnovnog suda u Kragujevcu u rokovima propisanim zakonom uticalo na neopravdano dugo trajanje osporenog izvršnog postupka.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje nadležnog suda, nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju.

Ustavni sud je ocenio da je postavljeni zahtev u izvršnom postupku za podnosioca ustavne žalbe bio od značaja, s obzirom na to da je postupak pokrenut radi namirenja novčanog potraživanja. U skladu sa tim, a po oceni Ustavnog suda, podnosilac se i ponašao u osporenom postupku. Tako je on u više navrata podnosio urgencije, kojima je tražio od suda da primenjuje potrebne procesne radnje u cilju okončanja izvršnog postupka.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da su Opštinski sud u Kragujevcu, odnosno Osnovni sud u Kragujevcu odgovorni što je predmetni izvršni postupak neopravdano dugo trajao, te da je navedenim postupanjem nadležnog suda podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 1-973/03 vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I.1-828/10.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je u skladu sa odredbom člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke , u prvom delu, usvojio ustavnu žalbu.



6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnog iz postupka u periodu koji prevazilazi razumni rok za izvršenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog Suda, Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Polazeći od toga da izvršni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

U vezi zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da ja takav zahtev preuranjen, jer će podnosilac ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku imati mogućnost da ostvari pravo koje potražuje.

Polazeći od toga da izvršni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

7. U vezi navoda podnosioca da mu je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu I. 1-973/03, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu I.1-828/10, povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac samo formalno poziva na povredu označenog ustavnog prava, a da pritom ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1 ), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević