Povreda ustavnog roka za odlučivanje o žalbi na pritvor

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da je M. P. povređeno pravo na slobodu zbog prekoračenja roka od 48 časova za odlučivanje o žalbi na pritvor. Sud je naredio objavljivanje odluke kao vid satisfakcije.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, Vesna Ilić Prelić i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. P. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. P. i utvrđuje da je u postupku po žalbi na rešenje Višeg suda u Nišu Kpp. 57/22 od 23. novembra 2022. godine, u kome je doneto osporeno rešenje Višeg suda u Nišu Kv. 708/22 od 1. decembra 2022. godine, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe zajemčeno odredbom člana 30. stav 3. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. P. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Kpp. 57/22 od 23. novembra 2022. godine i Kv. 708/22 od 1. decembra 2022. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 30. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. P. iz Niša podnela je Ustavnom sudu, 23. decembra 2022. godine, preko punomoćnika A. I, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu Kpp. 57/22 od 23. novembra 2022. godine i Kv. 708/22 od 1. decembra 2022. godine, zbog povrede prava iz čl. 30, 31, 32. i 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava iz čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Kako se navedene odredbe Evropske konvencije suštinski ne razlikuju od odredaba člana 32. i člana 36. stav 2. Ustava, to je Ustavni sud navode o povredi ovih prava cenio u odnosu na označene odredbe Ustava.

Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je prema podnositeljki ustavne žalbe pravnosnažno određen pritvor u toku istrage koja se protiv nje i još šest osumnjičenih lica sprovodila zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povrede označenih ustavnih prava, poništi osporena rešenja i da odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz navoda ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

U vreme podnošenja ustavne žalbe protiv podnositeljke ustavne žalbe i još šest osumnjičenih lica sprovodila se istraga zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Kpp. 57/22 od 23. novembra 2022. godine usvojen je predlog Višeg javnog tužilaštva u Nišu Kt. 183/22 od 23. novembra 2022. godine, te je prema podnositeljki ustavne žalbe određen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivčnom postupku, koji joj se računa od 22. novembra 2022. godine, kada je lišena slobode.

U obrazloženju osporenog rešenja je u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe navedeno da iz dokaza (taksativno nabrojanih) u spisima predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je osumnjičena izvršila krivično delo za koje je zakonom zaprećena kazna zatvora od pet do 15 godina, a kako postoji sumnja da je osumnjičena član grupe koja se tokom 2022. godine udružila radi trajnog vršenja predmetnog krivičnog dela, na taj način što su formirali razgranatu mrežu preprodavaca i posrednika radi neovlašćenog prenošenja opojne droge „Cannabis“ sa teritorije AP Kosovo i Metohija na teritoriju grada Niša, te skladištenja navedene droge na teritoriji grada Niša u privremenim skladištima, tzv. „štek stanovima“ i organizovali dalji kamionski transport prema Republici Turskoj, a osnovana sumnja postoji da su „štek stanove“ pronalazili osumnjičeni Milica Petrović i J.S, kao i okolnost da je kritičnom prilikom u nekim od tih stanova pronađena opojna droga „Cannabis“ u količini 44.975,25 grama i 998,69 grama, sud je ocenio da su način izvršenja i težina posledice, koja se ogleda u potencijalnom ugrožavanju zdravlja većeg broja ljudi kojima je ova droga bila namenjena doveli do uznemirenja javnosti, koje se ogleda u tome što su brojni pisani i elektronski mediji izveštavali o ovom događaju, a koje je takvog inteziteta da bi se puštanjem osumnjičenih na slobodu izazvale negativne reakcije javnosti koje bi mogle ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Branilac osumnjičene podnositeljke ustavne žalbe je 25. novembra 2022. godine izjavio žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu Kpp. 57/22 od 23. novembra 2022. godine.

Rešavajući o žalbama svih osumnjičenih lica izjavljenim protiv rešenja o određivanju pritvora, Viši sud u Nišu je 1. decembra 2022. godine doneo osporeno rešenje Kv. 708/22, kojim je žalbe odbio kao neosnovane. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe je navedeno da iz spisa predmeta proizlazi postojanje osnovane sumnje da je izvršila krivično delo koje joj se stavlja na teret, a za koje je propisana kazna zatvora u trajanju preko deset godina, iz čega proizlazi da je ispunjen objektivni uslova za produženje pritvora po osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) Zakonika o krivičnom postupku, a subjektivni uslov proizlazi iz načina izvršenja predmetnog krivičnog dela, odnosno osnovane sumnje da su se osumnjičeni udružili radi trajnog vršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga formirajući razgranatu mrežu preprodavaca i posrednika radi neovlašćenog prenošenja opojne droge kanabis sa teritorije AP Kosovo i Metohija na teritoriju grada Niša, skladištenja opojne droge u privremenim skladištima tzv. „štek stanovima“ odakle su organizovali dalji transport opojne droge kanabis prema Republici Turskoj, pri čemu postoji osnovana sumnja da je Milica Petrović pronalazila štek stanove, a kako se radi o opojnoj drogi koja stvara zavisnost i nosi veće rizike po zdravlje ljudi, kojom prilikom je pronađena veća količina opojne droge (44.975,25 grama i 998,62 grama) i težina posledice, koja se ogleda u potencijalnom ugrožavanju zdravlja većeg broja ljudi, izazvali uznemirenje javnosti, koje se ogleda u tome što je o kritičnom događaju izveštavao veliki broj pisanih i elektronskih medija, a koje je takvog inteziteta da bi puštanjem osumnjičenih na slobodu izazvale negativne reakcije javnosti, a što bi moglo da ugrozi nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka u ovoj fazi.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da se pismeno i obrazloženo rešenje suda o pritvoru uručuje pritvoreniku najkasnije 12 časova od pritvaranja, a odluku o žalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova (član 30. stav 3.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora. Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31. stav 3.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 – Odluka US) (u daljem tekstu: ZKP) je, između ostalog, propisano: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, pored ostalog, ako je za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (član 211. stav 1. tačka 4)).

Odredbama člana 246. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19) propisano je da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina (stav 1.); da ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane grupe, ili je učinilac ovog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika, učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina (stav 3.).

5. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za odlučivanje Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe nije navela u čemu se ogleda povreda prava iz 36. Ustava, već podnositeljka ustavne žalbe, u suštini, povredu svih označenih ustavnih prava zasniva na tvrdnji da u vreme donošenja osporenih rešenja nisu postojali zakonom propisani razlozi za određivanje pritvora, jer nije postojala osnovana sumnja da je podnositeljka ustavne žalbe izvršila predmetno krivično delo.

Kako formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, bez adekvatnog obrazloženja razloga kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba nema propisanu sadržinu u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 36. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu odbacio u odnosu na istaknuta prava iz člana 36. Ustava, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za meritorno odlučivanje, rešavajući kao u drugom delu tačke 2. izreke.

6. Ispitujući osnovanost tvrdnji o trajanju postupka po žalbi na rešenje o određivanju pritvora i povredi člana 30. stav 3. Ustava, Ustavni sud ukazuje da odredba člana 30. stav 3. Ustava, pored ostalog, garantuje licu lišenom slobode da će o njegovoj žalbi na određivanje pritvora nadležni sud odlučiti i svoju odluku mu dostaviti u roku od 48 časova.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je osporeno rešenje o određivanju pritvora Kpp. 57/22 sudija za prethodni postupak Višeg suda u Nišu doneo 23. novembra 2022. godine, da je okrivljena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, žalbu protiv ovog rešenja izjavila preko branioca 25. novembra 2022. godine, a da je Viši sud u Nišu je o svim izjavljenim žalbama branilaca svih osumnjičenih odlučio 1. decembra 2022. godine, odnosno 5 dana nakon što je branilac podnositeljke ustavne žalbe izjavio žalbu.

S tim u vezi, Ustavni sud primećuje da je u konkretnom slučaju pritvor određen protiv sedam osumnjičenih lica, uključujući i podnositeljku ustavne žalbe, te da su okrivljeni preko branilaca izjavili žalbe, pri čemu je o žalbama svih branilaca odlučeno istovremeno, 1. decembra 2022. godine.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud smatra da je u određenim slučajevima, zbog potrebe vođenja jedinstvenog i efikasnog postupka, potrebno i opravdano da se pritvor odredi istovremeno, u odnosu na više lica. S druge strane, Ustavni sud ukazuje da je u takvim situacijama, kada je jednim rešenjem određen pritvor u odnosu na sva lica, neophodno da nadležni sud, prilikom odlučivanja o žalbama na rešenje o određivanju pritvora, posebno ima u vidu imperativni rok od 48 sati iz člana 30. stav 3. Ustava, kao i da je pritvor strogo individualna i lična mera. To posebno znači da rok od 48 sati iz člana 30. stav 3. Ustava teče pojedinačno u odnosu na svako od lica kojim je jedinstvenim rešenjem određen pritvor, a ne nakon što se rešenje o određivanju pritvora dostavi svakom od njih. Suprotno postupanje, a zbog prekoračenja roka od 48 sati, dovodi do povrede člana 30. stav 3. Ustava.

Imajući u vidu izloženo, te činjenicu da je o žalbi branioca podnositeljke koja je izjavljena 25. novembra 2022. godine odlučeno 1. decembra 2022. godine, odnosno nakon 5 dana, Ustavni sud je ocenio da o žalbi branioca osumnjičene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljenoj protiv rešenja o određivanju pritvora nadležni sud nije odlučio u roku od 48 časova, kako to garantuje odredba člana 30. stav 3. Ustava.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da je podnositeljki povređeno pravo utvrđeno članom 30. stav 3. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da ovu odluku objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, kao vid pravičnog zadovoljenja, imajući u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe takav zahtev postavila, odlučujući kao u tački 3. izreke.

Ustavni sud osporena rešenja nije poništio, imajući u vidu da su ta rešenja bila temporalnog karaktera.

8. Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava iz člana 30. stav 1, člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava koju podnositeljka zasniva na osporavanju postojanja osnovane sumnje da je izvršila krivično delo, kao i na osporavanju postojanja pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, Ustavni sud je, prilikom donošenja odluke u ovom ustavnosudskom predmetu, ceneći citirane odredbe Ustava i ZKP, pošao od činjenice da je pravo na slobodu i bezbednost jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da fizička sloboda ima veliki značaj za pojedinca. Odredbom člana 27. stav 1. Ustava utvrđeno je da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega se nameću dva merila zakonitosti lišenja slobode. Prvo, da lišenje slobode mora biti samo iz razloga predviđenih zakonom, i drugo, u skladu sa zakonom propisanim postupkom. O zakonitosti lišenja slobode odlučuje nadležni sud po službenoj dužnosti, kao i po žalbi lica lišenog slobode, i dužan je da hitno odluči o zakonitosti i naredi hitno puštanje na slobodu ukoliko je lišenje slobode bilo nezakonito.

Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti samo odlukom suda ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti (i produžiti) pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da potom, u rešenju o određivanju (i produženju) pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Upravo na taj način, navođenjem razloga za određivanje pritvora, nadležni sud obrazlaže zašto je pritvor neophodan radi vođenja krivičnog postupka.

Ustavni sud ističe da postojanje osnovane sumnje na kojoj se zasniva lišenje slobode predstavlja suštinski deo garancija protiv proizvoljnog hapšenja i da je to uslov sine qua non kako za određivanje, tako i za svako buduće produženje mere pritvora. Istovremeno, Ustavni sud naglašava da nije u njegovoj nadležnosti da ceni kvalitet dokaza na kojima se zasniva rešenje o određivanju ili produženju mere pritvora i iz kojih proizlazi osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

Ustavni sud konstatuje da, kako, se sa aspekta prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, te da odlučujući o ustavnoj žalbi, Sud ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, načina na koji su sudovi dali ocenu tih činjenica, i načina na koji su primenili merodavno pravo, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i sadržine osporenih akata ne proizlazi da je zaključivanje redovnih sudova bilo očigledno proizvoljno ili arbitrarno.

Stoga, ni u pritvorskim predmetima, u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud ne vrši kontrolu kvaliteta dokaza na kojima je sud zasnovao svoju ocenu o postojanju osnovane sumnje za izvršenje konkretnog krivičnog dela, osim ako, iz navoda ustavne žalbe ne proizlazi da su dokazi cenjeni očigledno na štetu stranke koja je podnela ustavnu žalbu, odnosno ako je uočljiva očigledna proizvoljnost u tumačenju merodavnog prava, što u konkretnom nije slučaj.

Ustavni sud dodatno ukazuje na to da pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava ne znači da se u odluci moraju dati odgovori na sve iznete argumente (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava, Van de Hurk protiv Holandije, broj predstavke 16034/90, od 19. aprila 1994. godine, stav 61.). To naročito važi za obrazloženja odluka sudova pravnog leka u kojima su prihvaćeni razlozi izneti u odlukama nižestepenih sudova, jer mera u kojoj postoji obaveza davanja obrazloženja zavisi od prirode odluke i instancione nadležnosti suda koji odluku donosi. Za ocenu da li su u tim slučajevima ispunjeni standardi prava na pravično suđenje neophodno je sagledati da li su redovni sudovi obrazložili svoje zaključke o odlučnim pitanjima.

U skladu sa svojim stavom da se odredbe člana 31. Ustava odnose na trajanje pritvora, Ustavni sud je u više odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je istaknutu povredu prava iz člana 30. stav 1, člana 31. i člana 32. stav 1. Ustava cenio u svetlu sadržine prava iz člana 30. stav 1. Ustava.

9. Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je utvrdio da iz dostavljene dokumentacije proizlazi da su sudovi razmotrili sve do tada prikupljene dokaze, na osnovu kojih je podnositeljka ustavne žalbe osnovano sumnjiva da je izvršila predmetno krivično delo. S tim u vezi, Ustavni sud podseća da količina činjenica i dokaza koji potkrepljuju osnovanu sumnju predstavlja nešto o čemu nadležni sud vodi računa, a imajući u vidu da je sudu uz krivičnu prijavu dostavljen veliki broj materijalnih dokaza kojima se potkrepljuje sumnja da je podnositeljka sa još šest osumnjičenih lica izvršila krivično delo za koja se tereti, Ustavni sud je ocenio da obrazloženje osporenih rešenja u pogledu postojanja osnovane sumnje, samo po sebi ne deluje proizvoljno . Postojanje osnovane sumnje, kao conditio sine qua non za određivanje pritvora, navodima ustavne žalbe jeste pomenuto ali, podnositeljka nije navela nijedan razlog kojim bi se osnovano doveo u sumnju zaključak suda o postojanju potrebnog stepena sumnje za određivanje pritvora prema njoj.

Ustavni sud je nadalje ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe pritvor određen iz razloga propisanog odredbom člana 211. tačka 4) ZKP. Ustavni sud je uvidom u osporena rešenja utvrdio da se zauzeti stav krivičnih sudova izražen kroz osporena rešenja ne može smatrati proizvoljnim postupanjem sudova, s obzirom na to da je u obrazloženju osporenih rešenja navedeno da, pored osnovane sumnje da je osumnjičena izvršila krivično delo za koje je zakonom zaprećena kazna zatvora u trajanju dužem od deset godina, a kao subjektivne razloge koji su opravdali određivanje pritvora prema podnositeljki po navedenom zakonskom osnovu, nadležni sudovi su naveli da postoji osnovana sumnja da je podnositeljka član dobro organizovane grupe koja ima razgranatu mrežu preprodavaca i posrednika na teritoriji i van teritorije Republike Srbije, čiji su se članovi u dužem vremenskom periodu u toku 2022. godine udružili radi trajnog vršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i prodaja opojne droge kanabis u velikim količinama sa teritorije AP Kosovo i Metohija, kako konzumentima na teritoriji grada Niša i Republike Srbije, tako i daljeg transportovanja opojne droge prema Republici Turskoj, te da su navedeni način izvršenja i težina posledice, koja se ogleda u činjenici da se radi o opojnoj drogi koja ugrožava zdravlje velikog broja potencijalnih korisnika, jer je pronađena u količini većoj od 40 kg, doveli do uznemirenja javnosti što se iskazivalo kroz mnogobrojne izveštaje o kritičnom događaju u pisanim i elektronskim medijima, i koje je takvog inteziteta da bi se puštanjem osumnjičenih na slobodu izazvale negativne reakcije koje bi mogle da ugroze nesmetano vođenje predmetne istrage, te su, po oceni Ustavnog suda, ustavnopravno prihvatljiva obrazložili zbog čega se određivanje pritvora prema podnositeljki ustavne žalbe na osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP pokazuje kao nužna mera.

Po oceni Ustavnog suda, dati razlozi su relevantni i dovoljni i nisu posledica arbitrernog i proizvoljnog postupanja.

Ustavni sud je, stoga, ocenio da su osporena rešenja o određivanju pritvora doneta u zakonito sprovedenom postupku, da su zasnovana na zakonom propisanim razlozima zbog kojih se licu protiv koga se vodi krivični postupak može odrediti pritvor, da su sudovi dali ustavnopravno prihvatljiva obrazloženja svih bitnih razloga, zbog čega Sud nalazi da su neosnovani navodi ustavne žalbe kojima se argumentuje povreda označenog prava iz člana 30. stav 1. Ustava .

Stoga je Ustavni sud utvrdio da podnositeljki ustavne žalbe nije povređeno pravo utvrđeno članom 30. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbio, odlučujući kao u prvom delu tačke 2. izreke.

10. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda ustavnog roka za odlučivanje o žalbi na pritvor

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti