Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je trajao preko tri godine i sedam meseci. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 400 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Nataša Plavšić, Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. B. iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. decembra 2024. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba M. B. i utvrđuje da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom - Odeljenje u Novom Sadu u predmetu broj U. 4171/19 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo M. B. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. M. B. iz Subotice je 22. decembra 2022. godine, izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom - Odeljenje u Novom Sadu u predmetu broj U. 4171/19, kao i protiv presude Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 4171/19 od 13. oktobra 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, ukazano da je predmetni upravni spor trajao preko tri godine i sedam meseci i postavljen je zahtev za naknadu nematerijalne štete. Takođe je ukazano da je stavom dva dispozitiva osporene presude podnosilac neosnovano obavezan na naknadu troškova upravnog spora u iznosu od 9.000,00 dinara, te podnosilac od Suda zahteva naknadu ovog iznosa.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Gradskog veća grada Subotice broj III-433-30/2019 od 8. februara 2019. godine usvojena je žalba podnosioca i poništeno rešenje Gradske uprave grada Subotice - Sekretarijat za finansije - Služba lokalne poreske administracije broj IV-01/II-433-4-1/2118/2012 od 1. marta 2013. godine, a odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja Gradske uprave grada Subotice - Sekretarijat za finansije - Služba lokalne poreske administracije broj IV-01/II-433-4/2118/2012 od 14. decembra 2012. godine.

Protiv navedenog konačnog upravnog akta podnosilac je 14. marta 2019. godine podneo tužbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 4171/19 od 13. oktobra 2022. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Ustavni sud najpre ukazuje da podnosilac u ustavnoj žalbi konkretno i jasno ističe da mu je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno jer je od momenta podnošenja tužbe do donošenja odluke Upravnog suda proteklo tri godine i sedam meseci, iako se nije radilo o složenom i obimnom predmetu, niti komplikovanoj pravnoj stvari, dok je samo ukazao da je ceo postupak trajao od 14. decembra 2012. godine.

Polazeći od navedenog, Sud je cenio da li je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom - Odeljenje u Novom Sadu u predmetu broj U. 4171/19. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe 14. marta 2019. godine podneo tužbu protiv konačnog upravnog akta, a da je Upravni sud – Odeljenje u Novom Sadu o tužbi odlučio osporenom presudom U. 4171/19 od 13. oktobra 2022. godine, odnosno nakon više od tri godine i sedam meseci.

Ustavni sud ocenjuje da je samo trajanje konkretnog upravnog spora prekoračilo standard postupanja u razumnom roku. Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja nadležnog suda u upravnom sporu, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka pred tim sudom.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac imao legitiman interes da se o njegovoj tužbi odluči u razumnom roku. Podnosilac nije, niti je mogao doprineti trajanju predmetnog upravnog spora.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je Upravni sud o tužbi, bez održavanja usmene rasprave, odlučio nakon više od tri godine i sedam meseci.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u predmetnom upravnom sporu povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i usvojio ustavnu žalbu, odlučivši kao u prvom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23).

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine ove štete, posebno dužinu trajanja predmetnog upravnog spora. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog navedenog postupanja Upravnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovog suda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16), i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog nedelotvornog postupanja organa uprave.

7. Ustavni sud konstatuje da je ustavnom žalbom osporena i presuda Upravnog suda - Odeljenje u Novom Sadu U. 4171/19 od 13. oktobra 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Saglasno odredbi člana 170. Ustava, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, a polazeći od nadležnosti Ustavnog suda i granica delovanja Ustavnog suda u ustavnosudskom postupku, Ustavni sud je ocenio da se navodima podnosioca od Ustavnog suda suštinski traži da, postupajući kao instancioni sud, ispita zakonitost odluka donetih u prethodno vođenom postupku koji je okončan osporenom presudom Upravnog suda. Ovakvu ocenu Ustavnog suda potvrđuje i to da podnosilac u ustavnoj žalbi uglavnom ponavlja navode koji su isticani u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, a koji se odnose na to da je, bez obzira na promenjene okolnosti, ostalo na snazi prvostepeno rešenje od 14. decembra 2012. godine. S obzirom na navedeno, Ustavni sud ne može prihvatiti navode podnosioca kao ustavnopravne razloge kojima se argumentuju tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Vezano za pozivanje podnosioca na povredu prava iz čl. 32, 36. i 58. Ustava do koje je došlo, po mišljenju podnosioca, zbog neosnovanog obavezivanja podnosioca da naknadi tuženom troškove upravnog spora u iznosu od 9.000,00 dinara, Ustavni sud ističe da povreda ustavnog prava mora podrazumevati određeni nivo težine i ozbiljnosti da bi mogla biti razmatrana pred ovim sudom. Procena tog nivoa je relativna stvar i zavisi od okolnosti datog slučaja, koje obuhvataju kako percepciju podnosioca ustavne žalbe, tako i objektivni – materijalni karakter predmeta odlučivanja. Dakle, osećaj podnosioca o povredi ustavnog prava mora biti opravdan i sa objektivnog stanovišta, što, prema oceni Ustavnog suda, a saglasno dosadašnjoj praksi Suda, u ovom ustavnosudskom predmetu nije slučaj. Naime, Ustavni sud ukazuje da u ustavnoj žalbi nije postavljeno neko pitanje koje bi bilo od šireg ili opšteg značaja za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Ustavni sud, takođe, konstatuje da je izvršio uvid u presudu Upravnog suda na koju se ukazuje u ustavnoj žalbi i koja je dostavljena kao dokaz tvrdnje o nejednakom postupanju. Međutim, kako se radi o odlukama o troškovima upravnog spora, to Ustavni sud, u konkretnom slučaju, smatra da se ne može govoriti o postojanju dubokih i dugotrajnih razlika u sudskoj praksi Upravnog suda povodom istog pravnog pitanja, niti se takvim odlukama pokreće neko šire ili opšte pitanje o eventualnoj povredi koje bi moglo biti od ustavnopravnog značaja za odlučivanje Ustavnog suda.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je u preostalom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešivši kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.