Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Neizvršenje pravnosnažne presude u trajanju od preko tri godine, usled prekida postupka zbog restrukturiranja dužnika, ugrozilo je suštinu zajemčenih prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik V eća i sudije dr Bosa Nen adić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Tomislava Draškovića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Tomislava Draškovića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u pre dmetu I. 34534/10 povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Tomislav Drašković iz Čačka je 11. marta 2010. godine, preko punomoćnika Snežane Jokić, advokata iz Čačka, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 140/09.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac ustavne žalbe podneo 2. februara 2009. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Kompanije „Sloboda“ a. d. „Sloboda aparati“ iz Čačka, na osnovu pravnosnažne i izvršne presud e Opštinskog suda u Čačku P1. 178/08 od 29. septembra 2008. godine; da je Opštinski sud u Čačku 3. februara 2009. godine doneo doneo rešenje o izvršenju I. 140 /09 kojim je odredio izvršenje; da je Opštinski sud u Čačku rešenjem I. 140/09 od 21. oktobra 2009. godine prekinuo postupak izvršenja, zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom, koje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Čačku Gž. 36/10 od 3. februara 2010. godine; da su postupanjem sudova podnosiocu povređena navedena prava, jer nije uspeo da namiri svoje potraživanje utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom; da prekid postupka izvršenja nema utemeljenja u Zakonu o izvršnom postupku; da su faktički Agenciji za privatizaciju data ovlašćenja da upravlja izvršnim postupkom.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su mu u izvršnom postupku povređeni pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu, naloži Osnovnom sudu u Čačku da hitno okonča postupak izvršenja, te da mu utvrdi pravo na naknadu materijalne i nematerijalne š tete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku I. 34534/10 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosilac ustavne žalbe je 2. februara 2009. godine podneo Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika - Kompanija „Sloboda“ a. d. „Sloboda aparat i“ iz Čačka, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 178/08 od 29. septembra 20 08. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocu na ime neisplaćene zarade, isplati odgovarajući novčani iznos, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka. Predloženo je da se izvršenje sprovede popisom, zaplenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i plenidbom novča nih sredstava sa računa dužnika.

Opštinski sud u Čačku je 3. februara 2009. godine doneo rešenje I. 140/09, kojim je usvojio predlog za izvršenje i odredio troškove izvršenja u iznosu od 4.570,00 dinara .

Izvršni poverilac se podneskom od 10. februara 2009. godine izjasnio da se izvršenje sprovede popisom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, jer je račun dužnika u blokadi.

Opštinski sud u Čačku je 19. oktobra 2009. godine sastavio zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Čačku je 21. oktobra 2009. godine doneo rešenje I. 140/09, kojim je prekinuo postupak izvršenja, zbog otvaranja postupka restruktuiranja nad izvršnim dužnikom.

Viši sud u Čačku je 3. februara 2010. godine, odlučujući o žalbi izvršnog poverioca, doneo rešenje Gž. 36/10, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog poverioca i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Čačku I. 140/09 od 21. oktobra 2009. godine.

Izvršni poverilac je podneskom od 4. maja 2011. godine zahtevao da se nastavi postupak izvršenja.

Osnovni sud u Čačku je 8. jula 2011. godine doneo rešenje I. 34534/10, kojim je nastavio postupak izvršenja u predmetu tog suda I. 34534/10.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbe đenju („Služeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11 ), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak pokrenut 2. februara 2009. godine podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku i da još uvek nije okončan.

Kada je reč o dužini trajanja izršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak traje tri i po godine i da još uvek nije okončan.

Navedeno trajanje postupka moglo bi da ukaže da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konk retnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog izvršnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da izvršni postupak nije bio posebno činjenično i pravno složen.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je pravna stvar bila od izuzetnog značaja za podnosioca, s obzirom na to da je u pitanju izvršenje pravnosnažne sudske odluke koja se odnosi na neisplaćene zarade podnosioca po osnovu radnog od nosa.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da podnosilac, kao izvršni poverilac u izvršnom postupku, nije doprineo dugom trajanju izvršnog postupka.

Ispitujući postupanje organa koji su vodili navedeni postupak, Ustavni sud je, najpre, ocenio da izvršni sud nije postupao efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraće m roku i da bi izvršni poverilac namirio svoje potraživanje. Naime, Opštinski sud u Čačku od 3. februara 2009. godine, kad je doneo rešenje kojim se dozvoljava predloženo izvršenje , pa do 19. oktobra 2009. godine, nije preduzeo nijednu izvršnu radnju u cilju sprovođenja izvršenja .

Ustavni sud, takođe, nalazi da je za odlučivanje o ovoj ustavnoj žalbi, pored pos tupanja redovnih sudova u Čačku, bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije, jer je izvršni dužnik, na osnovu odluke Agencije za privatizaciju broj 10-4453/09-351-1/01 od 8. oktobra 2009. godine, u postupku restrukturiranja.

Dakle, u takvoj situaciji potrebno je preispitati ne samo postupanje sudova pred kojima se vodio postupak po predlogu podnosilaca ustavne žalbe za dozvolu izvršenja, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa tim postupkom, a koje su bile odlučujuće za konačan ishod izvršnog postupka (videti Odluku Ustavnog suda Už-315/2008 od 13. novembra 2008. godine). Naime, Agencija za privatizaciju je 8. oktobra 2009. godine donela odluku o pokretanju postupka restrukturiranja izvršnog dužnika broj 10-4453/09-351-1/01, pa su sudovi, imajući u vidu sadržinu odredbe člana 20ž stav 1. Zakona o privatizaciji , doneli rešenje kojim su prekinuli postupak izvršenja zbog pokretanja postupka restrukturiranja nad izvršnim dužnikom. Ustavni sud je u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja Ustavnog suda, u oceni navoda inicijatora o nesaglasnost i osporenih odredaba Zakona sa č lanom 32. stav 1. Ustava kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, pored ostalog, navedeno je: da Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine, to po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala da pokrene postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizvovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nakon 31. decembra 2008. godine više ne mogu nalaziti u postupku restrukturiranja i da stoga prestaju da postoje i razlozi za trajanje prekida postupka izvršenja.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud ističe da, iako se odugovlačenje u izvršenju presude ili pak njeno neizvršenje može opravdati u posebnim okolnostima, to ne sme biti tako da ugrožava suštinu prava zajemčenih Ustavom. Takav stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava (videti presudu u predmetu "Immobiliare Saffi protiv Italije ", broj aplikacije 22774/93, stav 74, i presudu u predmetu "Kačapor i drugi protiv Srbije", broj aplikacije 2269/06 od 15. januara 2008. godine, stav 107.). Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude istog suda u predmet ima "Pini i drugi protiv Rumunije", broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i "Kačapor i drugi protiv Srbije", stav 108). Ustavni sud je ovakav stav već zauzeo u svojoj Odluci Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine.

Polazeći od izloženog, kao i činjenice da podnosilac ustavne žalbe ni nakon tri i po godine nije uspeo da namiri svoje pot raživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom, Ustavni sud je zaključio da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se sada vodi pr ed Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 34534/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Pored toga, Ustavni sud je ocenio da navedeni propust nadležnih organa da izvrše pravnosnažnu i izvršnu presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe u periodu od tri i po godine, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine stečene tom presudom, koje pravo je zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava. Evropski sud za ljudska prava je u presudama u predmetima "Vlahović protiv Srbije" od 16. decembra 2008. godine i "Kačapor i drugi protiv Srbije" od 15. januara 2008. godine izrazio stav da propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Takođe, Ustavni sud je u svojoj Odluci Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine zauzeo stav da svako novčano potraživanje dosuđeno pravosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosio ca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe o podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju , a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog neažurnog postupanja nadležnih organa. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete, Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe ima mogućnost da svoje potraživanje naplati u izvršnom postupku koji je nakon prekida nastavljen i da zbog toga nema osnova za određivanje naknade materijalne štete u konkretnom slučaju.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević